РАЗГОВОР СА ЊЕГОВИМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВОМ ЕПИСКОПОМ ГОРЊОКАРЛОВАЧКИМ Г. ГЕРАСИМОМ Разговарала Славица Лазић Било би неопходно ради бољитка два народа, ради истине, сести за сто и отпочети диjалог и утврдити сву истину – да се престане са манипулациjама историjских догађаjа и броjем побиjених. У такав jедан диjалог свакако би требало укључити и представнике цркве. Епископ Герасим jе завршио Богословиjу у Манастиру Крка и Московску Духовну академиjу. Замонашио се у трећем разреду Богословиjе, а 1998. године постаjе игуман Манастира Крке, где jе успео да окупи младо братство. За Епископа jе хиротонисан 2004. године и током ових тешких година за наш народ и Цркву, залагао се за обнову манастира, Богословиjе у коjоj jе предавао,

Нитко у госпићкој власти нема никаква сазнања о томе кад би и би ли уопће споменик Николи Тесли могао бити поновно постављен. Готов одљев чека у Љеваоници умјетнина загребачке Академије ликовних умјетности Споменик Николи Тесли, рад кипара Фране Кршинића, још не краси центар Госпића, него у магазину Љеваонице умјетнина Академије ликовних умјетности (АЛУ) у Загребу чека путовање до одредишта. Одљеви Кршинићева споменика, који неки сматрају најбољим умјетничким приказом Тесле, постављени су 1963. испред Електротехничког факултета у Београду, 1976. на слаповима Нијагаре и 1981. на средишњем госпићком тргу. Споменик у Госпићу миниран је 16. фебруара 1992, након чега је преостали крш уклоњен. Госпићана ниоткуда   Обиљежавање 155. годишњице рођења Николе Тесле

Посљедњих мјесеци уочљив је пораст обима и дјелокруга сурадње надлежних државних установа у земљама регије на питањима омогућавања повратка избјеглих или њихова интегрирања у земљу уточишта. Што се тиче Хрватске, регионална сурадња на том питању била је мјерило за затварање поглавља 23. Други разлог – заједнички Хрватској, Србији, БИХ-у и Црној Гори – јест припрема за међународну донаторску конференцију, која би се требала одржати почетком 2012. и на којој би требало скупити новац за збрињавање избјегличких обитељи. Тиме би се прича о повратку или интеграцији у овом дијелу Европе могла сматрати ријешеном, но ту је и још један момент – истичу задњи рокови да избјеглице одлуче желе ли се вратити.

Понижавајући однос мађарског правосуђа према жртвама новосадског геноцида изазвао је оправдану забринутост и незадовољство.  На молбу бројних Новосађана свих националности, Удружење за очување верских-културних традиција и добара и Друштво за очување сећања на Холокауст позивају грађане на миран народни протест „Крив је!“, који ће се одржати 24. јула у 19 часова на Тргу слободе. Протест искључиво грађанског карактера усмерен је против идеологије која је довела до „Рације“, а пресудом будимпештанског суда је ослобођена као зао дух прошлости који прераста у нове претње по народе региона.  Достојанственим изразом незадовољства Нови Сад ће се успротивити неправедној пресуди која обезвређује „град под ледом“ који су Кепиро и његови „саборци“ створили на Штранду јануара