Један локални догађај, полагање венца испод спомен-плоче у знак сећања на погибију четворице хрватских драговољаца, 1991. године, подигао је ових дана у Хрватској скраму са већ помало заборављене приче о томе ко је и зашто ликвидирао убицу југословенског амбасадора Владимира Роловића Последњег дана јула, ове године, у село Мирање Доње, недалеко од Бенковца, ушла је црна лимузина и зауставила се испред куће на чијем зиду је окачена спомен-плоча, у знак сећања на групу хрватских специјалаца која је ту настрадала у борби са локалним Србима, истога дана 1991. године. НИШТА ПОСЕБНО, РЕКЛО БИ СЕ Из лимузине су изашла четворица људи, међу њима Томислав Кармарко, доскора министар унутрашњих послова Републике Хрватске, један

Уз Србе, чиjи jе посредни и непосредни допринос хрватскоj историjи и култури велики и неспоран, огроман jе броj изузетно значаjних личности у хрватском националном корпусу, хрватских државотвораца, националиста, уметника… коjи немаjу хрватско порекло Хрватска jе данас етнички наjчистиjа држава у Европи. Више од 93 одсто становника ове земље изjашњаваjу се као Хрвати. Нови попис само што ниjе почео ( у априлу ове године), а реалне процене говоре да ће се на том попису преко 95 одсто становника Хрватске национално определити као Хрвати. Зашто jе то тако? Постоjи код Хрвата нешто што се мора посматрати као феномен и што тек треба обjаснити. Ако jе некоме до те врсте анализе. Наиме, Хрватска

Никада ниjе до краjа обjашњено због чега су хрватски комунисти наjпре Хрвати са жестоким националним набоjем, па онда комунисти, док су српски комунисти потпуно анационални са константном потребом да се боре против српског национализма Југославиjу су створили Хрвати и Срби; ови први били су инициjатори, а другима се учинило да jе идеjа прихватљива  због териториjалне разводњености српског народа, коjи jе у новоствореноj држави (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, касниjе Југославиjа) нашао заjеднички кишобран. Тако jе изгледало на први поглед. Развоj догађаjа врло брзо jе развеjао све српске илузиjе, показао им да Хрватима и Словенцима та заjедничка држава треба само као склониште за jачање националне и државотворне идеjе. Чекали су околности

Срби су jедини уjедињуjући фактор кад су Хрвати и Хрватска у питању. Постоjе тамо различите политичке идеjе, странке са десним и левим (каквим-таквим) идеологиjама; постоjе Хрвати заражени европеjством и они, таквих jе можда и више, коjи о европским интеграциjама мисле све наjгоре; има у Хрватскоj и русофила и љубитеља свега што стиже из Америке, и те разлике су видљиве, судараjу се, непомирљиве су… и све jе тако док се не дође до Срба. Тада се хрватска jавност муњевито, као што се роj пчела формира за неколико минута, удружуjе и сви мисле исто. Ево случаjа са ђенералом Дражом. Хрватска се већ данима, у мери коjа постаjе невероватна и за многе необjашњива,

Славко је био официр у штабу легендарног фелдмаршала Светозара Боројевића, ратовао је са њим, а онда се прикључио армији Краљевине СХС. Његов син, Еуген, организовао је атентат на краља Александра у Марсељу, а обојица су 1941. године обукли усташке униформе Када је за време Првог светског рата готово генијалним способностима, која су му признавали и противници на фронту, у униформи аустријске војске, са звањем фелдмаршала, командовао у долини Соче, Светозар Боројевић није могао ни да сања да ће један од његових официра Славко Кватерник само двадесетак година касније да прогласи самосталност једне државе. Боројевић је био крајишки Србин, рођен у свештеничкој породици, на Банији, у селу Меченчани, мада се понегде

Нико се jош озбиљно ниjе позабавио понашањем тзв. либералне хрватске интелигенциjе у време распада Југославиjе, а то понашање jе испод нивоа хуманости и интелектуалне позициjе хрватске интелигенциjе из времена успоставе усташке Независне Државе Хрватске Комесар за проширење Европске униjе Штефан Филе боравио jе ове недеље у Загребу и на ванредноj седници Владе Хрватске прочитао Извештаj ЕК у коjем пише да jе Хрватска испунила све услове постављене од стране ЕУ, што значи да та земља првог jула ове године постаjе пуноправан члан Униjе. Одбачена jе недавно изнета идеjа неких европских парламентараца да Хрватска и после приjема у пуноправно чланство Европске униjе остане под одређеним мониторингом. Према правилима Униjе, у политичком, правном