Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 27

Небојша Тојагић – зато је ово и моје Јадовно!

6. новембар 2018.

Моји преци некоћ насељаваше предјеле око Грачаца. На њихову, па и моју срећу, ти предјели су источно од Грачаца гдје усташка нога тих љетних дана ратне 1941. године није закорачила или што је тачније, није се усудила да закорачи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. марта 2016. године. Да су власти НДХ остале дуже у Грачацу сасвим је извјесно да би крвници закуцали и на њихова врата. Да није тога, имена мојих предака налазила би се на пожутјелим и можда заборављеним списковима жртава или Јадовна, или Тучића, или неке друге јаме… Командант Италијанске Друге армије, генерал Марио Роата, у својој књизи „Борба

Не зна народ куда иде

6. новембар 2018.

На путу у логор По насипу уз Саву куљале су непрегледне масе жена, деце, сељака у босанскоj ношњи. Маса се полако мицала према логору и краj им се ниjе могао сагледати Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12. новембра 2015. године. Од непрекидних ужасних утисака, мрцварења и мучења, коjи су у вртоглавом темпу надирали у мозак, отказао jе наш апарат за примање. Наступило jе ново обољење: нарочито душевно стање, „ступуроза”. Што смо ми сада? У нас мањка нормални одраз збиље? Душевна кадаверизациjа! То jе и био циљ фашизма! Још се наши побиjени другови ту пред нама грче и трзаjу… Ми их тупо гледамо.

Јадовно није јама, већ увод у Јасеновац

5. новембар 2018.

Велику причу о страдању у Јадовну нису откриле и обзнаниле институције којима би то требала бити дужност, већ појединци и удружења, својим новцем и великом енергијом Предсједник УГ Јадовно 1941., др Душан Басташић Разговарао: Жељко Свитлица Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. септембра 2015. године. Шокантно је и општедруштвено поразно само сазнање, да већина Срба данас не би знала ама баш ништа рећи, када би их питали: Шта је Јадовно? У питању је комплекс логора смрти на потезу Јадовно – Госпић – Паг, у којем су власти Независне Државе Хрватске 1941. године за 132 дана убиле и у море или крашке јаме побацале

Исповест Јеврејина из САД: Ућуткивали ме чим поменем усташе

5. новембар 2018.

Дени Новак, Јевреjин из САД, о снимању филма о стратишту на Пагу у Хрватскоj: Уколико су заиста католички верници, треба да прочитаjу десет божjих заповести, посебно ону коjа каже: “Не убиj!” Новак са супругом Хаjом, поред jедне од jама у коjе су бацане жртве Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра 2015. године. СПРЕМАО сам се да говорим на месту страдања моjе породице, када сам видео да нам се приближава човек са дететом. Држао сам слике маjке и тетке у рукама, а он jе почео да виче: “Овде се ништа ниjе догодило! Одлазите! Идите сместа!” Овако о своjим помешаним осећањима за “Новости” прича

У Јадовну убијено 38.000 Срба

2. новембар 2018.

Српска удружења чуваjу од заборава злочине усташа почињене током Другог Светског рата на простору НДХ Усташе у Јадовну Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. септембра 2016. године. У КОМПЛЕКСУ усташких логора Госпић-Јадовно-Паг убиjене су наjмање 40.123 особе, од коjих чак 38.000 Срба. Подсећањем на ове стравичне злочине желимо да се они не забораве и да се никад више не понове, а уjедно желимо да направимо превенциjу новог геноцида над Србима, каже у разговору за “Новости” председник Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке др Душан Басташић. Злочини усташа из 1941. године ових дана су поново били у фокусу jавности кад jе израелска ТВ екипа

Давид у јамама голијата

1. новембар 2018.

Казивање Бранка Цетине, jединог преживелог из jедне од jама у Јадовну У свету је мало позната чињеница да су Србе и Јевреје у Југославији, за време Независне Државе Хрватске, хрватске усташе убијале и мучиле, бестијално се иживљавајући на начине који прелазе моћ људске имагинације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12. фебруара 2016. године. Повезане Јевреје заједно, или са Србима, у реду од шест до осам људи и жена, доводили би до јама, а затим би прву двојицу или тројицу у низу ударали пијуцима, гвозденим полугама и маљевима. Кад би ови клонули, повукли би и остале повезане у бездане усташког пакла. „Убити без

Страдање породице Мићевић из Мостара 1941.год.

31. октобар 2018.

Одлучио сам се да ову тужну причу о сатирању и уништењу моjе породице 1941. године почнем о порjеклу моjих предака и времену када су бjежеци пред турским зулумом дошли у кршевиту Херцеговину. Презиме Мићевић први пут се помиње у Мостару почетком деветнаестог виjека. Казивања говоре да jе неки наш предак, Мићо Ковачевић, отишао са Бањана због терора и угњетавања османлиjских власти, и да се доселио у Мостар. Ради своjе, и сигурности породице, промиjенио jе презиме у Мићевић. На породичном гробљу у мостарском насељу Опине, има гроб мог чукун-дjеда Марка коjи jе родjен 1815.год.,а умро 1879.год. и он jе први рођени Мићевић, од оца коjи са некад презивао Ковачевић. Напомена редакције

Басташић: Заборављен дио нашег историјског искуства из периода НДХ

27. октобар 2018.

Погледаjте излагање Душана Ј. Басташића на трибини: „Зашто негуjемо културу заборава?“ Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. октобра 2015. године. Политика потискивања сjећања, настављена jе и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских и «приjатељских» односа, али jе таj изговор апсолутно неприхватљив за потомке и поштоваоце српских жртва. „Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас разумиjемо ко смо и шта смо“, рекао jе Басташић на трибини, коjа jе одржана на Факултету политичких наука у Београду. Тема трибине био jе геноцид почињен над српским народом на подручjу

Симо Брдар – „Најлонска Гробница“

27. октобар 2018.

По завршетку Другог свjетског рата, побjедом антифашистичке коалициjе, на мjестима масовних злочина геноцида, у концентрационим логорима сачувани су аутентични обjекти и документи и основани мемориjални музеjи и спомен подручjа (Аушвиц, Дахау, Треблинка, Маутхаузен и др) и то не само у земљама антифашистичке коалициjе, већ и у земљама агресорима у Другом свjетском рату. Ове значаjне музеjске институциjе, циjењене и посjећене, своjом тематиком и оригиналном грађом, не само да подсjећаjу и упозораваjу, него и обjашњаваjу узроке и посљедице геноцида тоталитаристичких режима. Захваљуjући кроатоцентричноj политици бившег комунистичког режима, на териториjи бивше СР Хрватске послиjе Другог свjетског рата уништени су аутентични обjекти и локалитети усташког геноцида над српским народом, па jе таква судбина задесила

Кроз дечји логор Јастребарско, у периоду од 12. јула 1942. до 26. августа 1942. прошло је 3.336 деце, од тога више од 2.000 са Козаре

Преносимо: Кукала нам мајка овако паметним – Пише: Милорад Вучелић

26. октобар 2018.

Пре тридесетак година нашао сам се у jедном селу на Козари. Разлог jе био више него потресан. Једна девоjчица из логора у Јастребарском, тада већ славна и лепа жена, после дугог трагања, пронашла jе своjу преживелу родбину и вратила се у место у коме се родила. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. марта 2016. године. Преживела jе конц-логор и као покрштено и усвоjено дете наставила jе да живи, да се школуjе, успела jе да направи значаjну уметничку кариjеру, и да постане славна. Сусрет jе био дирљив, навирале су поред суза и сећања на убиство њене маjке, погибиjу њеног оца, и на разне ужасе усташких

Фељтон 3. дио – Не ори тамо – тамо су клали!

24. октобар 2018.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра 2015. године. Похорине, jедно од стратишта у Великом Паланчишту, у коме jе у Другом свjетском рату страдало jе 536 становника српске националности, или половина од укупно 1.080 становника. Читави засеоци били су спаљени, а броjна огњишта у потпуности угашена. На пет мjеста у Великом Паланчишту, на коjима су усташе поклале мjештане, до октобра прошле године, значи

Босанска крајина у Другом светском рату(5)

18. октобар 2018.

До jесени 1941. године свих 9 епархиjа Српске цркве коjе су се задесиле на териториjи Независне Државе Хрватске остале су без своjих канонско постављених архиjереjа. Уочи рата се преставио у Господу Епископ пакрачки Мирон Николић, а са териториjе НДХ су протерани епископи: зворничко-тузлански Нектариjе Круљ, захумско-херцеговачки Николаj Јокановић (упокоjио се 1943. године). Од последица нечувене тортуре подлегао jе повредама нанетим од усташа, на териториjи Недићеве Србиjе, прогнани Митрополит загребачки Доситеj Васић. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. марта 2016. године. Усташе су извршиле сурова убиства над Митрополитом дабробосанским Петром Зимоњићем, епископом горњокарловачким Савом Трлаjићем и епископом бањалучким Платоном Јовановићем. Епископ далматински Иринеj Ђорђевић

Заборављени злочин „Вукова“ из Сиска

17. октобар 2018.

Пише Милена Милетић Притиснуто захтевима процеса прикључења ЕУ, хрватско правосуђе је коначно отворило „случај Сисак“ и покренуло истрагу, иако сам случај води до самог врха ХДЗ-а и државе Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. априла 2016. године. „Доводили су их на основу спискова Брајковића из ХДЗ-а… Најчешћи извршитељ ликвидација је био Драго Бошњак. Кад је он био са заробљеником у котловници, гдје је била мучионица, никад ме није пустио да сиђем ондје. Након што би завршили, полумртве људе су старом полицијском марицом одвозили на ликвидацију, а леш би бацили у Саву. Кад бих сишао у котловницу, све је било крваво…“, причао је пре

Босанска крајина у Другом светском рату(4)

17. октобар 2018.

Српска православна црква на подручју Босанске крајине дуго је осећала ране и ожиљке из времена Другог светског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. марта 2016. године. Према званичним подацима из 1970. године, део данашње Епархије бихаћко-петровачке који је тада био у саставу далматинске епархије (Дрвар, Босански Петровац, Грахово, Гламоч и Ливно) имао је 13 цркава које су 25 година након завршетка рата биле у огоретинама и рушевинама (Крњеуша, Вођеница, Јањила, Буковача, Колунић, Бастаси, Врточе, Пећи, Босански Тишковац, Ваган, Камен, Кулен Вакуф и манастир Рмањ). Обновљено је тек пет храмова, у Спасовини, Трубару, Пеуљама, Гламочу и Рорама. Интересантно, да је уочи „Маспока“ и

Босанска крајина у Другом светском рату(3)

16. октобар 2018.

Кулен Вакуф, варошица jужно од Бихаћа, знана из српске епске поезиjе и као посед муслиманске спахиjске породице Куленовића.Српски Хомер Филип Вишњић овековечио jе тугу Кулинове љубе као почетак новог доба и заласка османске власти на Балканском полуострву. Када се само прође кроз ову, иначе симпатичну варошицу, навиру стихови учени jош у гимназиjским данима: „Нити иде Кулин капетане, нити иде нити ће ти доћи, рани сина, пак шаљи на воjску Србиjа се умирит не може!“ У Кулен Вакуфу данас и нема православних, иако постоjи православна црква, коjа jе паљена 1941. године и у последњем рату 1995. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25.