Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 17

Истина скривана у трњу 62 године

27. април 2020.

Потомци оних коjи су, овдjе на овоме мjесту, 27. априла 1942. године, побиjени па запаљени или чак живи запаљени, окупљају се сваке године да помену невине жртве усташког злочина. Тако је било и 2014. године. Запаљене су свиjеће, положени су виjенци, попиjена jе по ракиjа-двиjе за душу страдалих. Потомци невиних и потомци потомака невиних жртава, присутни ђаци, имали су прилику да чуjу шта се то тачно овдjе догодило приjе 72 године; лекциjу коjу у уџбеницима историjе, нажалост, нису имали прилике прочитати. Јер никад ниjе ни написана. Они коjи су пажљиво слушали могли су чути и да власти више од пола виjека нису дозвољавале да се оваj злочин помиње, а камо

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА, АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ

21. април 2020.

Поставка Јасеновца на Цвјетном тргу у Загребу у режији СНВ – догађање се везује за датум пробоја јасеновачких логораша априла, 1945.године. Не могу да схватим, а вјерујем да ме аутори, организатори и покровитељи тих догађања не би могли увјерити у потребу, да се некаква произвољна и некритичка импровизација логора Јасеновац поставља ван Јасеновца. Не ради се овдје о презентацији докумената правне регулативе НДХ, о оснивању, функционисању и по њима о сврси постојања и дјеловања тога логора. Напомена: Овај прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб , априла мјесеца 2012. године Не ради се о приказу – изложби кољачких ножева, маљева, жељезних шипки, мацола којима су службене „постројбе НДХ“ кроз

Прнџа

15. април 2020.

И овај запис датира из љета 1990. године. Живот јој је понајвише прошао у самотињи и чамотињи. Сад самује у Чапразлијама. Сува као грана и лака као перце, а још се не повија под бременом од седамдесет и пет година. Живи од доласка до доласка сина којег је живот одавде испод Дрине одвео и удаљио. Криво јој што унука не може чешће виђати, али се не жали — навикла на патњу и одрицање. Док говори, стално је загледана некуд у даљину, доље низ Ливањско поље, низ само њој знане и видљиве друмове низ које су толики њени, драги и блиски, неповратно отишли и нестали у крвавим тминама и животним маглуштинама:

Освета Марка Бошковића

8. април 2020.

Оно што усташким покољима у ливањском краjу даjе посебну тежину и трагичност jесте чињеница да jе међу жртвама било понаjвише дjеце. Многе породице су затрвене до посљедњег изданка, а у онима у коjима jе неко од родитеља и успио неким чудом да се спаси, обично се враћао у празан дом. Сви они коjи су послиjе свега ипак смогли снаге да изнова заложе угашена огњишта, да изнова свиjу породична гниjезда, обично су, из велике туге и жеље да изгубљеноj дjеци барем име не погине, а можда и из неког очаjничког пркоса и ината, спомињали и понављали имена погинулих. Тако су дjеца коjа су се касниjе рађала по правилу добиjала имена оних

Дрска и срамна ревизија историје

24. март 2020.

„У ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ 1941-1945. НИЈЕ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД НАД СРБИМА“ Овоj апсурдноj тврдњи настоjи да прибави „легитимитет“ дисертациjа немачког историчара Александера Корба, награђена наjвишом оценом на берлинском Универзитету „Хумболт“ Млади немачки историчар Александер Корб jе на берлинском Универзитету „Хумболт“ успешно одбранио своjу докторску тезу под насловом: „У сенци светског рата. Масивно насиље усташа над Србима, Јевреjима и Ромима“ и добио наjвишу оцену summa cum laude. Професор Баберовски пише у образложењу свог предлога наjвише оцене, поред осталог чак и: „Корбова дисертациjа jе jедан изванредан прилог истраживању геноцида и насиља. Нико више неће моћи да убудуће пише о овоj теми на до сада уобичаjени начин.“ Шта jе то, што jе револуционарно ново у Корбовом

ДУШАН НИНКОВИЋ: прошао кроз пакао јаме Бикуше

Пуче кундак а не кичма

21. март 2020.

Већ сутрадан, након првих устаничких пушака испаљених 27. jула 1941. године у Црном Лугу, из Ливна се упутила усташка казнена експедициjа да научи памети дрзнике коjи не хаjу за силу и оружjе Независне државе Хрватске, коjи не зарезуjу поглавникове наредбе о враћању оружjа и воjне опреме. Устаници су се надали одмазди и усташама припремили лиjеп дочек. Након вишесатне борбе устаници су заплиjенили jедан аутобус коjим су се усташе довезле, а без лимузине jе остао и логорник Урумовић коjи их jе предводио. Са више рањених и без десетак коjи су заувиjек остали на боjном пољу казнена експедициjа jе побjегла натраг пут Челебића и Ливна, чврсто риjешена да одмах приступи остварењу пакленог

Усташки злочини по сведочењима њихових савезника

18. март 2020.

О Лази М. Костићу Лазо М. Костић jедан jе од наjзначаjниjих Срба двадесетог века. Чувени правник, родом из србске Боке, после Другог светског рата нашао се у емиграциjи, где jе, служећи се углавном наjуверљивиjим страним изворима, показао и доказао истину о свом народу. (Његова Сабрана дела нису се, на жалост, поjавила у издању Србске академиjе наука и уметности, коjа jе донедавно патила од рецидива титоизма, а данас, осим часних изузетака, од склеротичног аутизма и немешања у судбину свог народа. ,Обjавила их jе Српска радикална странка 2000. године). Костић jе своjа дела у емиграциjи штампао углавном о свом руху и круху, и уз помоћ свесних Срба – поjединаца, и оставио нам

Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убију

27. јануар 2020.

Славко Јовичић Славуj, jедан jе од српских заточеника са наjвише дана у логору: “Силос” jе био лабораториjа за тестирање људске издржљивости. Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је 27. jануара 1996. године. Тог 19. jануара 1996. године Славко Јовичић Славуj, размењен jе заjедно са другим затвореницима злогласног сараjевског логора “Силос”. После 1.334 дана проведена у сараjевским логорима, популарни Славуj jе угледао слободу. Психички и физички сломљен, са 40 килограма мање него кад jе ухапшен и затворен, Славко се нашао на слободи. Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је на данашњи дан 1996. године. Иако jе прошао голготу сараjевских логора, остао jе да живи у Сараjеву. У политику jе

Заборављени српски маузолеј: Јиндриховице

22. децембар 2019.

За острво Видо и војничко гробље на Зејтинлику где су сахрањени српски ратници сви су чули, али за Јиндриховице мало ко зна. У шуми надомак овог места које се налази на самој граници Чешке и Немачке почива 7.100 српских војника, официра и цивила. …Постали сте страшно незахвални. Тако ваш главни град, Београд, некада град мученик, ни дан – данас, десет година након ослободилачког рата, нема ни најмањи крст, ни најмањи камен који би чувао сећање на жртву оних који су вас ослободили. Многи међу вама су веома богати и немилице троше да би се истакли и из забаве, али кад ваља показати захвалност према онима који су се жртвовали, ништа

Истина о Јасеновцу – Ратко Дмитровић

8. децембар 2019.

Говор Ратка Дмитровића на трибини, “ЈАСЕНОВАЦ-прећутани геноцид“ у организациjи Покрета Српске Двери у Чачку, 11. марта 2013. године. Ратко Дмитровић, првокласни познавалац српско-хрватских односа, њихове свакодневнице, хрватског живота, хрватске културе, новинар и колимниста „Печата‟, рођен у близини Јасеновца. Говорио jе о страдању српског народа, феномену усташког убиjања, о поjави Срба конвертита, њиховом учешћу у зверским убиjањима православне браће као начину уклањања сведока срамоте одрицања верског и националног идентитета; о томе каква jе хрватска држава и зашто jе таква, али и да Срби не ствараjу илузиjе о братским односим са онима коjи им никада нису били приjатељи. По њему, Јасеновац jе наjзлогласниjи логор у свету, jер нико никад ниjе убиjао своjе противнике

ПРЊАВОР: Покољ Срба код градског гробља-гробница „Радуловац 1941“

3. децембар 2019.

4. децембра 2019. године навршава се 78 година од страдања Срба у масовноj гробници „Радуловац 1941.“ поред прњаворског градског гробља. Пише: Боjан Милиjашевић, СОЗ Прњавор 4. децембра 1941. године око поднева, оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору упадаjу у села западно од Прњавора: Чорле, Парамиjе, Млинце и Лишњу. Једна група усташа и домобрана у селу Лишњи, тачниjе на имању Николе Чорног, хватаjу већи броj Срба коjи су се ту затекли jер су то jутро дошли циjеде уље из сjеменки управо код Чорног. Срби нису слутили никакву опасност. Заробљенике тада спроводе до Симића брда уздигнутих руку, гдjе су их построjили, претресли и одузели све драгоцjености. Након краћег разговора

Холокауст, злочин урезан у гене

27. новембар 2019.

Наjновиjа научна студиjа открила jе да се траума жртава Холокауста епигенетским налеђем пренела на наредне генерациjе Пише: Сања Зрнић Холокауст, наjстрашниjи злочин против човечности савременог доба, оставио jе вечни ожиљак у историjи jевреjског народа. Жртве концентрационих логора коjе су преживеле Други светски рат усмено су преносиле сведочења о траумама урезаним дубоко у памћење, али према новом научном истраживању – оне су урезане и у гене. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8 . октобра 2015. године. Реjчел Jехуда, jедна од водећих научница у области посттрауматског стреса, са своjим тимом из њуjоршке болнице Маунт Саjнаи спровела jе истраживање на тридесет двоjе Jевреjа коjи су у концентрационим

Календар геноцида: 30. август 1941. Страдање Срба у Поткозарју

29. август 2019.

Дана 30.8.1941. године костаjничке усташе су починиле страшни злочин у селу Читлук, у општини Козарска Дубица. Посебно jе страдала фамилиjа Јандрић. У селу Читлуку живjела jе велика породица Јандрића. Тог jутра када су усташе упале у кућу Микана Јандрића, његов наjмлађи син стаjао jе у сталку. А онда, као да се небо сручило на маjку – зликовац jе сjекиром одсjекао дjетету обjе руке. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

Академик Василије Крестић: Хрватско својатање Николе Тесле

16. август 2019.

Да би доказали да jе Тесла био Хрват, а не Србин српске православне вере, хрватски чланкописци безочно фалсификуjу историjске чињенице, позиваjу се на хрватско државно право и на из њега проистичуће закључке У најновијим расправама одржаним у Хрватском сабору поводом вандалског рушења споменика Николи Тесли, које се догодило 1992. године, и намере да се он извуче из складишта Ликовне академије, обнови и поновно постави, није могло да буде заобиђено ни питање националне припадности тог великог научника. То питање посебно је заталасало хрватску и српску јавност поводом обележавања 150-годишњице рођења Николе Тесле. Тада су о томе објављени многи текстови с нетачним а понекад и злонамерним тумачењима па и фалсификатима. Нетачности су

Усташки злочин над српским народом у Пребиловцима у Херцеговини (трећи део)

8. август 2019.

Отварање jама, сахрана усташких жртава и градња Спомен храма у Пребиловцима, посвећеног новомученицима, поред старих и нових усташа, сметало jе и другима, у земљи и иностранству, чиjи jе главни политички циљ био разбиjање Југославиjе по авноjевским шавовима, на српску штету и несрећу. Ови догађаjи откривали су, дотле сакривену или замагљену истину о ужасном страдању Срба у Независноj Држави Хрватскоj, чиjу су обнову многи тада спремали. Кости из jама су упозоравале да би такви планови били, не само неправедни него и опасни. Такође, тек развиjеном култу Међугорjа, одjедном jе запретила срамота. Испало jе да се мноштво ходочасника из целог света клањало селу чиjи су мештани, у jами поред села, затрли све