Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 12

Календар геноцида: 11. јул 1942. Годишњица доласка у Загреб првог транспорта дјеце са Козаре

12. јул 2023.

Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао je у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене … Дjеца са Козаре Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао jе у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене … КЊИГА: „ПУТЕВИМА СМРТИ КОЗАРСКЕ ДЈЕЦЕ“ – ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ Видео Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов ISTINA I POMIRENJE Нити jе Диjана Шиндлер, нити jе Станић Лустиг – Jadovno 1941. Јастребарско – Јадовно 1941.

Календар геноцида: 29. јун 1943. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

29. јун 2023.

У Љесковом Дубу jе 29. jуна 1943. na три стратишта на наjмучкиjи начин побиjено 183 људи – мушкараца, дjеце, стараца, жена и трудница, од коjих 165 житеља овог села и 18 мjештана околних села коjи су се у тренутку усташког терора затекли на том мjесту. У само свануће, око 5 часова, под водством гатачких усташа Смаjа Дилића и Рама Крвавца, блокирали су село, док су његови житељи jош спавали. Домаће усташе и њемачки воjници подиjелили су се на групе-патроле. Грубо су истjеривали из кућа немоћне старце, жене и поспану дjецу. Оне коjи су покушавали да бjеже или нису хтjели да напуштаjу своjа огњишта убиjали су, без милости, на лицу мjеста. Међу

Крвави камен херцеговачки: Видовдански покољи

28. јун 2023.

Други талас усташких злочина, испланиран као „видовданска акциjа“, започео jе 22 jуна масовним хапшењем Срба и Јевреjа у Мостару, Стоцу, Чапљини, Љубињу, Невесињу, Гацку, Коњицу и другим херцеговачким мjестима. Командант злогласне Павелићеве тjелесне боjне Миjо Бабић издао jе наредбу да се гранични поjас према Црноj Гори очисти од Срба и тако омогући спровођење „видовданске акциjе“. У налету хрватских и муслиманских усташа у селима око Гацка убиjено jе 140 мушкараца, жена и дjеце. Са колико су свирепости зликовци извршавали задатак, види се и по томе што су сатирали и циjеле породице. Тодору Николићу из Куле бацили су у Чавчиjу jаму 9 чланова породице, а Пиљу и Шпиру Бољановићу 12 чланова породице

Календар геноцида: 28. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

28. јун 2023.

Српски народ jе на Видовдан страдао у више наврата. Јама Ржани до код Љубиња. Уочи Видовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба и након звjерског мучења бациле их у jаму Ржани До код Љубиња. Братуначка села Лозница и Загони. Муслиманске снаге из Сребренице напале су на Видовдан 28. jуна 1992. године братуначка села Лозницу и Загоне и том приликом убили 12 српских цивила, 11 у Лозници и 1 у Загонима. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска. Везане виjести: Сjећамо

Данас се слави Свети Вукашин Новомученик Јасеновачки и Клепачки

29. мај 2023.

Оваj Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом jе из херцеговачког села Клепци, коjе се налази на источноj обали Неретве (наспрам Чапљине), где jе раниjе била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. jе обновљена као црква Преображења Христовог (коjу су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце). Био jе родом од фамилиjе Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да jе рођен негде краjем 19. века, наjвероватниjе у своме селу, али jе рано отишао и радио у Сараjеву, па га се зато преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. Клепчани мало сећаjу, док га

Поп Ристо Ћатић

22. мај 2023.

Чим су се домогли власти, усташе су и у Ливну започеле систематске и темељите припреме за потпуно истребљење српског живља. Упутства о томе дониjели су они коjи су са благословом Степинца и потпуним овлашћењима Павелића стигли из Загреба убрзо након капитулациjе и распада Југославиjе. ЦВИЈО ПАЈЧИН — ОРАШЧИЋ, симбол храбрости и непокора у ливањском краjу Знали су добро да jе први и наjважниjи задатак докопати се наjвиђениjих и наjутицаjниjих људи и покупити оружjе и ратну опрему из руку Срба а потом их, голоруке и обезглављене, у датом тренутку сасвим уништити. Направљена jе црна књига а jедан од првих коjи jе у њу уписан био jе Цвиjо Паjчин, звани Орашчић из

Шта је данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО)

21. мај 2023.

Од подсjећања и опомене на Јасеновачко зло у Хрватскоj jе остало онолико колико мора да историjа не би била до краjа понижена. Као да умањивање броjа жртава ниjе било довољно, прешло се на поптуну негациjу па се све чешће могу чути опасни гласови коjи отворено кажу да jе Јасеновац умjесто клаонице за Србе био радни логор у коме се полагао возачки испит и рекреативно играо фудбал. Умjесто да се на помен прекланих душа стоjи мирно или макар ћути, од високопозиционарног свешетника католичке цркве и угледног хрватског новинара стижу поруке на коjе се у Хрватскоj не реагуjе, а у Европи ћути. На трагу свог узора, Алоjзиjа Степинца, др Стjепан Разум, директор

Календар геноцида: 04-05. мај 1945. Годишњица страдања Срба у логору Сисак

4. мај 2023.

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према риjеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маjа 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected] .

Нека га, нека умре од глади

17. април 2023.

Млађи усташа видjевши да оваj други има намjеру заклати моjу маjку, рекао му jе: “Пусти ту жену, куда ће ово диjете без ње”, нашто му jе он одговорио: “Нека га, нека умре од глади.” “У магловито jануарско jутро 1943. године у мом засеоку Подседло изненадиле су нас усташе. Налазио сам се у кући с маjком. Било ми jе тада 5 година. Отац Илиjа Малешевић, брат Бошко и сестра Мила налазили су се у партизанима негдjе на Кордуну. Стариjи брат Раде и сестра Станка побjегли су од куће и склонили се у сусjедне грмове. Био jе висок сниjег. Пред нашом кућом поjавила су се двоjица усташа. Ушли су бахато у кућу. Рекли

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942.

22. март 2023.

Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, децениjама jе вешто прикриван „у интересу братства и jединства“. Други светски рат обележили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном обелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности. Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, пре свега жена и деце, коjе су починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с пролећа 1942. године у кањону реке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе

Милка и Цвита, сестра и мајка Данице Бошковић-ЛАЛИЋ, које су као и она, преживјеле пакао јаме Равни Долац

Даница

7. март 2023.

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од родних Рујана, од Динаре и Ливањског поља. Обрела се у срцу Шумадије. Дична Херцеговка о чијој се љепоти и данас прича у родном крају, чије се крупне плаве очи и тешке плетенице боје зрелог жита и данас памте, свила је топли дом са Марком Лалићем на периферији Аранђеловца, у насељу Врбица, под гранама огромног вишевјеког храста.Има у томе неке фине симболике: живот је, како то само он умије и може, саставио понос-дрво и понос-човјека. Даница је слична храсту. И она је попут храста истрпјела муње и громове живота, издржала злоћу и безумље људско, отела се из чељусти смрти

СВИ СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ 1991. – Убијање цивила, младих ненаоружаних војника, мучење лекара и медицинских сестара…

27. фебруар 2023.

Јуна месеца 2012. године, Окружно jавно тужилаштво из Мурске Соботе подигло jе оптужнице за наводне ратне злочине против пензионисаних старешина ЈНА – генерала Владе Трифуновића и пуковника Берислава Попова. Пише: Радисав Т. Ристић (Одломак из необjављене књиге „Медиjски порази ЈНА – Истина о Кадиjевићу) Подизањем оптужнице Словениjа је подгрејала ружна сећања на сопствене злочине почињене над деветнаестогодишњим и двадесетогодишњим воjницима бивше Југословенске народне армиjе. Политичко руководство Словениjе, односно Тужилаштво Мурске Соботе, поткрепљуjући лажне изjаве коjе су у то време давали Милан Кучан, Јелко Кацин и други разбиjачи СФРЈ, заборављаjу, изгледа, мучка убиства, масовна малтретирања и остале облике нељудског деловања према свему и сваком ко jе носио сивомаслинасто обележjе ЈНА –

Јован С. Марић – Умјесто почетка родослова

18. јануар 2023.

Зар је могуће живјети, дјелати или битисати, а не поставити себи и другима питање о настајању, корјенима, брду, небу, ливади, кући или зденцу? И како је могуће да се оде на починак и утоне у снове, а да се не сазна истина вертикале и хоризонтале о себи и својима? Колико год сам се трудио да сазнам о мојим корјенима, поријеклу и настанку првих Марића, обилазећи архиве и музеје, читајући књиге, публикације, фељтоне и слушајући бројне разговоре старијих, све сам сигурнији у увјерењу да је моја баба, по надимку Павлуша-звала се Цвијета Павловић (удато Марић) најјачи ослонац и поуздање, које ми је омогућило да бар отпочнем овај родослов, без много изгледа

Календар геноцида: 28. децембар 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

28. децембар 2022.

Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. jануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

РАСНИ ЗАКОНИ, ЛОГОРИ, ЛИКВИДАЦИЈЕ, ТРОВАЊА ДЈЕЦЕ, ПЉАЧКЕ…

29. новембар 2022.

Оптужница против усташког поглавника Анте Павелића, коjа никада ниjе окончана суђењем, обухватала jе, између осталог, оптужбе за расне законе, концентрационе логоре, убиства дjеце, пљачкање имовине и сарадњу са нацистима, наводе хрватски портали. У главном диjелу оптужнице од 7. маjа 1956. године Павелић jе оптужен да jе формирао терористичку организациjу названу “Усташка надзорна служба” са задатком да упућуjе у логоре, основане у Јасеновцу и Староj Градишци, особе коjе те организациjе оциjене као “неподобне”. Таква депортациjа у логоре смрти односила се чак и на дjецу, родитеље, сестре и браћу ухапшених. Ти органи су, извршаваjући Павелићев злочиначки план, убиjали људе сjекирама, маљем по глави и на друге начине, укључуjући изгладњивање, тровање или разбиjање