Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Душан Басташић » Страна 10

Дан сећања на српске жртве прихватног логора Земун

8. мај 2025.

У недељи у којој се обележева 80-а годишњица победе над нацизмом, Удржење грађана Јадовно 1941. обележиће 09-10. маја Дан сећања на српске жртве прихватног логора Земун. Земунски логор дуго је важио за место страдања Јевреја и Рома. Међутим, новија истраживања показала су да је у другој фази његовог рада између маја 1942. и јула 1944. године, то био прихватни логор за Србе, највише са Козаре, Баније, Like и Кордуна, али у њему су страдали и Срби из јужне Србије, Рашке, са Косова и Метохије. Процењује се да у земунском логору за две године страдало више од 40 хиљада људи. На Јеврејском делу гробљу у Земуну постоји масовна гробница са шест

Од завичаја остала цигла срушене цркве

7. мај 2025.

На месту где је до 1991. године постојала црква у Великим Зденцима, сада је ледина као симбол пустоши у српским селима у Западној Славонији. Пише: Милан Пилиповић – Специјално за „Политику” Грубишно Поље – Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”, чува у Бањалуци циглу срушене православне цркве Воздвижења Часног крста у Великим Зденцима, некада једном од највећих српских села у Котару Грубишно Поље, у Западној Славонији, као једини траг ове богомоље, изграђене 1744. године. „Циглу чувам у стану, као завичајну икону”, каже Басташић, чији су преци вековима живели, крштени, венчавани и сахрањивани у овом крају, у Хрватској. „Цигла уграђена пре скоро три века је моја успомена на цркву и завичај”,

Дјецо, српски студенти, зашто на Медицинијаду 2025. баш на Зрће?

6. мај 2025.

Спојите дјецо три прста, уроните их у воду Плаве гробнице, прекрстите се и помолите за душе Светих новомученика српских који ту пострадаше. Пише: Душан Ј. Басташић Студенти из Србије, Српске и Црне Горе крећу на Медицинијаду на Паг. На Зрће! Заједно са студентима из Хрватске и Словеније. Из Београда: Факултет ветеринарске медицине, Стоматолошки факултет, Медицински Факултет, Фармацеутски факултет, Медицински факултет ВМА. Из Новог Сада: Медицински факултет, Факултет ветеринарске медицине. Из Бање Луке: Медицински Факултет. Из Крагујевца: Факултет медицинских наука. Из Панчева: Стоматолошки факултет. Из Ниша: Медицински факултет. Из Косовске Митровице: Медицински факултет. Из Фоче: Медицински факултет. Из Подгорице: Медицински факултет. Студенти са Медицинских факултета из Сплита, Ријеке и Загреба Према

МРАК ПРАВОСУЂА: 33 године послије нико није кажњен за Ђурђевдански покољ у Подрињу

6. мај 2025.

Данас се навршавају 33 године од почетка српског страдања на подручју средњег Подриња и на данашњи дан су злогласне хорде Насера Орића у рану зору кренуле у свој крвави пир, подсјетио је за „Глас Српске“ предсједник сребреничке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић и подсјетио да су напали село Бљечева у Братунцу као и село Гниона на подручју општине Сребреница. Пише: Жељка Домазет – Знамо да је тог дана брутално заклана Косана Зекић, али сем нас Срба то никога другог не занима.То је постало нормална појава у рату када се кољу српски цивили а подсјетићу јавност да је Косана имала 64 године – напоменуо

ТАЈМС ОФ ИЗРАЕЛ: Док се фашистичка историја Хрватске гура под тепих, Јеврејска заједница осећа све већу неизвесност

5. мај 2025.

Прошле недеље, Јевреји су се окупили у девет градова у Хрватској како би обележили Јом Хашоа, Дан сећања на Холокауст, а међу њима је био је Дарко Фишер који је један од 140 преосталих преживелих ратног режима чији су фаштички лидери сматрани још бруталнијим од нациста, пише израелски Тајмс оф Израел. – Било је горе него у Ашвицу. Имали су крематоријуме и места за масовна убиства, али и места за физичко и психолошко мучење. Било је изузетно окрутно, посебно у Јасеновцу. Многи Јевреји, укључујући неке од мојих рођака, тамо су изгубили своје животе. Ја сам само случајно преживео – рекао је 87- годишњи Фишер током недавног интервјуа за Тајмс оф

ХРВАТСКИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.

5. мај 2025.

6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Крсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Кордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен по замисли поглавара Павелића и наређењу Еугена Диде Кватерника. Управо тога дана, 6. маја, дана весеља и славе, у рану зору, одјекнули су први усташки пуцњи

Злочин у Добровољачкој улици 33 године без судског епилога

3. мај 2025.

У Источном Сарајеву и Сарајеву данас ће бити обиљежене 33 године од злочина над војницима ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици, а ријеч је о историјском догађају од републичког значаја чије обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. Извор: Глас Српске/Жељка Домазет Како је планирано, обиљежавање ће почети у Источном Сарајеву, гдје ће у 10 часова у храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима бити служен парастос за страдале припаднике ЈНА, а потом је предвиђен одлазак аутобусима у Сарајево у бившу Добровољачку улицу, гдје ће у 11 часова мирном шетњом, полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа бити одат помен страдалим припадницима ЈНА. – Као и код осталих злочина у

Kомеморација и филм поводом три деценије од протеривања Срба из Западне Славоније

2. мај 2025.

Тридесета годишњица од протеривања Срба из Западне Славоније у хрватској војној и полицијској акцији „Бљесак“, обележена је 01. маја 2025. у Градишци. Пише: Милан Пилиповић Kрсто Жарковић, председник Удружења Срба Западне Славоније рекао је након полагања венаца на споменик погинулим сународницима у Градишци, да је гологота с почетка маја пре тридесет година последњи чин истребљења Срба из Западне Славоније. Милорад Додик председник Републике Српске, казао је да су Срби из Западне Славоније, пре тридесет година, наивно прихватили обећања међународне заједнице да ће бити заштићени. „Нема нити једног тужног догађаја да узрок није српска наивност и лако одустајање од националних и државних циљева,“ рекао је Додик. Зоран Аџић, градоначелник Градишке, града

Ђурђица Драгаш: ЗЕЛЕНА ГРАДИНА

29. април 2025.

И светли Градина, село јој у недрима озеленело. Светли Градина.Небом обасјана.Пева,песмом оплакана. Зелени се Градина.Под њом село израсло.Зелено село са кућама белим. Пред црквом се коло вије.Преплетене руке и кошуље беле.На трави зеленој израсла ружа.Црвена ко’ зора. Крај огњишта боси табани дечји.Румени образи и звекет кашика.Ко златна киша зелена. У крилу бакином дојенче спава.И светли кандило из мрког мрака.Са иконе сија копље Светог Ђорђаи мирише цвеће у венчићу изнад врата. Зелене се стада бела… тамо иза облака. И светли Градина,село јој у недрима озеленело.Зелени се Градина,крвљу озидана… Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Ђурђица Драгаш: КО „ЗАОБИЛАЗИ“ ЈАСЕНОВАЦ?

29. април 2025.

Видим да је рута којом студенти трче до Брисела изазвала бројне коментаре па, иако сам се трудила да све игноришем, не могу да прећутим. Прво. Лично ми је заиста жао што, на путу кроз Хрватску, не свратише до Јасеновца. Био би то прави доказ да стасавају генерације које патриотизам схватају на исправан начин, али још у мени тиња нада да ће то учинити у повратку, кад спласне медијска пажња, и овде и у Хрватској. Видећемо! Друго. Они што их критикују због тога заборављају једну важну ствар. Деца која не знају или не маре за Јасеновац су потпуно очекивана последица друштва у којем деценијама живимо. Не, не мислим на социјализам и

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

Запостављена историја: Колико је Срба уморено у земунској „чекаоници смрти“?

26. април 2025.

У Прихватном логору Земун на Старом сајмишту, првом концентрационом логору за Јевреје на простору бивше Југославије, односно на простору бивше Независне државе Хрватске, страдало је више од 10.000 логораша, а у њему су у другом периоду рада више од 90 одсто затвореника били Срби, доведени пре свега из НДХ-а, а мањим делом из окупиране Србије, рекао је данас члан управног одбора Меморијалног центра Старо сајмиште Милан Кољанин. Он је на трибини „Чекаоница смрти: Прихватни логор Земун (1942-1944) у координантном систему нацистичких логора“ указао да је логор био под управом немачке полиције у окупираној Србији, а да је у првом периоду рада, од 1941. до 1942. године, страдало свих 6.320 Јевреја

Зашто спомен-плоча у Шарговцу крије истину о убијеној д‌јеци?

26. април 2025.

У Шарговцу у дворишту основне школе на спомен-плочи за 52 ученика српске националности које су 1942. године убиле усташе од 2012. године када је подигнута пише да су д‌јеца “умрла”. Јелена Гајановић, професор српског језика и књижевности запослена у Грађевинској школи у Бањалуци сматра да доказ да највећа увреда жртвама није сам злочин, већ покушај да се истина ублажи, јесте постављање спомен-плоче у дворишту шарговачке основне школе на којој пише да су ђаци ‘умрли’, а не да су звјерски убијени. Дарко Томић, директор Основне школе „Ђура Јакшић“ каже да је термин “умрли” кориштен јер се Правилником о симболима и обиљежјима у школама Министарства просвјете и културе, не дозвољава да се

Бојан Вегара: ДЈЕЦА КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ

24. април 2025.

Сваком живом Србину, и ономе који воли и поштује Републику Српску, препоручујем да прочита књигу „ДЈЕЦА КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ “ аутора Бојана Вегаре. Чак штавише, обавеза сваког Србина би требала да буде да прочита, препоручи и упути и те генерације које не знају праву истину, а поготово оне послератне, да буду упућене о свим ужасима рата и ономе што је задесило те генерације сарајевских Срба. Свијет је наметнуо причу о тзв. агресији Срба на Сарајево, а истина, коју можете прочитати из прве руке у овој књизи, је потпуно другачија. Промоција романа “Дјеца коју није волио свијет” у Бањој Луци, 30. маја 2025. у 19 часова у Кући Милановића. Живот

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Немања Девић: Још једном о Јасеновцу – и Јајцу

23. април 2025.

„Јајачко подручје у ослободилачком рату и револуцији 1941-1945“. Тако се звала књига коју сам својевремено купио за двеста динара на бувљаку и коју дуго нисам стигао да очистим од наслага прашине нити да је честито излистам. Обимна је, преко 600 страница, и једна је од три које су посвећене историјату деловања комунистичког покрета отпора у овом крају. По дизајну, наслову, структури, реченом и прећутаном – то је типична локална хроника НОБ-а, које су масовно биле објављиване у времену социјалистичке Југославије. Имао их је сваки регион и безмало сваки град и писане су типски, са потребом да се прошлост не реконструише, него конструише, у складу са идеолошким и политичким потребама. Слична је и

Ђурђица Драгаш: Јадовно је претеча Јасеновца

22. април 2025.

Превише је Јасеноваца било! Ако је Јасеновац најтужнија српска реч, Доња Градина је њено најстрашније слово! Ипак и нажалост, геноцид почињен над Србима у НДХ, Покољ над људима чији је једини грех био што су Срби и православци, не може се свести на Јасеновац! Први заточеници Јасеновца, њих око девет стотина, стигли су из расформираног комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг…. Свако српско село у Лици, на Кордуну, Банији, Славонији, Срему, Босни, Херцеговини, било је стратиште, а сваки кућни праг губилиште! Јасеновац је кулминација зла које је тињало широм злогласне Павелићеве творевине! Памтимо, не заборављајмо и не опраштајмо јер… превише је Јасеноваца било! Од истог аутора: Од истог аутора: