
На Голом отоку због „пријатеља” из Удбе
Вуксан Кнежевић, један од најмлађих заточеника Голог отока, сведочи о острву ужаса, херојству, политичким прогонима, шпијунирању, љубомори, издаји и покајању Kад се младалачка љубав једног седамнаестогодишњака и његов лажни пријатељ удбаш убаце у идеолошку параноју тоталитарне идеологије, следи низ трагичних догађаја које је тешко замислити. Али, живот Вуксана Кнежевића није романескна фикција, већ истинита прича о каменом острву ужаса, херојству, политичким прогонима, шпијунирању, љубомори, издаји и покајању. Објавивши недавно своју 15. књигу, „Тито и последње сузе моје мајке”, Кнежевић је наставио да описује страдање голооточана, али се овог пута није освртао на своју судбину. Ухапшен је кад је имао непуних 18 година. Био је један од најмлађих команданата бригаде који












