fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

АУСТРИЈСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Поред покушаjа ревизиjе Првог светског рата у делима поjединих западних историчара, у западноj штампи поjављуjу се и чланци коjи имаjу другачиjи тон.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/zlocini-au.jpg

Угледни британски лист „Индипендент” пише о страшним злочинима над цивилима коjе су починили аустроугарски воjници у лето 1914. године, чим су прешли Саву. У сериjи коjа носи наслов „Историjа Првог светског рата у 100 слика”, документуjу се масовна вешања и стрељања цивила. Пропратни текст ниjе мање страшан. „Индипендент” цитира аустриjског историчара Антона Холцера, стручњака за аустроугарску инвазиjу на Србиjу 1914.

– Над српским становништвом систематски су спроведени безброjни масакри. Воjници би напали села и опколили ненаоружане мушкарце, жене и децу. Убиjали су их из ватреног оружjа, баjонетима, или су их вешали. Жртве су затваране у амбаре и живе спаљиване. Жене су одвођене на линиjу фронта и масовно силоване. Починиоци су били воjници аустроугарске воjске – преноси британски лист.

„Индипендент” обjашњава британским читаоцима да jе „Аустроугарска монархиjа намерачила да се освети за убиство надвоjводе Франца Фердинанда са бруталношћу каква нема преседана у модерном ратовању”. Рат jе поведен под крилатицом „Serben mussen sterben” (Срби мораjу умрети), а таj принцип „рата до уништења” касниjе jе преузела и нацистичка Немачка.

Управо под тим насловом „Serben mussen sterben” у бечком дневнику „Пресе“ поjавио се чланак Роберта Гокла, историчара и аутора документарног програма на аустриjскоj државноj телевизиjи ОРФ. Гокл пише да Аустриjа практично гура под тепих злочине коjе су починили њени воjници над српским цивилима, о чему сведочи и чињеница да документи Арчибалда Раjса, шваjцарског форензичара и професора, о злочинима над српским цивилима, ни до дана данашњег нису преведени на немачки jезик.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/zlocini-au2.jpg

– То jе слика армиjе jедне велике силе коjа нељудским средствима води рат против jедне мале државе и у ком броjни команданти и воjници своjе разочарање и гнев због воjног пораза искаљуjу на цивилном становништву чинећи злочине као што су масовна убиства, силовања, мучење, пљачка – пише Гокл.

Ревизиjе историjе
Историчар Миле Бjелаjац сматра да не треба да нас чуде обjективни ставови у поjединим западним листовима, зато што и већина науке на простору Европе, САД и Русиjе стоjи на добропознатим и прихваћеним истинама.
– Само jедан мањи броj аутора из разноразних разлога жели то да оспори. И ниjе проблем у њима, jер њих jе свега неколико, већ у често агресивноj медиjскоj кампањи и превеликоj важности коjа се тим ревизиjама историjе даjе – закључуjе Бjелаjац.

Уместо те слике, школски систем Аустриjе негуjе jедну сасвим другу, наводи оваj историчар. Након 1945, а у жељи да се одмакне од националсоциjализма, неговала се слика Хабзбуршког царства као „изгубљеног раjа”. Франц Јозеф jе, каже Гокл, опет постао „наш каjзер”, а уметност са смене века jе била „наш допринос светскоj култури”.

– Нападачки рат против Србиjе коjи се отео контроли, ратни злочини и ратнохушкачка политика коjа jе за последицу имала jедан светски рат, нису били „наши” и потискивани су из сећања – пише оваj историчар.

Академик Драгољуб Живоjиновић каже да jе Раjсова књига о злочинима у Мачви штампана на француском jош 1914.

– Ко jе желео Раjса да чита, он jе књигу могао наћи. Логично jе да свако ко jе кривац настоjи да склони трагове те кривице и да их гура под тепих, па тако и Аустриjанци. С друге стране, разумем њихов романтичарски поглед на Аустроугарску jер су тада живели у великоj царевини, коjе више нема – каже Живоjиновић.

 

Пише: Светлана Палић

Извор: Блиц

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: