arrow up

Подијелите вијест:

Атентатор на Амбасадора Роловића добио споменик

Шведска полиција одводи Мирослава Барешића и Анђелка Брајковића
Шведска полиција одводи Мирослава Барешића и Анђелка Брајковића

Усташки терориста Миро Барешић, који је извршио атентат на југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, добио је споменик у родном мјесту Драге код Пакоштана, а његово откривање заказано је за данас.

Споменик је постављен пред родну кућу Барешића. Израду бронзане статуе финансирали су његови рођаци, пријатељи и саборци, уз помоћ општине Пакоштане, преноси “Јутарњи лист”.

Штампан је и плакат на хрватском, енглеском, и немачком језику на којем се грађани позивају на отварања споменика поводом 25 година од погибије Барешића. Барешић је погинуо као хрватски војник 31. јула 1991. код Бенковца.

Упркос томе што се спрема откривање споменика Барешићу, у Хрватској има оних који сматрају да је убиство југословенског амбасадора било терористички чин, преноси “Јутарњи лист”.

Роловоћ је убијен 1971. године у југословенској амбасади у Стокхолму. Миро Барешић и његов пријатељ Анђелко Брајковић ушли су у амбасаду и тражили информације о визама да не би привукли пажњу.

Споменик-усташи-Барешићу-Пакоштане
Споменик-усташи-Барешићу-Пакоштане

Када су у близини видјели Роловића извукли су оружје, након чега је Барешић погодио амбасадора у лице. Натјерали су га да уђе у канцеларију гдје га је Барешић погодио и други пут. Везали су амбасадора за столицу.

За то вријеме се испред амбасаде се окупило много људи, полиција, хитна помоћ.

Када је Барешић видио да је дошла полиција, схватио да ће пропасти изворни план, да узму амбасадора за таоца.

Приликом упада полиције у зграду амбасаде, други атентатор Брајковић је ставио пиштољ Роловићу у уста и пуцао му у главу.

Након тога Барешић и Брајковић предали су се без отпора узвикујући: “Независна држава Хрватска” и “Живио Анте Павелић”.

Суд у Шведској осудио је Барешића и Брајковића на доживотну робију. Влада Улофа Палмеа 10. октобра 1985. године преиначила је доживотни затвор усташком терористи “због доброг владања” у 18 година робије.

Послије сецесије Хрватске и распада Југославије, Барешић се вратио из Јужне Америке, гдје је боравио послије издржавања казне у Шведској, те је приступио Збору народне гарде тадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Убиство амбасадора Роловића
Споменик усташком терористи Барешићу код Пакоштана

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​