Дакића не пуштају из притвора
Непуну годину након што је ухапшен на граничном пријелазу БИХ-а и Републике Србије, пред карловачким Жупанијским судом започело је суђење Мили Дакићу (81) због потицања на убојство тројице и тешко рањавање једног полицајца ПУ карловачке. Напад се догодио у седам ујутро 4. аугуста 1991. на тзв. Шарчевом крижу у Крњаку, на магистралној цести за Плитвице, код лијевог одвојка цесте за Војнић.
Тједан дана након почетка процеса, изванрасправно вијеће трећи је пут одбило приједлог одбране да се Дакић брани са слободе, иако се с тиме двапут сложило Државно одвјетништво. За наведено је дјело било оптужено седам особа, а првооптужени су били Миле Дакић, у одсуству осуђен на 20 година затвора, те још двојица наводних починилаца злочина над полицијском патролом, која је требала контролирати промет на цести Д-1 према југу Хрватске. Један оптуженик у међувремену је умро, а што је с тројицом преосталих, из оптужнице није јасно.
Ово несумњиво злодјело сматра се почетком рата на карловачко-кордунском подручју, као што се догађај од 21. септембра, када су на Коранском мосту побијени припадници ТО Крњака, сматра осветом за убојство полицајаца.
Свједоци га не терете
Оптужбу у овом случају заступају главна жупанијска државна одвјетница Гордана Крижанић и њен замјеник Младен Крајачић. Оптуженика бране ријечки адвокат Љубиша Драгељевић и Ненад Мамула из Карловца. Петерочланим судским вијећем предсједава Анте Ујевић, а ту су и Младен Косијер, такођер судац карловачког Жупанијског суда, те троје судаца поротника, међу којима је Иван Градишар, познати Карловчанин и некадашњи комерцијални директор Карловачке пивоваре.
Судском позиву није се одазвао свједок оптужбе Жељко Кресојевић, који живи и ради у Холандији и у Хрватску долази само љети на одмор, па постоји могућност да оптужба одустане од њега као свједока; Никола Трбојевић, вјеројатно као задњи свједок оптужбе, бит ће приведен на сљедеће рочиште, заказано за 15. маја. Након њега би требало свједочити десетак свједока одбране, међу којима и први хрватски министар унутрашњих послова Јосип Бољковац.
Првог дана процеса, пред проматрачима бројних невладиних организација, српске заједнице у Карловцу и амбасаде Републике Србије из Загреба (Дакић има двојно држављанство), свједочили су Мирко Пекић, Миле Ђурић, Бранко Гвозденовић, Душан Црнковић, Небојша Опарница и Бранислав Буква. Другог дана свједочили су Милан Опачић, Никола Оредић, Рифет Хасановић, Миодраг Јанжек и Момчило Вучковић.
У најкраћем, нитко од наведених свједока није директно или индиректно оптужио Дакића за злочин који му се ставља на терет, нитко није тврдио да је постојала тзв. Дакићева наоружана група. Групу су требали чинити чланови Југославенске самосталне демократске странке (ЈСДС), коју је Дакић основао у Војнићу и у којој су углавном били запосленици Меморијалног центра на Петровој гори, чији је Дакић био дугогодишњи директор. Нитко га никада није видио наоружанога, иако је, као и сви тадашњи предсједници бројних странака, имао особну пратњу, чувара и возача, и то у једној особи која је била наоружана.
Многи су свједоци испитивани више пута. Судац Ујевић их је упозоравао да ништа не смију прешућивати, на што су му неки одговорили да се не могу сјећати што су све прије 15 и више година казали за вишекратних полицијских испитивања. Тако је Милан Опачић, који је остао у Тушиловићу за вријеме “Олује” и потом више мјесеци провео по затворима, рекао да је прошао бројна полицијска испитивања, да се више не сјећа што је, гдје и коме 1995. и 1996. рекао, а да се “од њега тражило да каже да је небо жуто, то би рекао и потписао”.
Било је занимљиво и свједочење Миле Ђурића, који је у Меморијалном центру на Петровој гори био задужен за трофејно оружје из Другог свјетског рата што је из београдског музеја, уз бројне документе и фотографије, допремљено на Петровац као дио постава изложбе: то је оружје борбено неупотребљиво, а Ђурић је, према свједочењу, четири примјерка (од којих је један добила и карловачка полиција) предао у јуну 1991.
Нова жалба одбране
Адвокат Драгељевић до сада је успио исходити обнову процеса, укинути осуђујућу пресуду за Дакића на 20 година затвора и раздвојити његову оптужбу због потицања од оптужбе осталих оптужених за извршење дјела. На одвјетников захтјев, судски је вјештак вриједност имовине Дакићеве супруге и њене родбине на подручју Војнића, на коју би се ставила хипотека, процијенио на око 1,4 милиона куна и понудио јамчевину од милион куна, уз три мјере опреза (редовно јављање полицији, сталан боравак на истој адреси и депонирање путних исправа у полицији).
Приједлог да се истражни затвор замијени јамством и мјерама опреза подржало је на сједници изванрасправног вијећа и Жупанијско државно одвјетништво, које је на почетку поступка и тражило одређивање истражног затвора. Унаточ заједничком ставу страна супротстављених у поступку, судско је вијеће одбило приједлог одбране, што је раритет у актуалној судској пракси. Жалбу одбране против таквог рјешења подржао је и ДОРХ, а Врховни суд усвојио је жалбу и укинуо рјешење првоступањског изванрасправног вијећа Жупанијског суда у Карловцу.
Одбрана готово годину дана доказује да је Дакићево задржавање у истражном затвору проблематично из аспекта опћих увјета, јер се за особе изнад 70 година старости само изнимно одређује истражни затвор, а Дакић има 81 годину. Сматра да је проблематично и из аспекта самог случаја, јер је понуђено јамство у висини 2.000 окривљеникових пензија супротно одредбама новог Закона о казненом поступку, Устава и Европске конвенције о људским правима.
У уторак, 24. априла изванрасправно вијеће трећи је пут одбило пустити Дакића из истражног затвора, успркос јамствима и сугласности тужилаштва. Драгељевић најављује нову жалбу Врховном суду.
Извор: novossti
Везане вијести:
УХАПШЕН 80-ГОДИШЊИ СРБИН МИЛЕ ДАКИЋ
МИЛЕ ДАКИЋ НЕМА ВЕЗЕ СА ЗЛОЧИНИМА
ХРВАТСКА ОСУДИЛА ДАКИЋА БЕЗ ДОКАЗА
ДАКИЋУ ПРОДУЖЕН ПРИТВОР ЗА ЈОШ ДВА МЈЕСЕЦА
Ur. broj: 062/2011. Beograd, 01.06.2011. MINISTARSTVO ...
У ПОНОВЉЕНОМ ПОСТУПКУ БИЋЕ И СВЈЕДОКА ОДБРАНЕ