Последње сведочење (6): Кинески синдром
Настављајући своју беседу, убитачну оптужбу НАТО америчких злочина почињених бомбардовањем Југославије 1999. године, Слободан Милошевић се посебно осврнуо на бомбардовање кинеске амбасаде у Београду и утврдио да је то био срачунати потез Клинтонове администрације која је желела да покаже своју милитаристичку премоћ и силобатност. "Седмог маја у 23.50 гађана је зграда Амбасаде Народне Републике Кине.
У тој згради кинеске амбасаде погинули су и дипломате и новинари, а све изјаве о грешци или грешкама су потпуно неистините. Прво су правдали грешком да је ту некад била нека војна зграда па нису имали ажуран план, што је била ноторна лаж, јер је кинеска амбасада у Новом Београду изграђена на потпуно празном земљишту, више година пре тога, једна модерна палата.
Друго, огроман број страних западних дипломата и свих могућих шпијуна је долазио на пријеме и на разне догађаје у кинеску амбасаду, подносили су извештаје и о томе шта су добијали за вечеру и како изгледа намештај и шоље за чај, а нису знали где се налази кинеска амбасада.
Уосталом, највећи број стратешких објеката који је гађан, гађан је на бази обавештајних информација, само све те стотине дипломата које су давала све информације везане за циљеве, ето, нису знали где је кинеска амбасада у Београду.
Милост ни за болнице
Потпуно је јасно, поготово када се зна да је тај напад извршен директно, чак и без знања неких других чланова НАТО-а, из Америке, авионима који се користе само за стратешке ударе на велике даљине, да је Клинтон желео да буде забележен као први који је бомбардовао кинеску територију бомбардујући њену амбасаду у Београду.
Објашњавајући да слике погођене кинеске амбасаде и жртава у њој није показао јер сматра да су оне обишле свет и већ добро познате, Милошевић је изразио наду да то неће бити схваћено као мањкавост његовог излагања и да тужиоци неће рећи како нема доказе да је бомбардована и кинеска амбасада.
Пошто због ограниченог времена није могао шире да говори чак ни о оним најтежим злочинима, Милошевић је набројао и показао слике оних најизразитијих, а међу њима је гро оних почињених над цивилима и невиним људима. Истакао је да милости и заштите није било ни за болнице, породилишта, старачке домове, школе, водоинсталације, рафинерије и складишта нафте и горива, што је направило праву еколошку катастрофу и неупоредиво је већу штету у еколошком погледу, него у материјалном, а нису поштеђени ни путнички аутобуси, возови...
Све су то објекти и циљеви заштићени Женевском конвенцијом, протоколима и свим другим нормама међународног права, што јасно говори да су све то ратни злочини, злочини геноцида и злочини против човечности: - Ја сам изложио, углавном, и веома рестриктивно и на брзину, ток уништавања цивилних објеката у НАТО агресији на Југославију у којој су почињени сви ти злочини које сам поменуо - додао је Милошевић.
- Ја сад питам о каквом ви суду можете говорити, ако одбијате да судите за све ове злочине које су извршили лидери и владе, и војске НАТО пакта, које сам набројао, цитирао, на територији Југославије, а зовете се Суд за ратне злочине на територији Југославије? Чак ни у тој Резолуцији Савета безбедности којом сте ви формирани, коју је он донео, додуше ненадлежно, чак ни у тој Резолуцији од злочина на територији Југославије нису изузети ни Американци, ни Немци, ни Французи, ни сви други и нигде није написано да је то за суђење за злочине у Југославији само оне које ви будете установили да су извршили Срби.
- Ви сте, дакле, сами своју надлежност тумачили тако да све извршиоце злочина изузмете од одговорности, па да судите само онима који су се бранили од нападача у својој кући, а одбијате да сматрате одговорним те нападаче - стварне злочинце. При том, непрестано понављате да је суђење страни која се бранила - поштено суђење.
Тим својим ставом ви сте сами себе дефинисали као експоненте стране која је извршила
злочин и као учеснике у злочину над страном која се бранила на својој сувереној
територији. При том, опет, тврдите и да не судите ни Југославији, ни Србији, већ само мени, а већ сам вам навео
низ аргумената, које сте сами овде изнели, да судите свима. Мени кажете да сам одговоран
по некаквој командној одговорности, која, у ствари, нигде не постоји, ни у једном
праву.
То значи да су оружане снаге Југославије, којима сам командовао, извршиле злочине бранећи своју земљу уз подршку целог народа. Значи, судите, дакле, држави и народу због одбране од нападача. Уз то, истовремено, овде сте суочени с фалсификатима... Ја питам јавност - да ли тужилац, кад зна да је нешто фалсификовано и монтирано у оптужници, може даље да обавља своју функцију?
Недоступни сведоци
А, иначе, што се тиче ових лажних оптужби и мојих аргумената, а пре свега, што се тиче истине пред светском јавношћу, ја ћу веома користити своје право да захтевам и испитам сведоке који су директни актери ових догађаја. С обзиром на све околности, с обзиром на мировни процес, с обзиром на одлуке, с обзиром на политику и реализацију те политике, а посебно с обзиром на злочине, захтеваћу да овде приступе сведоци и да ми се омогући да испитам и Клинтона, и Олбрајтову, и Ширака, и Блера, и Шредера, и Кинкела, и Фишера, и Ведрина, и Кука, и Овена, и Столтенберга, и Јасушија Акашија, и Динија, и Кофија Анана, и Волебека, и Шарпинга, и Дола, и амерички тим на преговорима у Дејтону, и државнике присутне на потписивању Споразума у Паризу. Дакле, све осим Блера и Шредера са којима нисам разговарао...
Поред разјашњавања узрока и последица злочина почињених над мојом земљом и мојим
народом, биће важно да се разјасни одговор на питање како то да сам ја имао општу
подршку, на пример 1995, 1996, 1997. и тако даље, и сада после читаве једне деценије
постајем предмет оптужбе, ни мање ни више, него за геноцид 1991, друге, треће и
не знам већ све када, али свакако пре тога. А и на многе друге политичке и материјалне
околности од којих ћу још на неке да укажем сада, на неке касније.
Нећу побећи
Милошевић је у једном тренутку од судског већа затражио да га пусте на слободу јер "цео свет зна" да он неће побећи из борбе за истину: - Па, ја бих тиме обрукао не само себе и своју породицу него цео народ и цео слободарски свет који верује у идеју слободе и правде... Ви бисте хтели да ми пливамо на 100 метара с тим да мени буду везане и руке и ноге и то сматрате равноправношћу странака и фер суђењем рукама.
Политика геноцида
Говорећи пред Хашким трибуналом, Слободан Милошевић је истакао:
- Мени су говорили политички лидери парламентарних странака Италије, све сам их примио за време рата, и леве и десне: 'Ми нисмо независна држава, нас нико не пита да ли ћемо да ратујемо са суседном земљом.' Агресија је показала да НАТО пакт није савез, него прилепак америчке администрације која може да га употреби онда кад она одлучи и како одлучи. Напоменуо је и следеће:
- И данас Американци траже да се по свету хапсе сви који имају везе са терористима. По том основу требало би одмах да ухапсе Кларка и Олбрајтову и остале своје функционере. За њих уопште није спорно да су имали, и то дубоке везе са терористима. У ствари, оно што ниједан његов претходник није учинио, учинио је демократа Клинтон. Он је прогласио геноцид за државну политику, рекао је да на њиховој страни неће бити жртава, прогласио је уништење независне и суверене државе 676 пута слабије, 10.000 километара далеко од Америке, за циљ у рату без жртава.
Извор: ВЕСТИ
Везане вијести:
Последње сведочење (1): Дајте милијарду и ваш је
Последње сведочење (2): Нису му дозволили да каже
Последње сведочење (3): Три лажи не дају истину