Нова Југославија у Дубровнику
Почетком тридесетих година 20 века основано је национално-васпитно и просвјетно друштво Омладинска Национална Организација „Нова Југославија”. Удружење је основала национална омладина Дубровника. Главну годишњу скупштину јануара 1938. отворио је потпредсједник Владо Митровић. На скупштини су својена правила потпорног фонда краља Петра II из којег су потпомагани сиромашнији чланови. Изабрана је нова управа. Чланови управе 1938. били су : Претсједник кап. Нико Папа, потпретсједник Миливој Ћурлица, секретар Душан Павићевић, благајник Драгиша Јелић, одборник Благоје Вукичевић. У надзорном одбору били су Перо Лаптало, Иван Шарић и Перо Сршен. Одржана је свечана академија у „Слози” 8. јануара 1938. Нова Југославија је 9 јануара 1938. развила свој барјак: „У суботу вечер, … извршена је ...бакљада, која је обишла дубровачким улицама предвођена Дубр. Грађанском и Соколском Музиком. ...У недељу у јутро стигла је из нашег дичног националног Цавтата делегација са Цавтатском Музиком, ...извршено је у Соколани свечано развијање барјака. Прије тога су музике обишле град свирајући. Велике просторије Сокола биле су дупком пуне омладине и грађанства. Развијању барјака кумовали су : гђа Марија Мариновић, кћер поштов. Госпара Лука Боне и госп. Кап. Иво Хаџија. ...Потом су прочитани поздравни телеграми и писмо нашег националног ветерана и уваженог умјетника г. Марка Мурата ...Ово писмо гласи : ...Нова Југославија наставља дело Дубровника у новој Слободи цјелокупног Народа. Она чува понос Дубровника, ...да угледа радосно „ крепки дубровачки renaissance у крилу уједињеног народа ” онако као што је наговијестио историчар политичар честити Љуба Јовановић из Котора. ...Предвођени са три музике и заставом „ Нове Југославије ” из Соколане се је формирала једна управ импозантна поворка омладине, њој се је придружило и неколико наших националних ветерана ...вратише се да се поклоне споменику краља Петра... . и спомен-плочи наших дубровачких омладинаца, који су свој млади живот жртвовали за слободну Југославију. ...а гђица Веселинка Самарџића изрекла је диван говор, у коме је и ово речено : „ .... Долазимо и пред плочу која нас потсијећа на наше предратне другове, који су се жртвовали и који нам служе за примјер како се ради и ствара, чува и трпи за најсветије циљеве Народа и Отаџбине.” ”. Након тога поворка је пошла до градског пристаништа и испратила Цавтаћане и њихову музику.(1) Збор чланства О.Н.О. „Нове Југославије” био је 9 јануара 1938. пред Дубровачким Радничким Друштвом па су одатле кренули у Соколски дом. По извршеном чину развића и благослова, било је свечано полагање ловор вијенца на споменик краљу Петру I и изгинулих добровољаца-омладинаца. Сем омладине из Дубровника свечаности је присуствовала и омладина из Цавтата, Млина, Жупе, Орашца, Затона, Ријеке дубровачке као и делегати из Сарајева и Требиња (2) .
У својим активностима Нова Југославија сарађивала је са осталим дубровачким националним друштвима. На позив Соколског друштва у Дубровнику упученог 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровој Петољетки изврше хумана дјела заветовали су се : 1) Пододбор друштва Кнегиње Зорке помагаће старце и старице у дому на Посату и о Ускрсу ће сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа; 2) Државна Поморска трговачка академија узгајаће ђаке у соколском духу ...; 3) Љечничко удружење спрема се одржавати пучка предавања; 4) Женска занатска школа основаће фонд за сиромашну дјецу; 5) Ватрогасна чета набавиће неке ватрогасне справе, повећати број извршујућег чланства и ширити љубав и слогу по начелу „Брат је мио које вјере био”; 6) „Нова Југославија” засадиће 1.000 комада борових садница на Срђу. Основаће „фонд краља Петра II”. По околним селима соколске чете су се заветовале да ће подизати соколске домове, спомен чесме, споменике. Двадесетогодишњица Уједињења 1938. у Дубровнику обележена је постављањем спомен-плоче соколским борцима стрељаним у Боки Которској 1914/15. : Филипу кап. Хаџији, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. После свечаног дефилеа војске, морнарице, многобројних чланова „Нове Југославије" и соколских чета са заставама а чете Орашац и са својом музиком откривена је свечано спомен-плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, међу градским вратима од Пила, на мјесту одређеном за спомен-плоче. Истовремено са откривањем спомен-плоче положен је венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300-годишњице његове смрти. (3) На сахрани бискупа Ућелинија на Лопуду јуна 1937. из Дубровника учествовали су корпоративно: Соколско друштво из Дубровника са заставом и својом музиком, соколске чете из околине Дубровника са својим заставама, Дубровачко Радничко Друштво са својом заставом, Друштво „Књегиња Зорка“, О.Н.О. „Нова Југославија“ са својом заставом. (4)
Соколска чета Затон давала је на св. Антуна 1937. јавни час у свом мјесту. Овој соколској свечаности придружила се О.Н.О. „Нова Југославија” из Дубровника са својим члановима. (5)
Нова Југославија приредила је 14. јануара 1939. своју годишњу академију са игранком у просторијама Д.С.П.Д. „Слоге”. У 1939. имала је преко 300 чланова. (6)
Мајка атентатора Данила Илића, Стоја Илић сахрањена је 25 марта 1939. у Сарајеву у присуству војних и цивилних власти, соколских и културних друштава и непрегледне масе света. На гробу је одржао говор у име „Просвете” и у име другова Данила Илића Никола Тришић.(7) У Дубровнику је 7 маја 1939. прослављена тридесетогодишњица „Народне Одбране” и с њом спојена комеморација Видовданских хероја и Стоје, мајке Данила Илића. Свечаност је почела дочеком делегата из Београда, Загреба, Сарајева, Сплита, Корчуле ... . У Дубровник су дошли на прославу „Народне Одбране” проф. Миле Павловић и Бруно Париш као претставници из Београда, Милан Божић из Сарајева и Силвио Алфиревић из Сплита. Парастосу за Стоју Илић и Видовданске хероје одржаном у цркви Св. Благовијештења, присуствовало је у великом броју грађанство без разлике вере, а „Нова Југославија” корпоративно на челу са заставом и Дубровачком Грађанском музиком. У дворани „Слоге” одржана је комеморација коју је отворио Нило Ћурлица са говором у коме се истиче готовост наше омладине да сачува идеализам предратне националне омладине. Никола Тришић, друг Данила Илића и заточеник у арадској тврђави, говорио је о „Методама борбе Младе Босне”. Сви говори у „Слози” преношени су преко мегафона који је био постављен на Плаци Краља Петра. Увече је у соколани одржана јубиларна прослава „Народне Обране” којој су присуствовали делегати и велики број чланова и пријатеља а такође и званични преставници, конзули ... . На прочељу соколане био је постављен 3 метра високи портрет Гаврила Принципа којега је у ноћи осветљавао рефлектор са Спонзе .(8)
„Нова Југославија” издала је проглас у коме се истиче: „ријешила је да седми маја о.г. четрдесети дан послије смрти мајке легендарног Данила Илића посвети успомени Њезиној и свих мајка које су кроз деценије и вјекове рађале синове борце и жртвовале их на олтар Отаџбине, Слободе и Јединства ... седми маја биће у Дубровнику посвећен Мајкама, које су уздигнуте главе стале под крстове на које су били разапети њихови синови, првоборци наше националне револуције, ...”(9)
Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској.ХСС је користила власт за отпуштање Срба католика, југословенских националиста и сокола. Прогони нису сломили ни Србе католике ни њихов лист ,,Дубровник”. Дубровчани су прославили Дан Уједињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било је бројно грађанство уз присуство војних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била је постројена војска и чланови Нове Југославије. Соколска музика предводила је и једне и друге. После благодарења одржана је у соколани свечана сједница, и нови чланови су положили свечану заклетву. После свечане сједнице упркос техничким сметњама које су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестације, формирана је поворка Дубровчана предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири вијенца, која су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са својом заставом, чланови Нове Југославије са барјаком, те мноштво дубровчана, који се затекоше на улици, јер је већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве јавне манифестације. У поворци је узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдје су на спомен плоче положени вијенци, а предсједник Нове Југославије, кап. Нико Папа одржао говор упућен омладини, која је баш тог дана у Дубровнику показала и својим бројем и својом одлучношћу, да не постоји техничких сметњи када хоће јавно да се изрази љубав према народу и држави. У листу ,,Дубровник” истакнуто је : ,,Наша дична омладина заслужује овом приликом не само признање већ највећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се је по три пута Слава краљу Ујединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославији. После тога поворка је прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка је одала почаст заставама. У коментару листа ,,Дубровник” истакнуто је : ,,... да у ,Дубровнику – крај свих зала – још се у пуној снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му тај дух нијесу могле да умање ни ново повучене границе које су га бациле у један неиздржив и неприродан положај у политичком и привредном правцу.” (10)
Соколски гласник, лист Савеза Сокола Краљевине Југославије, извештавао је о прогонима. У чланку „Пишу нам из Дубровника“ од 22 марта 1940. истиче се : „Након многобројних отпуштања соколских чланова и Jугословена из дубровачке општине, 13 марта су дошле на ред нове жртве, па су из службе градског поглаварства отпуштени инжињер Joзо Дражић, стални чиновник са 9 и по година службе; Миливој Чурлица, стални чиновник, са исто толико година службе; Иво Премић, стројар водовода, са 8 година службе; и Иво Лабаш, чувар болнице, са 5 година службе. Jeдини разлог њиховог отпуштања је, што су чланови Сокола. Oтпуштен је такођер и Андро Жиле, чиновник благајне, са 8 година службе, зато што је Југословен. – Читава трезвена и честита јавност је огорчена због ових срамотних прогонстава "(11)
За време Другог светског рата све до 27. марта 1942. СКОЈ је покушао да сарађује са О.Н.О. „Нова Југославија” али због супротних ставова није дошло до сарадње. За „Нову Југославију” по тврђењу СКОЈ-а није било поштеног родољуба међу Хрватима и Муслиманима. (12) Сем омладине из Дубровника „Нова Југославија” окупљала је и омладину из Цавтата, Млина, Жупе, Орашца, Затона и Ријеке дубровачке.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1. „Наша омладина”,стр.2, бр.43, „Дубровник” , 20 новембра 1937; „Свечаност развијања барјака Нове Југославије”, стр.3-4, бр.2, „Дубровник”, 15 јануара 1938; О.Н.О. „Нова Југославија”, 29 Јануара 1938, стр. 4, бр. 4, „Дубровник”, Дубровник;
2. „Развијање барјака О.Н.О. Нове Југославије”, „Дубровник”, бр. 46, 11. децембра 1937, Дубровник, стр. 4; „Програм свечаности”, „Дубровник”, 6 Јануара 1938, бр.1, Дубровник , стр. 3;
3. „Дубровачке вјести", стр. 4, бр. 47, 26 новембра 1938; стр. 3, бр. 48, 3 децембра 1938, „Дубровник”; „ Петрова Петољетка у друштвима и установама”, стр.4, „Дубровник”, бр.39, 23. Октобар 1937, Дубровник;
4. „Сахрана”, бр.19, „Дубровник”, 8.6.1937, Дубровник, стр. 1, 2, 3,4;
5. „Соколска свечаност у Затону”, ,Дубровник”, бр.21, Дубровник, 19 Јуни 1937, стр. 3;
6. „Академија са игранком О.Н.О. „Нова Југославија”, „Дубровник”, бр. 1, Дубровник, 14. јануара 1939, стр. 4; „Забава О.Н.О. “Нове Југославије”, „Дубровник”, бр.3, Дубровник, 21.јануара 1939, стр. 3;
7. „Стоја Илић”, „Братство”, бр. 4, Осијек, 15 априла 1939, стр. 76;
8. „Двије значајне нацијоналне манифестације”, стр.3, „Личне вијести”, бр.19, „Дубровник”, 13 маја 1939, Дубровник, стр. 4;
9. „Седми мај – посвећен мајкама”, бр. 18, „Дубровник”, 6 маја 1939, Дубровник, стр. 4;
10. ,,Прослава 1 децембра”, бр. 49 „Дубровник”, 9 децембар 1939, Дубровник, стр.4;
11. ”Пишу нам из Дубровника “, Соколски гласник, бр.12, Год.XI, 22 март 1940, Београд, стр.5;
12. „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 79, 80, 104;