ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША: Убијање српског народа у Горњем Таборишту, код Глине, од стране својих комшија
ГЛИНА - Слика прије злочина - Стара Глинска црква, у коју су почетком аугуста 1941, довабљени (обманути обећањем о пријелазу на католичанство) те потом поклани Срби, мушкарци с подручја котара Вргинмост
Село Горње Табориште налази се на подручју општине, односно некад и котара (среза) Глина, на Банији. Удаљено је око 18 километара северно од Глине, на путу који води до села Слатине, на реци Купи. Код села је и раскрсница путева који воде на исток, до села Станковца, на реци Глини, и на запад, до пута на Кордуну који спаја Вргинмост са селом Ласиња, на северу, на реци Купи.
Срби у Горњем Таборишту доживели су у Другом свјетском рату неколико пута страшне злочине од стране хрватских усташа из свога и околних села. Доживели су најстравичнија клања и убијања од Хрвата, својих комшија, доташњих добрих познаника и пријатеља. Доживели су и покрштавање у католичку веру, које их најчешће није успевало да спасе од усташких зверстава. Сва та зверства пратиле су, као и на свим другим подручјима Независне Државе Хрватске, пљачке српских кућа, одвођење стоке…
Прочитајте још:
ИЗУЗЕТНО ПОТРЕСНО: Писмо италијанског генерала о усташким злочинима, упућено Мусолинију!
Једно од првих хрватских усташких злочина у Горњем Таборишту догодио се 31. јула 1941. године. О томе је у зборнику „Глина 1284-1944-1984.“ Ђуро Роксандић забележио нека сећања и сведочења. Међу њима је и сведочење Лазе Станојевића, „који је том приликом успио избјећи смрт, а забиљежено је 29. студеног (новембра) 1945. године:
У јулу 1941. године дошли су усташе у село Горње Табориште из села Горње Табориште, Доње Табориште, Горња Бучица и Слатина и ухапсили у селу 60 људи. Све су одвели у Бучицу и затворили у основну школу. Навечер су нас премјестили у другу собу, гдје су нас прозвали и преслушавали, одузимали новац и накит и све ствари које смо имали у џеповима.
Заповједници су били Стјепан Шилобад и Матија Рожанковић. Као изговор за хапшење био је да утврде тко је тог дана пројахао кроз село са стројницом (аутомат – нап. И. Б.). Код преслушавања сви смо били тучени. Други дан смо из школске собе премјештени у подрум. Тада је дошао из Глине један камион на коме су се довезли усташе – Јосип Церјак са неколико усташа. Сви усташе отишли су у гостионицу Ерента да пију. Из подрума смо видјели како усташе сијеку жицу да нас вежу. Звали су два по два да излазе из подрума. Усташе су нас тако везали. Опколили су нас тако везане стражом, поредане један за другим и страховито тукли. Од гостионице Ерента вођа колоне је био Стјепан Шилобад. Водили су нас према Слатини (удаљена седам километара – нап. И. Б.) и знали смо куда нас воде. Кад смо дошли на мјесто стријељања, видјели смо да смо у шуми Кобиљачи. Због застоја у путу, усташа Жељко Каурић ударио ме је ножем под ребра. Кад смо дошли на мјесто стријељања, усташе су наредили да легнемо. Сви смо легли. Киша се спустила, а усташе су газили по нама и бојали се да се који не би одвезали. Усташе су се тада међусобно договарали и затим нас водили још дубље у шуму. Водили су нас десет по десет даље око двјесто метара. Иза сваке групе чуо се плотун пушака и јаук. Тако су одвели три групе. По томе смо знали да убијају. Када су побили и трећу групу, пала је команда: ‘Дижи се’. Вратили су нас опет према цести у Слатину. Кад смо изашли на цесту, ја сам почео да се одвезујем и успио сам. Побјегао сам одмах и нијесам знао гдје сам. Било је око тристо метара од мјеста злочина. Чуо сам пуцање и запомагање људи и како вичу усташама: ‘Крвници, бандити!’ Отишао сам даље и чуо по који пуцањ.
У изјави датој истог дана, 29. новембра 1945, Блаж Сучец, Хрват, „обавијестио је о усташама које су судјеловале у убијању. Њихова су имена: Антун Божурић, Стјепан Божурић ‘Крагуљ’, Драган Рожанковић ‘Пепин’, Марко Миленковић, Мирко Штрк из Д. Таборишта, Бојо Божурић, Срећко Силај, Јосип Шилобад, цестаров син Јосип Дрводелић, Павао Дрводелић Гашпаров, Томо Хрговић, Стјепан Дрводелић из Драге, Милан Силај Павлов, Стјепан Силај Јантолов, Стјепан Србић, лугар (шумар – нап. И. Б.) из Слатине итд.
Према Сучецовој изјави, у хапшењу је судјеловао и опћински биљежник Јосип Ваш из Подравине, који је у затвору у Бучици сам стријељао Стјепана Каурића, Павла Медведа и Марка Штефичића (сви Хрвати – нап. И. Б.)…
… Према једној усташкој изјави, петоро људи је успјело побјећи са стратишта. Међу њима био је и Светозар Јовановић, који се у рано јутро 1. августа 1941. јавио Јелени Станојевић и испричао јој што се догодило у Кобиљачи. Истог дана око 2 сата послије подне вратио јој се и њезин супруг с ранама, али су га већ слиједећег дана пронашле усташе Маријан Жугаљ, Драган Дрводелић, Томо Хрговић, Јанко Дрводелић, Иван Србић те Јосип и Павле Дрводелић сакривеног крај куће на мјесту званом ‘Јарак’. Убио га је Маријан Жугаљ из пушке.
Према направљеној евиденцији, у Кобиљачи је убијено 48 Срба из Горњег Таборишта, а 23 су одведена у глинску православну цркву и у њој заклана. Из опћине Бовић (место удаљено око 10 километара западно од Горњег Таборишта, на споменутом је путу од Вргинмоста ка Ласињи – нап. И. Б.) у Кобиљачи је такођер убијено 70 Срба“, пише Ђуро Роксандић у поменутом зборнику.
Сви злочини су страшни, али још страшнији хрватски усташки злочин задесио је Горње Табориште 28. децембра 1941. године. О чему ће Интермагазин ускоро такође донети запис.
Пише: И. Брезац
Извор: Intermagazin
Везане вијести:
Утакмица живота десног крила ‘Гешка’
Јереј Јован Обреновић: „ Све сам 1941. изгубио, осим вјере у Бога“
Печат: У Глини забрањено одавање почасти жртвама усташког терора (ВИДЕО)