70 година глинских покоља
Ове године обиљежена је 70-годишњица усташког покоља
глинских Срба у коме је побијено нешто мање од 400 људи. - Ми ћемо се окупљати
и сјећати, не само због идентитета жртава него и због вере у заједнички живот,
поручио је Милорад Пуповац из Глине свима онима који су на све могуће начине
ометали сјећање на побијене Србе под изликом да "није вријеме" за
један такав скуп
Српско народно вијеће, Српска православна црква, Српско културно друштво
"Просвјета", антифашисти и грађани Глине, уз високо покровитељство
предсједника Иве Јосиповића,
организирали су комеморативни скуп и парастос за жртве више усташких покоља
који су почели 12/13. маја 1941. године у Глини.
Литургију и парастос у пуној Цркви Рођења пресвете
Богородице служио је епископ горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенства и
монаштва епархије, након чега је у Хрватском дому представљана књига Чедомира Вишњића и Драге Роксандића "Глина
1941", рађена по записима Бранка Вујасиновића
коме су усташе у мају 1941. убиле оца и рођака.
Шест пута мање становника
Један од аутора књиге Чедомир Вишњић подсјетио је на хапшења и покољ
Глињана у мају, као и на покољ преко 1.000 сељака у Банском Грабовцу 25. јула у
знак одмазде за устаничку акцију, те на ликвидације 1.200 Срба из котара
Вргинмост које су извршене 29/30. јула и 4/5. августа у цркви која је након
тога срушена и на чијем се мјесту данас налази Хрватски дом који то име носи од
1995. године.
– Жртве из Вргинмоста су били сељаци који су прихватили усташке понуде да се
покрсте па да им се неће ништа догодити, рекао је Вишњић и додао да Глина данас
има шест пута мање становника него прије 80 година.
- Онај тко се не зна носити с прошлошћу, неће се знати суочити са изазовима
будућности, рекао је Драго Роксандић и нагласио да су усташе покољем Срба у
мају хтјели уништити грађанску класу за коју су знали да се неће идентифицирати
с њима, али и да, срећом безуспјешно, створе јаз између Хрвата и Срба.
Роксандић је при томе споменуо и примјере хрватско-српске сурадње у 20. вијеку.
Вјера у заједнички живот
Парастос и комеморација су одржани и код спомен-костурнице на православном
гробљу у Глини. Присутнима су се обратили саборски заступник и предсједник
Српског народног већа Милорад Пуповац
и руководилац невладине организације "Documenta" Весна Тершелич.
- И поред оних који на све могуће начине ометају окупљање и сјећање на побијене
Србе, ми ћемо се окупљати и сјећати, не само због идентитета жртава него и због
вере у заједнички живот, рекао је Пуповац и додао да није довољно једанпут
годишње отићи у Јасеновац и одржати протоколаран говор, него се треба
подсјетити и на Јадовно, Слобоштину, Слабињу и друга стратишта.
Весна Тершелич казала је да су жртве у Глини - жртве свих у
Хрватској и изразила жаљење због сваке жртве у оба рата. Подржала ја приједлог
СНВ да се на зграду Хрватског дома у Глини врати спомен-плоча али и да се дому
врати некадашње име Спомен-дом, под којим је саграђен 1969. године на мјесту
цркве у којој се десио покољ.
Вијенце су положиле делегације СНВ, амбасаде Србије, Сисачко мославачке
жупаније, савеза антифашистичких бораца, Седме банијске дивизије и српске
мањинске самоуправе Глине и Петриње.
Одсуство глинских функционера
Споменимо да је током обиљежавања годишњице стигла лажна дојава о бомби
постављаној у хотелу Цассина у коме су се након парастоса окупили учесници
комеморације, што је била кулминација противљења појединих странака и њихових
локалних челника одржавању скупа. Полиција је претпоставила да је дојава лажна
па је дискретно претражила хотел, не рекавши ништа учесницима који су остали за
столовима.
Хрватска сељачка странка протестирала је због најаве преименовања Хрватског
дома у (пред)ратни назив Спомен-дом, али и због тога што се уопће одржава неки
комеморативни скуп осим парастоса на гробљу. И друге странке оцијениле су да
"није вријеме" за скуп, о чему је свједочило одсуство глинских
званичника из хрватских странака с представљања књига и парастоса на гробљу.
Више фотографија погледајте у мултимедији
Ненад Јовановић
Извор: СНВ НОВОСТИ