Апел Епископа горњокарловачког Герасима

„Похитај у помоћ мени,

Господе, спаситељу мој!“

(Псалам 38, 22)

Драга браћо и сестре,

Живимо у тешком и бременитом времену, у коме се, поред свих недаћа које сналазе модерну цивилизацију и проевропско друштво, ми у епархији горњокарловачкој морамо борити и за опстанак нашег народа и наше цркве на овим просторима. Узели смо на себе крст који нам је доделио Господ и настојимо да га смирено и кротко изнесемо до самога краја. Исто тако и наш многострадални верни народ, своју голготу трпељиво подноси, настојећи да одоли свим напастима и бурама које га сналазе.

Знајмо, драга браћо и сестре, поготово Ви који сте са ових простора расејани широм васељене, да је наша најсветија јеванђелска дужност да помогнемо својима и по телу и по крви. Да подржимо њихове натчовјечанске напоре при обнови њихових светиња и богомоља, да вратимо живот у њихова опустошена насеља и да вратимо радост у њихова изранављена срца.

Историја наше богоспасаване епархије горњокарловачке, која се простире на подручја Баније, Кордуна, Лике, Крбаве, Горског Котара, северног приморја и целе Исте, још од самог њеног оснивања 1695. године, била је веома бурана, праћена многобројним страдањима и патњама све до наших дана. Поред сталног римокатоличког прозелитизма и насилног унијаћења, наша епархија преживела је и неколико адских погрома.

У најстрашнијем погрому током Другог светског рата, епархију је снашао незапамћени духовни геноцид: уништено је 116 српских цркава, а 39 их је знатно оштећено. Срушене су две капеле и 84 парохијска дома и друга црквена објекта. Исту судбину доживеле су и црквене библиотеке и архиве: 154 архивске целине су уништене, а 13 је опљачкано. Од 171 црквено-општинске и манастирске библиотеке, 154 је уништено, а 17 опљачкано.

Нажалост, та похара наших светиња настављена је и после рата. Преостале богомоље, углавном оштећене и девастиране, рушене су по строгој наредби „народне власти“.

На ову недаћу, надовезао се и последњи рат у коме је настављен и потврђен континуитет духовног геноцида над нашим верницима, нашим храмовима и објектима. Током тог рата у периоду од 1991–1995. године, на подручју епархије горњокарловачке уништено је 11, а оштећено 45 цркава. Страдало је и 8 парохијских домова и других црквених објеката, а 14 је знатно оштећено.

После августа 1995. године, неколико стотина хиљада наших верника прогнано је са својих вековних огњишта, знатан број је мученички страдао, а светиње оскрнављене, оштећене или потпуно уништене. Нажалост, велики број храмова и других црквених објеката, напуштен је и препуштен зубу времена.

Свих ових послератних година, настојали смо да оживимо верски и духовни живот наших верника. Обнављали смо разушене парохијске домове и попуњавали упражњене парохије свештеничким кадром. Опустошене и девастиране храмове заштитили смо од даљњег пропадања. Нажалост, недостатак финанцијских средстава, не дозвољава нам њихову пријеко потребну обнову и враћање у богослужбену употребу.

Овим путем, драга браћо и сестре, обраћамо се свима Вама, молећи Вас да у складу са својим финанцијским могућностима, потпомогнете наше напоре на обнови ратом опустошених храмова и парохијских домова на подручју епархије горњокарловачке. Тим својим делима оставићемо у аманет нашим будућим поколењима истинско сведочанство наше вере и љубави према Богу и цркви својој, учећи их да чувају веру својих отаца и негују све оне вредности које су од памтивека красиле наше претке.

Све Ваше прилоге можете уплатити на:

Епархијски упрани одбор Епархије горњокарловачке

жиро-рачун број: 2484008-1500147900

отворен код RAIFFEISEN BANK Austria d.d. – Хрватска

IBAN: HR8824840081500147900

Извор: СВЕШТЕНА ЕПИСКОПИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА