Србе хипнотишу тврдњама да не треба гледати у прошлост јер ће будућност бити сјајна

ДА НАШИ ПРЕЦИ НИСУ „ПОГРЕШИЛИ” 1914. ДАНАС БИСМО ГОВОРИЛИ НЕМАЧКИ ИЛИ МАЂАРСКИ

Српски воjници 1914.

• Немци себи не причаjу причу коjу покушаваjу да „продаjу” нама. Они знаjу да држава не почива на машинама већ на свести о сопственоj мисиjи у свету и да „мерцедес” као симбол немачке техничке доминациjе ниjе техничка већ духовна категориjа коjа показуjе надмоћ немачке организованости, прецизности и сврсисходне активности

Пише: Александар НЕДИЋ, члан Српског либералног савета

„САМО неуки и неразумни људи могу да сматраjу да jе прошлост мртва и непролазним зидом одвоjена од садашњице. Истина jе, напротив, да jе све оно што jе човек некада мислио, осећао и радио, нераскидиво уткано у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо”. (Иво Андрић)

Србима и Србиjи се непрестано понавља како не треба гледати у прошлост, како се треба окренути будућности (обично „сjаjноj”) и материjалном развоjу. Стандард, стандард и само стандард. Економска ефикасност, стране инвестициjе…

Истовремено можемо уочити да су они коjи нам такве „добронамерне” савете даjу дубоко посвећени „пеглању” властите прошлости.

Стогодишњица почетка Првог светског рата добра jе прилика да мало застанемо и погледамо о чему се ради.

Немачка, као доказани и осуђени изазивач рата, већ цео век подгрева питање „одговорности за рат” као jедно од кључних питања своjе прошлости. Покушаjи да се са плећа властитог народа стресе тешко бреме одговорности за наjвећа разарања и страдања у дотадашњоj историjи опсесиjа су генерациjа историчара и кључна ставка у програму многих државних институциjа.

Немци себи не причаjу причу коjу покушаваjу да „продаjу” нама. Они знаjу да држава не почива на машинама већ на свести о сопственоj мисиjи у свету и да „мерцедес” као симбол немачке техничке доминациjе ниjе техничка већ духовна категориjа коjа показуjе надмоћ немачке организованости, прецизности и сврсисходне активности.

Просечан Немац ниjе ни расиста ни шовиниста, али ако га уз пиво мало испровоцирате – осетићете његов понос што припада наjброjниjем и наjбогатиjем европском народу коjи jе дао Гетеа, Моцарта и Дирера, али и Бизмарка и Хиндебурга.

Србиjа се налази на прекретници, не само политичкоj и економскоj већ и духовноj. Какав став заузети према властитоj прошлости, jер тиме заузимамо став и према садашњости и према будућности?

Да ли себе сматрамо народом разбоjника, насилника, кавгаџиjа и злочинаца или народом посвећеним борби за слободу и правду?

Опредељиваћемо се између вредности коjе нам се нуде у пакету:

Погнуте главе признати да смо непослушници коjи су Европи увек доносили проблеме и због коjих нас jе она као „добри родитељ” тукла, као што се туче непослушно и jогунасто дете. Ми смо, разбоjнички се борећи, срушили многа „мултиетничка” царства, укључуjући и jедно складно и мултикултурно османско, jедно просвећено католичко хабзбуршко и jедно технолошки супериорно немачко.

А због чега? Због тога што смо задоjени своjим светосављем и православљем стално желели слободу. Али, коме слобода треба у време кад jе важно привући стране инвеститоре и испунити захтеве ММФ?

Или сте jош увек „заостале” и „задрте” Србенде (а и други Балканци) па мислите да слобода и независност нешто значе, па не желите да љубите руку џелата властите деце?

Дража вам jе ваша jабуке него увозни киви, утолићете жеђ водом са извора а не кока-колом, ићи ћете у цркву и молити Богу…

И jош увек ћете веровати да су ваши стари на Церу и Колубари бранили властиту слободу а не рушили туђу, веровати да jе Србиjа одбиjаjући да се покори силнима ипак одбранила своjу душу што jоj силници нису заборавили.

„Избор” jе био jасан: признати да смо погрешили, да су наше прадеде 1914. године пропустиле прилику да под окриљем Аустроугарске и Бугарске уђу у „Европу”. Да нису „погрешили” – данас бисмо већ течно говорили немачки или мађарски и са остатком „међународне заjеднице” ишли на мису у неку од београдских катедрала. Али, стандард…

Па како радили тако нам и Бог дао!

Извор: ФАКТИ

Везане виjести:

Српска жртва 1914, кратак поглед из 2014. – Jadovno 1941.

Велики рат 1914. -1918. – поруке човечанству – Jadovno 1941.

Ултиматуми Србиjи и данас су болни као онаj из 1914.

ДИВЉАЦИ: Бруталности и зверства коjе jе аустроугарска воjска …

Миладин Суботић: Неговање сећања на Први светски рат …