Амбасада Израела и јеврејска заједница..

Саборски посланик Златко Хасанбеговић непожељна је особа у јеврејској заједници у Босни и Херцеговини због свог односа према усташком режиму и стога је опозван позив за његово судјеловање у церемонији додјеле постхумног признања његовом дједу Сабрији Прохићу, заједничко је стајалиште Јеврејске општине Сарајево, Амбасада Израела за БиХ и породице Прохић, преносе у понедељак локални медији у БиХ.

Амбасада Израела, Јеврејска општина у Сарајеву и породица Прохић поништавају позив достављен господину Златку Хасанбеговићу за церемонију, стоји у изјави која је медијима достављена из израелске амбасаде за БиХ са сједиштем у Тирани а потписује је Амбасадор Боаз Родкин.

Како је појашњено, представник породице Прохић који би требао преузети признање што га држава Израел додјељује људима заслужним за спашавање Јевреја током Холокауста сматрао је обвезним позвати све потомке покојног Сабрије Прохића, којему је додијељен почасни наслов, укључујући Златка Хасанбеговића.

Но учинио је то, како се истиче, “на жалост не знајући да је Хасанбеговић персона нон-грата у Јеврејској општини” због настојања, како тврди, да “релативизује и велича усташки режим одговоран за клање и истребљење Јевреја током Другог свјетског рата” .

Амбасада Израела за БиХ уз то је “изразила жаљење” јер је Хасанбеговић “злоупотребио позив на свечаност која слави дјело јунаштва господина Сабрије Прохића у своје личне политичке сврхе.”

Сабрији Прохићу и његовој супрузи Сафети Прохић, њиховој кћерки Есми Прохић и дједином брату Авди Прохићу орден “Праведника међу народима” држава Израел додијелила је јер су током Другог свјетског рата спасили јеврејску дјевојчицу Наду Колман.

Њеног су оца Виктора погубиле усташе а касније јој је умрла мати па су бригу о њој преузели најприје Авдо Прохић а потом и његов брат Сабрија и његова супруга Сафета који су је скривали у Загребу представљајући је као своју кћи.

Хасанбеговић је након што је на његову загребачку адресу стигао позив из Сарајева казао како је одушевљен вијешћу о признању којега су заслужили чланови његове породице.

“На жалост, југославенске комунисте 1945. нису занимале конкретне људске судбине у овом и сличним случајевима и парадокс је да је мој дјед извансудски погубљен након Другог свјетског рата на непознатом мјесту”, казао је прошле недеље Хасанбеговић за Јутарњи лист.

(Hina)

Извор: dnevno.hr