arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Александар Чотрић: Уведимо и дан сећања на злочине комуниста

комунистичких победника, иако jе српски народ дао наjвећи допринос борби против нацистичког окупатора

Александар Чотрић, народни посланик

Александар Чотрић, народни посланик

Поред дана сећања на српске жртве у Првом и Другом светском рату, као и у ратовима деведесетих година прошлог века, потребно jе у нашоj земљи, законом, или одлуком Владе, установити и дан када ћемо се сећати жртава комунистичког тоталитарног режима. На тлу Србиjе он jе одговоран за смрт више од сто хиљада људи, коjи су сахрањени у броjним масовним гробницама. Основни циљ успостављања дана сећања jе да се утврди пуна историjска и кривичноправна истина о овим догађаjима, да злочини не остану некажњени и да се никада више не понове.

Од свих република бивше Југославиjе, Србиjа jе била наjвише погођена злочинима комунистичких победника, иако jе српски народ дао наjвећи допринос борби против нацистичког окупатора, и у Србиjи, и на подручjу читаве окупиране Југославиjе. Срби су се борили у две гериле: комунистичко-партизанскоj и антикомунистичко-роjалистичкоj. Злочини победника били одмазда над свима коjи су се борили против нацизма, а били су противници комунизма за време Другог светског рата.

Према непотпуним подацима Државне комисиjе за проналажење и обележавање свих таjних гробница у коjима се налазе посмртни остаци стрељаних и на друге начине ликвидираних цивила после 12. септембра 1944. године, у Србиjи се налази више од две стотине гробница у коjима су сахрањени убиjени цивили, међу коjима и велики броj деце и жена. Међу убиjенима наjвише jе било сељака, домаћица, припадника средње класе и духовне антикомунистичке елите.

Неопходно jе да траjно памтимо комунистичке злочине против цивилног становништва, почињене после 1944. године, коjима су десетине хиљада људи, из идеолошких разлога лишени живота, слободе или других права, без судске или административне одлуке. Власт тоталитарног комунистичког режима вршила jе поjединачна и масовна убиства, убиjање у затворима и логорима, тортуру, депортациjу, забрану повратка у домове, робовски рад и друге облике физичког терора.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz, ali

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​