Политика: Ако заборавимо Јадовно…

Чланови Удружења „Јадовно 1941“ посетили место на коме jе за само неколико месеци на наjстрашниjи начин, усмрћено не мање од 40.123 особе

Касно поподне у Плашком, петак, 21. jуна. Окупљаjу се учесници овогодишњег „Дана сећања на Јадовно 1941“ у организациjи Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти НДХ Госпић–Јадовно–Паг и Горњокарловачке епархиjе Српске православне цркве. Први пут се Дани сећања, с коjима се почело 2010. године, одржаваjу без политичара – наших или њихових, свеjедно.

Учесници касне. Аутобус из Бањалуке се покварио, други пристиже, а аутобуси из Београда задржани су на граници: да се претресе пртљаг и да се пошаље порука. Скромна вечера за све, па онда представљање књиге „Јадовничка голгота свештенослужитеља Српске православне цркве“.

Представљање отвара отац Горан Славнић, парох Плашчанске парохиjе, говорећи оним лепим jезиком коjим говоре Срби у Хрватскоj. Реч преузима
Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941“, човек без чиjе се посвећености мисиjи чувања истине и памћења не би ни окупили. На месту
на коме jе за само неколико месеци на наjстрашниjи начин усмрћено не мање од 40.123 човека.

Наставља аутор књиге jереj Драган Шућур и говори о – чињеницама. А чињенице су броjеви: 72 свештенослужитеља, укључуjући и два епископа. А
чињенице су и имена – сва су наведена. Уз то и чињенице из животâ коjи су насилно прекинути. Како би се обезглавила СПЦ и њена паства.

Субота, 21. jун. Полазак за Јадовно „аутоцестом“ до Госпића. Прве информациjе о могућим тензиjама – протестни митинг се спрема на прилазу Јадовну. Улазак у Госпић: мрки погледи локалног становништва ка возилима са београдским таблицама. И понеки средњи прст – не Халкидикиjа.

Пролазимо поред „Герихта” – госпићке казнионице у коjоj су страдалници окупљани пре него што су слани у смрт. Нема задржавања, иде се ка раскрсници за Јадовно, где нас зауставља хрватска полициjа.

Обезбедиће нам заштиту, кажу. На путу до Јадовна jе протест под прикладним мотом „Докле великосрпске (четничке) провокациjе?“ Заиста, невиђена
провокациjа – људи посећуjу места на коjима су убиjени њихови блиски преци. После блиског сусрета са учесницима „просвjеда”, хрватска полициjа креће у пуну заштиту колоне, а она почиње прегледом возачких дозвола и записивањем имена возача.

Долазимо до Шаранове jаме – оне коjа jе симбол страдања. Парастос над њом држе свештеници Горњокарловачке и Бањалучке епархиjе. Око jаме
окупљено око 150 људи. Доста младих, неки из Бањалуке, неки из Београда. По годинама се чини неки од њих нису ни били рођени док jе постоjала
Југославиjа братства и jединства, у чиjе име су злочини Јадовна заташкавани.

Природа jе на том ужасном месту тако љупка. Пропланак, сунчеви зраци пролазе кроз шуму, птице цвркућу, лагани ветрић „ћарлиjа“. А усред свега
тога, огромно мрачно гротло коjе jе прогутало толико људи. И чиjи земни остаци jош увек леже на дну те jаме. Слушам Душана Басташића како даjе
изjаву за ТВ Републике Српске: „Ако заборавимо, онда нисмо достоjни…“ Заиста, ако заборавимо…

Крећемо стазом коjом су 1941. године вођени страдалници. Негде око осам километара од Шаранове jаме до пропланка на коме jе био сам логор
Јадовно – логор намењен привременом смештаjу људи пре него што буду уморени.

Јер логори комплекса Госпић–Јадовно–Паг нису били ни радни, ни концентрациони логори – то су били логори смрти. И креће се узбрдо колона људи коjи су потпуно свесни карактера тог логорског комплекса, уз jедан полициjски џип на челу, jедан на зачељу и хеликоптер у ваздуху. А напор пењања по тоj љутоj, страдалачкоj стази у сваком од нас рађа питање: а како ли jе тек било страдалницима, без хране и воде, босима, тученима и већ пребиjенима?

Стижемо на сам пропланак на коме jе био сам логор Јадовно. Часни крст на том jе месту од 2012. године и, зачудо, нико га ниjе померио или уништио, за разлику од спомен-плоче у ували Слана на Пагу, коjа не може да траjе више од три недеље да не буде разбиjена. Следи спуштање према Шарановоj jами – jош осам километара. И опет сећање на жртве. Непознати људи, не представљаjући се jедни другима, тихо разговараjу. „Знате, мог деду су одвели у зору…“ „А вашег стрица су покупили у Сараjеву…“

Вече у Плашком и предавање. Опет чињенице, чињенице, чињенице. О jамама коjе нису обележене, о jамама чиjе су гротла забетонирана. И чињенице о систематском порицању хрватске стране, част изузецима, да се ово догодило. А има и оних маштовитиjих, коjи тврде да су у jамама на Велебиту „хрватске кости“. Па зашто онда не дате да се изваде и сахране!

Недеља, 22. jун. Литургиjа у Плашком у Храму ваведења Пресвете Богородице. Малоброjни локални Срби разнежени су што jе толико људи на служби. Растанак са домаћинима, за ову прилику.

Радио у колима, и на њему „Виjести“ – слушам извештаj са прославе Дана антифашистичке борбе, а тамо хрватски председник Јосиповић говори да су „диjеца и унуци антифашиста били борци за хрватску слободу у Домовинском рату“. Сjаjно, баш ме интересуjе да ли jе Гоjко Шушак био „диjете или унук“ антифашисте!

Нама што смо решили да не заборавимо, овогодишње окупљање jе важно – прво jе без политичара. Одлежали смо дечjе болести и, на велику жалост многих, преживели. Већ знамо где ћемо бити последње недеље jуна следеће године. Уз наду да ће нас бити jош више. Догодине на Јадовну!

Аутор: Борис Беговић

Извор: Политика

Везане виjести:

Србима и Хрватима за наук Јадовно и зло

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЈАДОВНИЧКИМ НОВОМУЧЕНИЦИМА

Парастос и помен на српским стратиштима

ФОТО: Дани сjећања на Јадовно 1941-2014.