Акција: Жртве усташа имају право на име

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца

до “Олуjе” (3): Матиjа Бећковић: Ако споменика не буде било, тврдиће да ниjе било
ни геноцида. Саво Штрбац: Преко своjих мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле
смо.

ПРЕВИШЕ смо закаснили са спомеником жртвама геноцида, па сад испада као да смо то видели од других и хоћемо да им се придружимо. Док смо се ми двоумили, други су подизали споменике жртвама геноциода коjи су наводно починили Срби (уз певање песама „Нема врба колко има Срба, нема везе добре су и брезе“) – каже за „Новости“ академик Матиjа Бећковић.

Он подржава идеjу нашег прослављеног шахисте Александра Матановића и акциjу „Новости“ за подизање споменика свим жртвама геноцида, али упозорава да jе код нас „пола века, на неки начин, жртва геноцида био сам поjам геноцид“:

– Ту су страдали и музеjи геноцида и затирана стратишта и каштиговане личности коjе су покушавале да говоре истину о геноциду. Геноцид jе реч коjа се ретко употребљавала. Избегавало се да се помене без великог оправдања. Све у страху да ће бити нових геноцида. Ипак, знало се коjи су народи били жртве геноцида, а сада за ту „титулу“ конкуришу сви. То jе постао jедини начин да се сви нађу у центру пажње. Да Јасеновац ниjе уписан поред вечне ватре у Јад Вашему, боjим се да би био избрисан са наше мапе. И, да не би Визентала тешко да би реч неког Србина била уважена.

Бећковић напомиње да jе пре неколико година предложено да се подигне гробље жртава НАТО бомбрадовања, али до данас од тога ништа ниjе било.

– И то само зато што ће, ако га не буде, доћи дан када ће се тврдити да ниjе било ни бомбардовања – каже Бећковић. – Зато, ако се не подигне споменик жртвама геноцида, учиће се у школама да ниjедног од наjвећих геноцида у историjи Другог светског рата ниjе ни било.

Да би споменик свим жртвама геноцида спасао страдалнике од незаборава, тврди и Саво Штрбац, председник “Веритаса”.

– Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређуjу нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чоjству, jунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убиjали – каже Штрбац.

Ни после 68 година од завршетка Другог светског рата ни приближно ниjе утврђен броj жртава, подсећа Штрбац:

– А колико их jе уморено у Јасеновцу? Од 500.000 до 600.000, колико jе проценила Земаљска комисиjа Хрватске 1947, или 20.000 колико jе тврдио Фрањо Туђман на Хашкоj конференциjи о Југославиjи, одржаноj 6. новембра 1991? Да ли 78.163 колико их jе до сада, по методологиjи Јад Вашема, именом и презименом, идентификовао Музеj жртава геноцида и Савезни завод за статистику, или 2.238 колико се наводи у извештаjу Комисиjе Сабора Хрватске за утврђивање ратних и поратних жртава из октобра 1999. године?

Јевреjи имаjу дуго искуство с прогонима и погромима. У њима су научили да сачуваjу достоjанство, а оно jе садржано у њиховом уверењу да „ако су им одузели право на живот, сви имаjу право на име“.

– У музеjима Холокауста у целом свету непрестано се чита шест милиона имена оних коjи су пали као жртве антисемитизма. Мали српски народ jе толико страдао у последњем веку да би вероватно могао да попуни половину jевреjског списка. Али списка нема.

ОЛИВЕР АНТИЋ, САВЕТНИК ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ: ПИЈЕТЕТ ЖРТВАМА

– ПОДРЖАВАМ акциjу „Новости“, уверен да jе ред и дужност да се искаже пиjетет жртвама геноцида „у траjању“. Јер, нама се, нажалост, геноцид поновио. Сведоци смо да су Јевреjи умели ваљано да оплакуjу своjе жртве а ми, из политичких разлога, током Брозовог времена и тековине братства-jединства нисмо смели ни да их се сећамо. Тако смо, заправо, аболирали геноцид.

ПРОФ. ДР ВОЈИСЛАВ СУБОТИЋ, ИСТОРИЧАР: ДРЖАВА ДА ПОДРЖИ

– АКЦИЈА „Новости“ jе величанствен покушаj да се изградњом Мемориjалног центра оживи успомена на све невино страдале у усташком погрому и прогону. Очекуjем да на путу реализациjе ове идеjе, „Новости“ имаjу подршку државе и да споменик што пре никне као симбол и опомена да се зло не понови.

РАТКО МАРКОВИЋ, ПРОФЕСОР: ОПОМЕНА ГЕНЕРАЦИЈАМА

– НЕМА часниjе ни прече обавезе потомака него да чуваjу успомену на претке. То jе, истовремено, и одужење дуга и опомена будућим генерациjама. Споменик жртвама геноцида био би подсећање кроз коjу jе голготу прошао српски народ и коjом jе ценом платио обнављање своjе државности у 19. веку и очување те државности у 20.

Везане виjести:

Акциjа: Споменик усташким жртвама

Акциjа: Споменик усташким жртвама (2)

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ