Акција Завичајног друштва опустјелог села крај Пакраца, Петрово у Граховљанима

Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су нестали 1991. године На Петровдан, 14. jула у Горњим Граховљанима,

уз присуство 30 мjештана, парох пакрачки Ђорђе Теодоровић одржао jе обред освећења крста на улазу
у гробље, а обављен jе и помен за све сахрањене на том гробљу. Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су 1991. остали код своjих кућа и с пуним повjерењем дочекали Хрватску воjску.

– Од тада се њихов траг губи и они севод е као нестали, због чега jе и за њих обављен помен те jе поновно изнесен захтjев за откривањем истине о њиховоj судбини – рекао jе Ђорђе Гуњевић, такођер jедна од цивилних жртава рата.

Све до пописа становништва 1948. године Граховљани су статистички вођени као jединствено село, а тада су подиjељени на три диjела, на Доње, Средње и Горње Граховљане, у коjима jе тада било 302 становника, 1991. године 136, а лани тек шестеро. Заправо, након 1991. преко десет година у Горњим Граховљанима нитко ниjе живио, а пут кроз село био jе скоро непроходан, док се до гробља могло доћи само провлачећи се кроз трње и други коров.

– То нас jе мотивирало да 2011. оснуjемо Завичаjно друштво Горњи Граховљани с циљем да окупимо бивше мjештане, њихове потомке и родбину те да се ангажирамо на стварању увjета за повратак расељених. Настоjали смо и да на спомен-плочу додамо 14 сељана несталих 1991, да очистимо и оградимо гробље, у њему поставимо крст те пут до њега оспособимо за промет – говори Гуњевић.

Наредни им jе задатак да обнове и подигну све порушене споменике на гробљу.

– Рачунамо и на помоћ Града Пакраца, коjи нам jе и до сада помагао даjући нам багер и жицу за ограду гробља – каже Ђорђе Гуњевић.

Н. J.

Извор: Новоссти