Афе­ра­ „Томпсон” ­– ко је убица под уздољским храстом

Нај­но­ви­ја од­лу­ка Устав­ног су­да Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске (број У-IIIБи-2741/2020. од 19. ма­ја 2026), ко­јом је усво­је­на ту­жба бра­ће Сло­бо­да­на и Ми­ла­на Бе­ри­ћа из Бе­о­гра­да, зва­нич­но је и под пе­ча­том нај­ви­ше суд­ске ин­стан­це у За­гре­бу по­твр­ди­ла оно што До­ку­мен­та­ци­о­но-ин­фор­ма­тив­ни цен­тар „Ве­ри­тас” твр­ди већ ду­же од три де­це­ни­је: Хр­ват­ска све­сно, на­мер­но и си­стем­ски оп­стру­и­ше и во­ди „не­у­чин­ко­ви­ту” ис­тра­гу о бру­тал­ном уби­ству сед­мо­ро ста­ри­јих срп­ских ци­ви­ла у се­лу Уз­до­ље код Кни­на, по­чи­ње­ном 6. ав­гу­ста 1995. го­ди­не.

Ова од­лу­ка ни­је са­мо прав­ни ша­мар зва­нич­ном За­гре­бу, већ и крун­ски до­каз о по­сто­ја­њу „за­шти­ће­них ка­сти” уну­тар хр­ват­ског дру­штва. Ана­ли­зом са­мог обра­зло­же­ња суд­ске од­лу­ке, пред на­ма се скла­па мо­за­ик за­стра­шу­ју­ћег др­жав­ног са­у­че­сни­штва у при­кри­ва­њу зло­чи­на, у чи­јем се сре­ди­шту на­ла­зе име­на јед­не од нај­ве­ћих естрад­но-по­ли­тич­ких ико­на хр­ват­ске де­сни­це и ње­го­ве по­ро­ди­це.

 Хај­де да ого­ли­мо чи­ње­ни­це ко­је су хр­ват­ска по­ли­ци­ја и ту­жи­ла­штво де­це­ни­ја­ма по­ку­ша­ва­ли да при­кри­ју.

Са­рад­ни­ци „Ве­ри­та­са” пр­ви су ло­ци­ра­ли и де­таљ­но са­слу­ша­ли пре­жи­ве­ле све­до­ки­ње, Бо­су Ша­ре и Ми­ру Бе­рић. Обе су, на на­шу мол­бу, ка­сни­је све­до­чи­ле пред ха­шким, срп­ским и хр­ват­ским пра­во­суд­ним ор­га­ни­ма, по­на­вља­ју­ћи увек исту, је­зи­ву при­чу.

За­хва­љу­ју­ћи њи­хо­вим ис­ка­зи­ма, сам тре­ну­так ег­зе­ку­ци­је под уз­дољ­ским хра­стом ре­кон­стру­и­сан је до нај­сит­ни­јих де­та­ља. Ме­шта­не су пре­сре­ла тро­ји­ца на­о­ру­жа­них вој­ни­ка у ма­скир­ним уни­фор­ма­ма. Је­дан од њих, опи­сан као пла­ви мла­дић из Уне­ши­ћа, од­вео је Бо­су Бе­рић (Ми­ри­ну се­стру) пре­ко пу­та до обли­жње фа­бри­ке „Книн гипс”. Та­мо је би­ла сме­ште­на вој­на је­ди­ни­ца ко­јој је очи­глед­но при­па­да­ла и трој­ка ко­ја је за­ро­би­ла Уз­до­ља­не. Дру­ги вој­ник, „За­греп­ча­нин”, на­кон што је Ми­ру сме­стио у цр­ни ком­би за Книн, и сам је пре­шао пре­ко пу­та до фа­бри­ке, где се пе­кла јаг­ње­ти­на.

Под хра­стом је оста­ла гру­па од осам ста­ри­јих ци­ви­ла и онај нај­а­гре­сив­ни­ји вој­ник – ду­ге цр­не ко­се, кр­ва­вих очи­ју и у цр­ној ма­ји­ци с уста­шким обе­леж­јем „За дом спрем­ни”.

Док су пре­стра­вље­ни стар­ци се­де­ли са­ку­пље­ни на зе­мљи, ду­го­ко­си уби­ца, по све­до­че­њу Бо­се Ша­ре, хлад­но­крв­но и без трун­ке људ­ско­сти до­ба­цио им је ре­че­ни­цу ко­ја све­до­чи о не­схва­тљи­вом мон­стру­му: „До­шло је вре­ме, не­ма се шта ви­ше че­ка­ти, охла­ди­ће ми се јаг­ње­ти­на!” Од­мах на­кон тих ре­чи, у њих је са­суо цео шар­жер из ауто­мат­ског оруж­ја. Бо­са Ша­ре је та­ко­ђе упу­ца­на, али је, за раз­ли­ку од свог му­жа Кр­ста­на, ко­ји ју је у са­мрт­ном хроп­цу са­ве­то­вао да бе­жи у шу­му, ус­пе­ла да пре­жи­ви.

Дру­га све­до­ки­ња, Ми­ра Бе­рић, у свим сво­јим ис­ка­зи­ма, укљу­чу­ју­ћи и онај из 2011. го­ди­не дат хр­ват­ском пра­во­су­ђу, на­во­ди да јој је онај тре­ћи вој­ник (ко­ји се пред­ста­вљао као За­греп­ча­нин) екс­пли­цит­но ре­као да је тај кр­во­лоч­ни уби­ца под хра­стом – ро­ђе­ни брат по­зна­тог пе­ва­ча Мар­ка Пер­ко­ви­ћа Томп­со­на.

Хр­ват­ском пра­во­су­ђу (ЖДО Ши­бе­ник, ка­сни­је Сплит) тре­ба­ло је пу­них де­сет го­ди­на од тог Ми­ри­ног све­до­че­ња да по­диг­не слу­ша­ли­цу и оба­ви нај­о­бич­ни­ји ин­фор­ма­тив­ни раз­го­вор с Томп­со­но­вим бра­том Дра­же­ном Пер­ко­ви­ћем (2021. и 2022. го­ди­не)! Он је, оче­ки­ва­но, не­ги­рао да је уоп­ште био у Уз­до­љу.

Ме­ђу­тим, зва­нич­ни вој­ни до­ку­мен­ти Ми­ни­стар­ства од­бра­не РХ, ци­ти­ра­ни у овој устав­ној од­лу­ци, от­кри­ва­ју огро­ман про­пуст. И брат Дра­жен, али и пе­вач Мар­ко Пер­ко­вић Томп­сон лич­но, у вре­ме ак­ци­је „Олу­ја” (од 4. до 31. ав­гу­ста 1995) би­ли су на­о­ру­жа­ни и мо­би­ли­са­ни у ис­тој је­ди­ни­ци – ВП 1108 Др­ниш (142. до­мо­бран­ска пу­ков­ни­ја)! Та пу­ков­ни­ја опе­ри­са­ла је упра­во на по­те­зу Др­ниш–Книн, где се на­ла­зи и се­ло Уз­до­ље, на­ста­ње­но ис­кљу­чи­во срп­ским жи­вљем.

И ту до­ла­зи­мо до вр­хун­ца по­ли­циј­ске без­об­зир­но­сти и без­о­бра­зно­сти: по­ли­ци­ја тра­жи рат­ни пут за обо­ји­цу бра­ће, али ин­фор­ма­тив­ни раз­го­вор оба­вља са­мо с Дра­же­ном. Са­мог Мар­ка Пер­ко­ви­ћа Томп­со­на ни­ко ни­ка­да ни­је по­звао у ста­ни­цу! Ни­ко га ни­је пи­тао где је био 6. ав­гу­ста 1995. го­ди­не и ко су љу­ди из ње­го­ве пу­ков­ни­је ко­ји су се­ја­ли смрт по­зи­ва­ју­ћи се на ње­го­во име. За­што? За­то што је Томп­сон у Хр­ват­ској „све­та кра­ва” у чи­ју се зо­ну од­го­вор­но­сти не сме ди­ра­ти, чак и ка­да тра­го­ви кр­ви во­де ди­рект­но до ње­га или ње­го­вих нај­бли­жих.

Али пре не­ко­ли­ко да­на, у раз­го­во­ру ко­ји сам по­но­во во­дио са све­до­ки­њом Ми­ром Бе­рић, на по­вр­ши­ну је ис­пли­вао де­таљ ко­ји до са­да ниг­де ни­је за­бе­ле­жен. Ми­ра ми је ис­при­ча­ла да је, док је бо­ра­ви­ла у кам­пу УН у Кни­ну у ав­гу­сту 1995. го­ди­не, у хр­ват­ским но­ви­на­ма ви­де­ла на­ја­ву Туђ­ма­но­вог до­ла­ска на книн­ску твр­ђа­ву, где је пи­са­ло да на­сту­па и Томп­сон. По­ред тек­ста је би­ла пе­ва­че­ва фо­то­гра­фи­ја.

Ми­ра, ко­ја Томп­со­на ни­ка­да ра­ни­је у жи­во­ту ни­је ви­де­ла, оста­ла је ска­ме­ње­на. Чо­век са фо­то­гра­фи­је у но­ви­на­ма не­ве­ро­ват­но је ли­чио на оног вој­ни­ка под хра­стом. Под­се­ти­мо, „За­греп­ча­нин” (ко­ји је за­пра­во при­чао на ло­кал­ној ика­ви­ци) екс­пли­цит­но јој је ре­као да је то ро­ђе­ни брат по­зна­тог пе­ва­ча Мар­ка Пер­ко­ви­ћа Томп­со­на ко­ји пе­ва уста­шке пе­сме. То је исти онај вој­ник ко­ји је, по све­до­че­њу Бо­се Ша­ре, хлад­но­крв­но („да му се не охла­ди јаг­ње­ти­на”) убио се­дам не­ви­них ме­шта­на Уз­до­ља.

Ка­да сам јој пре­до­чио да Томп­со­нов брат Дра­жен има али­би у ис­тра­зи, Ми­ра ми је мир­но и од­сеч­но ре­кла: „Је­дан од њих дво­ји­це био је под хра­стом у Уз­до­љу и по­био мо­је ро­ђа­ке и ком­ши­је.”

Ако ово­ме до­да­мо и све­до­че­ње ме­шта­на Уз­до­ља да је го­ди­на­ма на­кон ра­та на ме­сто зло­чи­на, под онај исти храст, кри­шом и у прат­њи во­за­ча до­ла­зи­ла ста­ри­ја же­на да па­ли све­ће и оста­вља цве­ће – на­род­ни ша­пат да је то би­ла Томп­со­но­ва мај­ка, ко­ја је у ти­ши­ни по­ку­ша­ва­ла да ока­је стра­шне гре­хе јед­ног од сво­јих си­но­ва, до­би­ја ду­бо­ку, је­зи­ву ло­ги­ку. Иако Устав­ни суд у од­лу­ци твр­ди да је то би­ла мај­ка осум­њи­че­ног Иви­це Уја­ко­ви­ћа (ко­ји је до­ка­зао да је у ин­кри­ми­ни­са­но вре­ме био на сло­ве­нач­кој гра­ни­ци), ло­кал­на свест не­по­гре­ши­во пре­по­зна­је ко је и за­што под уз­дољ­ским хра­стом прао не­чи­сту са­вест.

По­сто­ји још је­дан крун­ски до­каз ко­ји сплит­ско ту­жи­ла­штво све­сно иг­но­ри­ше. Ми­ру Бе­рић је из се­ла у камп УН у цр­ном ком­би­ју пре­ве­зао „ча­сник” (офи­цир) 7. гар­диј­ске бри­га­де „Пу­ме”, ко­ји се пред­ста­вио као Срећ­ко. Он је био све­док ко­ји се на ње­ну мол­бу вра­тио на стра­ти­ште и с њом угле­дао стра­шан при­зор – те­ла по­би­је­них ста­ра­ца и по­лу­жи­вог Кр­ста­на Ша­ре, ка­ко се из го­ми­ле ле­ше­ва при­ди­же на ко­ле­на. Су­тра­дан ју је по­но­во во­зио у Уз­до­ље по до­ку­мен­та, све­сно за­о­би­ла­зе­ћи стра­ти­ште под хра­стом.

„Ве­ри­тас” по­се­ду­је ви­део-сни­мак из ав­гу­ста 1995. го­ди­не на ка­пи­ји кам­па УН, где се ви­де Ми­ра и тај хр­ват­ски ча­сник у при­ја­тељ­ском раз­го­во­ру пред по­ла­зак у се­ло. Сни­мак је јав­но до­сту­пан на „Ју­тју­бу”, аутор је сплит­ски но­ви­нар Дра­жен Тра­ваш, а на­слов гла­си: „Книн, камп УН, игре слу­жбе­них пре­во­ди­ла­ца.”

Јав­но по­ста­вљам пи­та­ње над­ле­жним ту­жи­ла­штви­ма у Ши­бе­ни­ку и Спли­ту: Да ли сте за 31 го­ди­ну ика­да пре­гле­да­ли овај сни­мак? Да ли сте пре­ко овог ви­део-за­пи­са иден­ти­фи­ко­ва­ли ча­сни­ка „Срећ­ка” из 7. бри­га­де, ко­ји вам на тац­ни мо­же да­ти на­зи­ве је­ди­ни­ца (а мо­жда и име­на не­ких вој­ни­ка) ко­је су се тог да­на кре­та­ле Уз­до­љем?

Од­лу­ка Устав­ног су­да из ма­ја 2026. го­ди­не на­ла­же хр­ват­ским ор­га­ни­ма кри­вич­ног го­ње­ња да на­ста­ве ис­тра­гу. Али та ис­тра­га ви­ше не мо­же би­ти фар­са про­тив „Н. Н. ли­ца”. Сла­га­ли­ца је скло­пље­на. Има­те све­до­ке ко­ји пре­по­зна­ју лик са фо­то­гра­фи­је, има­те ви­део-сни­мак кључ­ног офи­ци­ра на „Ју­тју­бу”, има­те све­до­че­ње о ра­ње­ном Кр­ста­ну и ре­че­ни­цу о „хлад­ној јаг­ње­ти­ни”, има­те тач­не вој­не ру­те 142. пу­ков­ни­је и 7. бри­га­де…

Прав­ни зид за­ста­ре ко­ји је шти­тио др­жа­ву од ис­пла­те од­ште­те по­ро­ди­ци Бе­рић (и дру­гим по­ро­ди­ца­ма уби­је­них) на­пу­као је. Ако ДОРХ и да­ље бу­де фин­ги­рао ис­тра­гу и из­бе­га­вао да пре­ђе „цр­ве­ну ли­ни­ју” зва­ну Мар­ко Пер­ко­вић Томп­сон, по­ро­ди­це жр­та­ва ће кроз но­ве пар­ни­це, на­о­ру­жа­не овом устав­ном од­лу­ком, ого­ли­ти си­стем „до ко­ске”.

Вре­ме ни­је по­је­ло исти­ну о Уз­до­љу. Она тек са­да, на­кон три де­це­ни­је, по­чи­ње да си­ја пу­ним, оп­ту­жу­ју­ћим сја­јем.

---

Извор: Политика, 30.06.2026, дигитално издање / VERITAS

---