Afe­ra­ „Tompson” ­– ko je ubica pod uzdoljskim hrastom

Naj­no­vi­ja od­lu­ka Ustav­nog su­da Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske (broj U-IIIBi-2741/2020. od 19. ma­ja 2026), ko­jom je usvo­je­na tu­žba bra­će Slo­bo­da­na i Mi­la­na Be­ri­ća iz Be­o­gra­da, zva­nič­no je i pod pe­ča­tom naj­vi­še sud­ske in­stan­ce u Za­gre­bu po­tvr­di­la ono što Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar „Ve­ri­tas” tvr­di već du­že od tri de­ce­ni­je: Hr­vat­ska sve­sno, na­mer­no i si­stem­ski op­stru­i­še i vo­di „ne­u­čin­ko­vi­tu” is­tra­gu o bru­tal­nom ubi­stvu sed­mo­ro sta­ri­jih srp­skih ci­vi­la u se­lu Uz­do­lje kod Kni­na, po­či­nje­nom 6. av­gu­sta 1995. go­di­ne.

Ova od­lu­ka ni­je sa­mo prav­ni ša­mar zva­nič­nom Za­gre­bu, već i krun­ski do­kaz o po­sto­ja­nju „za­šti­će­nih ka­sti” unu­tar hr­vat­skog dru­štva. Ana­li­zom sa­mog obra­zlo­že­nja sud­ske od­lu­ke, pred na­ma se skla­pa mo­za­ik za­stra­šu­ju­ćeg dr­žav­nog sa­u­če­sni­štva u pri­kri­va­nju zlo­či­na, u či­jem se sre­di­štu na­la­ze ime­na jed­ne od naj­ve­ćih estrad­no-po­li­tič­kih iko­na hr­vat­ske de­sni­ce i nje­go­ve po­ro­di­ce.

 Haj­de da ogo­li­mo či­nje­ni­ce ko­je su hr­vat­ska po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo de­ce­ni­ja­ma po­ku­ša­va­li da pri­kri­ju.

Sa­rad­ni­ci „Ve­ri­ta­sa” pr­vi su lo­ci­ra­li i de­talj­no sa­slu­ša­li pre­ži­ve­le sve­do­ki­nje, Bo­su Ša­re i Mi­ru Be­rić. Obe su, na na­šu mol­bu, ka­sni­je sve­do­či­le pred ha­škim, srp­skim i hr­vat­skim pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma, po­na­vlja­ju­ći uvek istu, je­zi­vu pri­ču.

Za­hva­lju­ju­ći nji­ho­vim is­ka­zi­ma, sam tre­nu­tak eg­ze­ku­ci­je pod uz­dolj­skim hra­stom re­kon­stru­i­san je do naj­sit­ni­jih de­ta­lja. Me­šta­ne su pre­sre­la tro­ji­ca na­o­ru­ža­nih voj­ni­ka u ma­skir­nim uni­for­ma­ma. Je­dan od njih, opi­san kao pla­vi mla­dić iz Une­ši­ća, od­veo je Bo­su Be­rić (Mi­ri­nu se­stru) pre­ko pu­ta do obli­žnje fa­bri­ke „Knin gips”. Ta­mo je bi­la sme­šte­na voj­na je­di­ni­ca ko­joj je oči­gled­no pri­pa­da­la i troj­ka ko­ja je za­ro­bi­la Uz­do­lja­ne. Dru­gi voj­nik, „Za­grep­ča­nin”, na­kon što je Mi­ru sme­stio u cr­ni kom­bi za Knin, i sam je pre­šao pre­ko pu­ta do fa­bri­ke, gde se pe­kla jag­nje­ti­na.

Pod hra­stom je osta­la gru­pa od osam sta­ri­jih ci­vi­la i onaj naj­a­gre­siv­ni­ji voj­nik – du­ge cr­ne ko­se, kr­va­vih oči­ju i u cr­noj ma­ji­ci s usta­škim obe­lež­jem „Za dom sprem­ni”.

Dok su pre­stra­vlje­ni star­ci se­de­li sa­ku­plje­ni na ze­mlji, du­go­ko­si ubi­ca, po sve­do­če­nju Bo­se Ša­re, hlad­no­krv­no i bez trun­ke ljud­sko­sti do­ba­cio im je re­če­ni­cu ko­ja sve­do­či o ne­shva­tlji­vom mon­stru­mu: „Do­šlo je vre­me, ne­ma se šta vi­še če­ka­ti, ohla­di­će mi se jag­nje­ti­na!” Od­mah na­kon tih re­či, u njih je sa­suo ceo šar­žer iz auto­mat­skog oruž­ja. Bo­sa Ša­re je ta­ko­đe upu­ca­na, ali je, za raz­li­ku od svog mu­ža Kr­sta­na, ko­ji ju je u sa­mrt­nom hrop­cu sa­ve­to­vao da be­ži u šu­mu, us­pe­la da pre­ži­vi.

Dru­ga sve­do­ki­nja, Mi­ra Be­rić, u svim svo­jim is­ka­zi­ma, uklju­ču­ju­ći i onaj iz 2011. go­di­ne dat hr­vat­skom pra­vo­su­đu, na­vo­di da joj je onaj tre­ći voj­nik (ko­ji se pred­sta­vljao kao Za­grep­ča­nin) eks­pli­cit­no re­kao da je taj kr­vo­loč­ni ubi­ca pod hra­stom – ro­đe­ni brat po­zna­tog pe­va­ča Mar­ka Per­ko­vi­ća Tomp­so­na.

Hr­vat­skom pra­vo­su­đu (ЖDO Ši­be­nik, ka­sni­je Split) tre­ba­lo je pu­nih de­set go­di­na od tog Mi­ri­nog sve­do­če­nja da po­dig­ne slu­ša­li­cu i oba­vi naj­o­bič­ni­ji in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor s Tomp­so­no­vim bra­tom Dra­že­nom Per­ko­vi­ćem (2021. i 2022. go­di­ne)! On je, oče­ki­va­no, ne­gi­rao da je uop­šte bio u Uz­do­lju.

Me­đu­tim, zva­nič­ni voj­ni do­ku­men­ti Mi­ni­star­stva od­bra­ne RH, ci­ti­ra­ni u ovoj ustav­noj od­lu­ci, ot­kri­va­ju ogro­man pro­pust. I brat Dra­žen, ali i pe­vač Mar­ko Per­ko­vić Tomp­son lič­no, u vre­me ak­ci­je „Olu­ja” (od 4. do 31. av­gu­sta 1995) bi­li su na­o­ru­ža­ni i mo­bi­li­sa­ni u is­toj je­di­ni­ci – VP 1108 Dr­niš (142. do­mo­bran­ska pu­kov­ni­ja)! Ta pu­kov­ni­ja ope­ri­sa­la je upra­vo na po­te­zu Dr­niš–Knin, gde se na­la­zi i se­lo Uz­do­lje, na­sta­nje­no is­klju­či­vo srp­skim ži­vljem.

I tu do­la­zi­mo do vr­hun­ca po­li­cij­ske bez­ob­zir­no­sti i bez­o­bra­zno­sti: po­li­ci­ja tra­ži rat­ni put za obo­ji­cu bra­će, ali in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor oba­vlja sa­mo s Dra­že­nom. Sa­mog Mar­ka Per­ko­vi­ća Tomp­so­na ni­ko ni­ka­da ni­je po­zvao u sta­ni­cu! Ni­ko ga ni­je pi­tao gde je bio 6. av­gu­sta 1995. go­di­ne i ko su lju­di iz nje­go­ve pu­kov­ni­je ko­ji su se­ja­li smrt po­zi­va­ju­ći se na nje­go­vo ime. Za­što? Za­to što je Tomp­son u Hr­vat­skoj „sve­ta kra­va” u či­ju se zo­nu od­go­vor­no­sti ne sme di­ra­ti, čak i ka­da tra­go­vi kr­vi vo­de di­rekt­no do nje­ga ili nje­go­vih naj­bli­žih.

Ali pre ne­ko­li­ko da­na, u raz­go­vo­ru ko­ji sam po­no­vo vo­dio sa sve­do­ki­njom Mi­rom Be­rić, na po­vr­ši­nu je is­pli­vao de­talj ko­ji do sa­da nig­de ni­je za­be­le­žen. Mi­ra mi je is­pri­ča­la da je, dok je bo­ra­vi­la u kam­pu UN u Kni­nu u av­gu­stu 1995. go­di­ne, u hr­vat­skim no­vi­na­ma vi­de­la na­ja­vu Tuđ­ma­no­vog do­la­ska na knin­sku tvr­đa­vu, gde je pi­sa­lo da na­stu­pa i Tomp­son. Po­red tek­sta je bi­la pe­va­če­va fo­to­gra­fi­ja.

Mi­ra, ko­ja Tomp­so­na ni­ka­da ra­ni­je u ži­vo­tu ni­je vi­de­la, osta­la je ska­me­nje­na. Čo­vek sa fo­to­gra­fi­je u no­vi­na­ma ne­ve­ro­vat­no je li­čio na onog voj­ni­ka pod hra­stom. Pod­se­ti­mo, „Za­grep­ča­nin” (ko­ji je za­pra­vo pri­čao na lo­kal­noj ika­vi­ci) eks­pli­cit­no joj je re­kao da je to ro­đe­ni brat po­zna­tog pe­va­ča Mar­ka Per­ko­vi­ća Tomp­so­na ko­ji pe­va usta­ške pe­sme. To je isti onaj voj­nik ko­ji je, po sve­do­če­nju Bo­se Ša­re, hlad­no­krv­no („da mu se ne ohla­di jag­nje­ti­na”) ubio se­dam ne­vi­nih me­šta­na Uz­do­lja.

Ka­da sam joj pre­do­čio da Tomp­so­nov brat Dra­žen ima ali­bi u is­tra­zi, Mi­ra mi je mir­no i od­seč­no re­kla: „Je­dan od njih dvo­ji­ce bio je pod hra­stom u Uz­do­lju i po­bio mo­je ro­đa­ke i kom­ši­je.”

Ako ovo­me do­da­mo i sve­do­če­nje me­šta­na Uz­do­lja da je go­di­na­ma na­kon ra­ta na me­sto zlo­či­na, pod onaj isti hrast, kri­šom i u prat­nji vo­za­ča do­la­zi­la sta­ri­ja že­na da pa­li sve­će i osta­vlja cve­će – na­rod­ni ša­pat da je to bi­la Tomp­so­no­va maj­ka, ko­ja je u ti­ši­ni po­ku­ša­va­la da oka­je stra­šne gre­he jed­nog od svo­jih si­no­va, do­bi­ja du­bo­ku, je­zi­vu lo­gi­ku. Iako Ustav­ni sud u od­lu­ci tvr­di da je to bi­la maj­ka osum­nji­če­nog Ivi­ce Uja­ko­vi­ća (ko­ji je do­ka­zao da je u in­kri­mi­ni­sa­no vre­me bio na slo­ve­nač­koj gra­ni­ci), lo­kal­na svest ne­po­gre­ši­vo pre­po­zna­je ko je i za­što pod uz­dolj­skim hra­stom prao ne­či­stu sa­vest.

Po­sto­ji još je­dan krun­ski do­kaz ko­ji split­sko tu­ži­la­štvo sve­sno ig­no­ri­še. Mi­ru Be­rić je iz se­la u kamp UN u cr­nom kom­bi­ju pre­ve­zao „ča­snik” (ofi­cir) 7. gar­dij­ske bri­ga­de „Pu­me”, ko­ji se pred­sta­vio kao Sreć­ko. On je bio sve­dok ko­ji se na nje­nu mol­bu vra­tio na stra­ti­šte i s njom ugle­dao stra­šan pri­zor – te­la po­bi­je­nih sta­ra­ca i po­lu­ži­vog Kr­sta­na Ša­re, ka­ko se iz go­mi­le le­še­va pri­di­že na ko­le­na. Su­tra­dan ju je po­no­vo vo­zio u Uz­do­lje po do­ku­men­ta, sve­sno za­o­bi­la­ze­ći stra­ti­šte pod hra­stom.

„Ve­ri­tas” po­se­du­je vi­deo-sni­mak iz av­gu­sta 1995. go­di­ne na ka­pi­ji kam­pa UN, gde se vi­de Mi­ra i taj hr­vat­ski ča­snik u pri­ja­telj­skom raz­go­vo­ru pred po­la­zak u se­lo. Sni­mak je jav­no do­stu­pan na „Ju­tju­bu”, autor je split­ski no­vi­nar Dra­žen Tra­vaš, a na­slov gla­si: „Knin, kamp UN, igre slu­žbe­nih pre­vo­di­la­ca.”

Jav­no po­sta­vljam pi­ta­nje nad­le­žnim tu­ži­la­štvi­ma u Ši­be­ni­ku i Spli­tu: Da li ste za 31 go­di­nu ika­da pre­gle­da­li ovaj sni­mak? Da li ste pre­ko ovog vi­deo-za­pi­sa iden­ti­fi­ko­va­li ča­sni­ka „Sreć­ka” iz 7. bri­ga­de, ko­ji vam na tac­ni mo­že da­ti na­zi­ve je­di­ni­ca (a mo­žda i ime­na ne­kih voj­ni­ka) ko­je su se tog da­na kre­ta­le Uz­do­ljem?

Od­lu­ka Ustav­nog su­da iz ma­ja 2026. go­di­ne na­la­že hr­vat­skim or­ga­ni­ma kri­vič­nog go­nje­nja da na­sta­ve is­tra­gu. Ali ta is­tra­ga vi­še ne mo­že bi­ti far­sa pro­tiv „N. N. li­ca”. Sla­ga­li­ca je sklo­plje­na. Ima­te sve­do­ke ko­ji pre­po­zna­ju lik sa fo­to­gra­fi­je, ima­te vi­deo-sni­mak ključ­nog ofi­ci­ra na „Ju­tju­bu”, ima­te sve­do­če­nje o ra­nje­nom Kr­sta­nu i re­če­ni­cu o „hlad­noj jag­nje­ti­ni”, ima­te tač­ne voj­ne ru­te 142. pu­kov­ni­je i 7. bri­ga­de…

Prav­ni zid za­sta­re ko­ji je šti­tio dr­ža­vu od is­pla­te od­šte­te po­ro­di­ci Be­rić (i dru­gim po­ro­di­ca­ma ubi­je­nih) na­pu­kao je. Ako DORH i da­lje bu­de fin­gi­rao is­tra­gu i iz­be­ga­vao da pre­đe „cr­ve­nu li­ni­ju” zva­nu Mar­ko Per­ko­vić Tomp­son, po­ro­di­ce žr­ta­va će kroz no­ve par­ni­ce, na­o­ru­ža­ne ovom ustav­nom od­lu­kom, ogo­li­ti si­stem „do ko­ske”.

Vre­me ni­je po­je­lo isti­nu o Uz­do­lju. Ona tek sa­da, na­kon tri de­ce­ni­je, po­či­nje da si­ja pu­nim, op­tu­žu­ju­ćim sja­jem.

---

Izvor: Politika, 30.06.2026, digitalno izdanje / VERITAS

---