У Његошевом парку у Подгорици, на левој обали Мораче, недалеко од познатог Блажовог моста, опелом које су служили свештеници Митрополије црногорско-приморске и пригодном свечаношћу којој је присуствовао велики број грађана, јуче је одата пошта Љубу Јевтићу, Србину из Сребренице, којег су пре тачно 100 година, 16. септембра 1916, ту стрељали аустроугарски окупатори.
![Споменик су подигли грађани Подгорице Фото: Б. Симоновић](https://jadovno.com/wp-content/uploads/2016/09/Spomenik_Ljubu_Jevticu-300x180.jpg)
Фото: Б. Симоновић
скромно спомен-обележје које су му после Првог светског рата с поштовањем ту подигли захвални грађани Подгорице. Споменик је ту чамио у корову и зуб времена је чинио своје све до пре пет година када је историчар Вукић Илинчић једним кратким текстом подсетио на овог заборављеног хероја и подстакао акцију да се његов споменик обнови и уреди.
На скромном обелиску од белог мрамора, испод крста у ловорикама пише: „Љубо Јевтић, добровољац из Босне – Сребреница, стријељан од непријатеља 16. IX – 1916. год“, а на полеђини само: „Подигоше грађани Подгорице.“
До данас је ипак остала загонетка ко је био тај млади човек и зашто је стрељан. Једну верзију, једини потпунији писани траг, оставио је историчар Илинчић, који тврди да је Јевтић био један од оних Срба из Босне и Херцеговине који су пребегли у Црну Гору да би избегли аустроугарску мобилизацију.
– Почетком 1916. године, однекуд је са неколико својих другова дошао у Црну Гору – пише Илинчић – и након капитулације Црне Горе, јануара 1916, покушао да преко Скадра оде у србијанску војску, која је заједно са савезницима била већ у Грчкој. Међутим, окупатор га је открио, ухапсио и осудио на смрт исте године. Из Казненог завода Јусовача одведен је на губилиште у оковима, а прије тога подгорички парох Јоко Лековић га је исповиједио.
Парох Лековић је тајно позвао Подгоричане да у што већем броју присуствују стријељању овог српског патриоте, што су они и учинили. Стрељачка чета спроводила је Јевтића кроз дуги шпалир грађана, који су му клицали, плакали и бацали цвијеће. Своје посљедње тренутке Љубо Јевтић провео је пред стрељачким стројем испред данашње Скупштине Црне Горе, 16. септембра 1916. године, држећи се поносно, храбро и узвикујући пароле против тираније црно-жуте монархије…
Симбол пркоса
– Име Љуба Јевтића одавно слови као кандидат да га понесе и нека од подгоричких улица – вели Цветко Вукчевић, дугогодишњи председник комисије која брине о именовању улица у Подгорици – али, нажалост, још немамо никаквих ближих података о њему. Он је свакако симбол пркоса и херојског отпора аустроугарском окупатору и размишљамо о томе да можда двије суседне улице назовемо именима Љуба Јевтића и Петка Ускоковића који је смогао снаге и храбрости да на Богетићима 1917. стане пред швапски стрељачки строј и замијени свог млађаног синовца Крста, који је као талац, ни крив ни дужан, био осуђен на смрт.
По другој верзији која је тињала и до ових времена преко потомака допрла из сећања старих Подгоричана, Јевтић је у Подгорицу доспео као аустроугарски војник након капитулације и окупације Црне Горе 1916. године.
У једном тренутку, у јеку крвавих окупаторских репресалија против малобројних комитских група, оних који нису хтели да се сагињу и одлажу оружје, крвљу орошено и славом овенчано на Мојковцу у херојској бици за спас српске војске и народа, и Јевтић се нашао у стрељачком строју и добио задатак да пуца у заробљену и повезану браћу.
Он је, међутим, бацио окупаторску пушку: „Ево глава, али не могу пуцати у браћу…“
Наравно, и он се убрзо нашао пред стрељачким стројем јер главнокомандујући, злогласни аустроугарски гувернер за Црну Гору Виктор Вебер, није знао шта је патриотизам и родољубље, шта за човека овог поднебесја значе војничка част и достојанство…
Аутор: Б. Симоновић
Извор: Вести Онлине
Везане вијести: