Чему нас данас учи операција Бљесак

ЉУБАН КАРАН

Операција је била замисао америчких стратега, коју хрватски генерали својатају, а само су је реализовали уз строги надзор
Док је цео свет славио Први мај, а православни хришћани Ускрс, Хрвати су славили нешто друго – велику победу у „Војно-редарственој операији Бљесак“. Ова операција трајала је од 1. до 3. маја 1995. године, и нема ту ништа чудно – док би свима, по својој суштини, била на срамоту, Хрватима служи на част. Зато њихово гледање на ову срамну војну акцију, у којој су извршени тешки ратни злочини и етничко чишћење српског становништва од регуларне хрватске војске, и није важно јер је потпуно искривљено и шизофрено. Хрвати су организовали комеморацију у Окучанима, која и не личи на тако нешто јер се претворила у целодневни таламбас који је почео раном зором певањем будилица улицама овог града – песама које буде национални осећај Хрвата.

Током ове злочиначке акције убијено је 238 Срба, од чега 57 жена и деветоро деце. Протерано је 18.000 лица српске националности. За ове злочине није нико одговарао. Уствари, догодило се нешто и горе од тога. Хашки суд је прогласио кривим и осудио на казну затвора, хрватске генерале, Анту Готовину на 24 године и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су што су учествовали у заједничком злочиначком подухвату, који је предводио Фрањо Туђман, са циљем да се присилно и трајно уклони српско становништво из Крајине. Проглашени су кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечних дела и окрутног поступања, а затим, без икакве основе, потпуно ослобођени и пуштени на слободу као честити људи. Ако смо некад били изненађени, данас знамо о чему се ради и ко је својом моћном руком заштитио и хрватске генерале и Хрватску. Тада још нисмо знали да је њихова међусобна веза толико снажна.

ЛОШИНЕ „ЧЕТИРИ ДИМЕНЗИЈЕ“
У својим војним хвалоспевима хрватски генерали Бљесак називају увертиром а Олују опером, алудирајући на нешто савршено, пријатно и вечно. Ни трага од срамоте коју би требало да осећају. Тако хрватски адмирал Давор Домазет Лошо износи нове појединости о Бљеску. Он тврди да је то прва војна операција ХВ која је имала сва обележја модерног ратовања најсавременијих армија, где је први пут уведена трећа и четврта димензија дејстава. Ратно ваздухопловство као трећа и електронски рат и потпуне информације као четврта димензија рата.

Како године пролазе и време одмиче, у јавност излази све више супертајних података о организацији злочиначке војне операције Бљесак. Знало се већ непосредно након ове акције да су Американци уплетени, али се мислило да је у питању логистика и индиректна помоћ. Данас су чињенице необориве и може се слободно рећи да је комплетна акција Бљесак дело америчких генерала, планера и стратега. Све је ту било америчко, од оружја и опреме, израде свих докумената који чине план операције, обуке и штабних вежби официра, обуке војника на терену и увежбавање на полигонима за предстојећи напад, па до самог извођења операције, у којој су учествовали и амерички официри. Значи, није то била војна помоћ, него сарадња и садејство у овој операцији, па тако и заједничка одговорност за злочин.

Адмирал Домазет износи и неке пикантерије из којих се види активно присуство америчких официра у штабовима који су руководили Бљеском. Тако је амерички војни аташе у Хрватској у то време Ричард Херик био у штабу Гојка Шушка и дословно рекао Шушку: „Ми ћемо уразумити Србе“. Шушак му је одговорио: „Ако ви нећете, ми хоћемо“. Шта је то ако није координиран заједнички рад на реализацији операције Бљесак. Непосредно пре операције у САД је на обуци боравила група хрватских официра који ће командовати у Бљеску. Обука је трајала четири седмице а завршена је у априлу. То није могло бити ништа друго него штабна обука и уигравање координације међу штабовима различитог нивоа као и уигравање сарадње са америчким официрима.

Комплетним програмом обуке и свим другим активностима руководила је CIA. Уствари, све је приказано и маскирано тако као да су Хрвати ангажовали амерчку приватну фирму MPRI (Military Professional Resuerces Inc.) да им помаже у наоружавању и увојничавању, али одавно је проваљено да је MPRI под контролом CIA, и да је CIA ову фирму и основала ради прљавог војног ангажовања којим не жели да прља руке званична власт САД. То се може закључити по томе што се неки активни генерали и официри војске САД демобилишу и прелазе у ову фирму, да би се за коју годину поново активирали у оружане снаге САД уз унапређење. Тек сад је потпуно јасно зашто се ова фирма појављивала у свим ратовима на Балкану, увек на страни непријатеља Срба, јер, слободно се може рећи, да она уствари представља издвојено оделење CIA за специјална дејства.

РУКОПИС ИНСЦЕНИРАНИХ ПОВОДА
Туђманов и Шушков штаб (главни стожер), у коме су седели и амерички официри, донео је одлуку када да се крене у војну операцију против српског народа у РС Крајини. Западна Славонија је одбрана као најлакши залогај и најслабије брањени део. План је направљен и увежбан, и само је требало одредити датум почетка операције и измислити повод. Изабран је 1. мај, када је било за очекивати да је већина људи на српској страни опуштена и у слављу. Мате Гранић је својевремено отворено признао да су планирали инсценирање повода за напад, али није било потребе зато што је било довољно чарки које су могле послужити у ту сврху. Без обзира шта Гранић каже, било је инсценираних дејстава по возилима цивила на аутопуту, и то је искориштено као повод. Оно што је Гранић несвесно рекао јесте да су они са Американцима били вољни и спремни да врше прљава подметања. Значи, са сигурношћу можемо рећи да је у свим операцијама где су помагали Американци било инсценирања и подметања, што значи да су то производи њихових планера. Добри примери су Рачак на Косову и пијаца Маркале у Сарајеву, где је требало Србе приказати као провокаторе и бездушне нападаче на цивиле. Данас се зна ко ту није имао душу – они који нису жалили ни животе својих савезника, ни сународника, ни цивила, ни жена ни деце да би извршили тежак злочин који ће се приписати Србима, а на који се мора реаговати.

Зашто су та инсценирања и измишљени поводи за сукобе били тако прљави и тако нељудски? Који су болесни умови то смислили? Одговор је једноставан. Мале ратове, као што су били наши балкански грађански ратови, не воде америчке војне снаге. Оне само дају подршку и логистику (ако уопште треба). Овим ратовима у потпуности управља CIA кроз окупљање, обуку и опремање свих локалних и белосветских снага против онога ко нарушава њихове интересе. Ако неко сумња да ли је могуће да то реализује једна обавештајна служба, нека само погледа годишњи буџет ове службе и ангажоване снаге и средства (за 2012. буџет је био 40 а за 2014. годину 68 милијарди долара). То је огромна људска, техничка и финансијска машинерија. Таквим ратовима је CIA некад управљала у афричким, азијским и јужноамеричким земљама. Нажалост, ми на Балкану смо сада у том рангу.

За CIA ништа није толико прљаво да се не би извело ако је корисно. Цивилне жртве савезника се често не гледају као нужно зло, него као нешто потребно, корисно и неопходно за сатанизовање противника. Крвави масакри су за CIA само оперативне акције или њени делови где је важна реализација циља, а емоције су потпуно искључени непотребан луксуз аматера. Историја ове службе препуна је прљавих ратова и прљавих акција за које никад нико није одговарао. Зашто би онда сада одговарали њихови савезници и учесници у Бљеску, хрватски генерали, који су чинили зло по њиховим плановима и инструкцијама. Што је још горе, њихове везе су најјаче са политичарима и генералима пониклим у усташком покрету.

АМЕРИЧКА АКЦИЈА ОБМАЊИВАЊА СРБА
Војној акцији Бљесак претходила је широка и свеобухватна операција обмањивања, опуштања, разоружања и развојничавања Срба у Западној Славонији, која је у потпуности успела, јер је није спроводила Хрватска, него Уједињене нације и међународна заједница уопште. Наравно да Срби из Западне Славоније у тим околностима Хрватима не би веровали. Међутим, плановима УН за успостављање трајног мира и помирења јесу веровали, јер су мир искрено желели.

Према мировном плану Савета безбедности УН, Западна Славонија била је један од четири сектора под контролом УН – Сектор Запад, на коме су распоређене мировне снаге под називом UNCRO са мандатом да контролишу ову територију. Лоша процена српске стране била је у томе што нису очекивали да Хрвати могу напасти територију под контролом УН, а да за то не сносе међународне санкције и друге тешке последице. Наравно да су се усудили када су деловали заједно са Американцима, који су у то време скоро у потпуности контролисали рад УН.

Према том плану, Срби су све тешко и респективније оружје ускладиштили у магацине које су контролисале снаге УН. Веровали су УН и међународној заједници и потпуно се опустили док су се Хрвати наоружавали и увежбавали. Под контролом међународних снага потписивани су и неки билатерални споразуми РСК и Хрватске, као на пример о одвијању нормалног саобраћаја и протока гасоводима. Све је то допунски убедило Србе да су у фази мирног решења проблема. Значајну количину наоружања ХВ је добила од кога другог него опет од Американаца. Тридесет одсто од наоружања које су Американци допремали Армији БиХ узимали су Хрвати, наводно зато што је транспортовано преко њихове територије, да им се прелазак не би плаћао у новцу. Све је то било саставни део плана операције Бљесак.

Сам план операције био је врло прост и једино логичан са војног становишта. Западна Славонија није имала копнену везу са другим деловима РСК сем преко Републике Српске. Сва војна мудрост била је у томе да се она одсече од РС на потезу уз реку Саву, која је била граница. Тако је и било – хрватске снаге су подељене у две групације, обе су вршиле продор према Окучанима, једна из Правца Новске а друга из супротног правца од Нове Градишке. Циљ је био да се што пре споје у Окучанима чиме би се Српске снаге нашле у окружењу без шансе да се одбране.

Није то било ни тешко, ни ризично, ни војнички подвиг, како то данас представљају Хрвати. Српску војску на том подручју чинили су становници српских села уз нешто добровољаца из Србије, чије наоружање је било у складиштима УН. Истина је да су их напале добро увежбане и још боље опремљене далеко јаче хрватске снаге, како сада сами кажу „у четири димензије“. Поред јаке артиљеријске припреме и подршке напада, употребили су тенкове, али и авијацију и борбене хеликоптере. Употребили су ваздушне снаге у време док је на снази била забрана лета на овом подручју, коју је надгледао НАТО. Због ове забране, Србија није смела да подигне своју авијацију.

„Четврта димензија“ коју су им обезбедили Американци била је веома важна. Користили су беспилотне летилице са врло квалитетним камерама и зумирањем. Тако су имали комплетан преглед и тренутне податке о распореду и јачини српских јединица које су прослеђивали штабовима ХВ пре и током акције. Тако је буквално сваки хрватски војник знао шта је испред њега и где усмерити снажну артиљеријску ватру, где оклопне снаге, а које циљеве препустити ваздухопловству. Тренутно су имали податке о резултатима свог дејства – да ли су циљеви уништени или би ударе требало поновити. Током битке то је незамислива предност коју су им омогућили Американци.

Бројчано слабе, необучене и разоружане српске јединице, које и не заслужују да се тако зову јер је то био народ који се бранио, нису имале никакве шансе. Такав однос у броју и квалитету снага гарантовао је Хрватима чист успех и нису имали никаквог разога да врше злочине. Имали су комплетан преглед ситуације и могли су то закључити да су хтели. То значи да су злочини планирани унапред због застрашивања цивилног становништва, јер је саставни део Бљеска било масовно протеривање Срба и етничко чишћење у складу са старим плановима усташког покрета. Наравно да су се морали уважавати и ставови усташког покрета, који је имао своје захтеве да би уопште учествовао у стварању нове хрватске државе. Ако неко у ово сумња, нека само погледа данашњу хрватску стварност.

Због преваре и обмане Срба, није то била никаква бриљантна војна операција, него обичан масакр и злочин над цивилним становништвом које је масовно побијено и организовано протерано из Западне Славоније. Данас и хрватски извори говоре о батинању, мучењу и убијању заробљеника са циљем да се открију и признају злочини које су наводно починили Срби.

ДВЕ СТВАРИ КОЈЕ СРБИ НЕ СМЕЈУ ЗАБОРАВИТИ
Прва ствар је злоупотреба тако значајне институције као што су Уједињене нације. Без директног уплитања САД то нико не би успео. Најбоља потврда ове тврдње јесте потпуни изостанак и озбиљније осуде Хрватке, а о некаквим санкцијама и међународним мерама против није било говора. Изостале су и политичке и дипломатке мере а војне уопште нису долазиле у обзир. Међународна заједница, под притиском САД, дозволила је Хрватској да учини злочин без казне.

Блага осуда која није имала никаквог ефекта уследила је само од генералног секретара УН Јасушија Акашија. Амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт извештавао је са лица места из Јасеновца да је католичка црква срушена и уништена, а да православна стоји нетакнута и тиме светској јавности давао до знања ко је ту крив, а ко прав. Председник Одбора за људска права УН Тадеуш Мазовјецски изјавио је да је било појединачних случајева кршења људских права од стране ХВ, али не на масовној основи.

На основу такових изјава, које су очито биле координиране и оркестриране из једног центра – а зна се где је тај центар могао да буде – донесене су потпуно накарадне одлуке. Одлука УН била је помало и смешна. Искористили су фингиране нападе и чарке у другим секторима РСК под контролом УН, које су биле саставни део плана операције Бљесак. Тим лажним нападима требало је да се створи утисак да је целокупна РСК нападнута, док је стварни напад био смо на Западну Славонију. Својом одлуком УН су захтевале да се хрватске војне снаге повуку из остала три сектора које нису ни заузели, али није донета одлука да се повуку и из сектора UNCRO – Запад, из Западне Славоније. Тиме је судбина српског становништва са овог подручја била запечаћена.

Друга невероватна ствар коју Срби никада не смеју да забораве и која се више никад не би смела поновити – приликом злочиначке операције Бљесак нису интервенисале ни Србија ни Република Српска. Српски народ у Западној Славонији остављен је на милост и немилост до зуба наоружаних хрватских бојовника задојених мржњом и жељних освете – само они знају због чега. Комплетна интервенција две српске државе свела се на збрињавање избеглица и осуду војне операције Хрватске.

Штавише, утисак је, да су Американци покренули ову акцију тек након што су створили услове и потпуно били сигурни да ни Србија ни РС неће интервенисати. Да ли је у питању договор са Слободаном Милошевићем, о чему се навелико шпекулише, или обичан страх од могућих последица пошто се и онда претпостављало да није у питању Хрватска, него да иза свега стоје САД. Било како било, злочиначки Бљесак Хрватске, остаје и као једна ружна успомена и мрља на српској историји, када Срби због неких разлога нису хтели или нису смели војно да помогну својој угроженој браћи. Такав случај у будућности не би смео да се понови и зато Срби Бљесак не смеју да забораве.

ОПАСНОСТИ ОД НОВИХ БЉЕСАКА
Данас, док држе помпезне прославе победе у злочиначкој војној акцији Бљесак, Хрвати протеране и побијене Србе из Западне Славоније зову агресорима. Агресорима зову људе који су само бранили своја села у којима су вековима живели. Етничко чишћење безобразно зову „мање демографске промене“ и „мање етничке промене“, и на свакој сличној манифестацији тврде како они немају ништа са егзодусом Срба и да они то нису планирали. Оно што забрињава јесте следећа порука која се шаље са оваквих „комеморација“ у вези са Бљеском: „Тај осећај поноса морамо пренети на своју децу“.

Све ово Срби морају добро да упамте како у неким будућим политичким и дипломатским играма поново не би били преварени и насамарени. Због свега што су доживели, посебна резерва мора да постоји према САД, па и према неким међународним институцијама као што су УН, а које итекако могу бити злоупотребљене.

Да Бљесак није прошлост, него да и убудуће може наносити зло интересима Срба и Србије, јасно говори један пример. Многи од америчких официра који су учестовали у изради плана операције, у обуци хрватских официра и реализацији операције на терену, данас су на значајним функцијама у политици и оружаним снагама САД. Тако је Ричард Херик, који је за време Бљеска као амерички војни изасланик седео у штабу Гојка Шушка, сада генерал који координира рад америчких обавештајних служби за Азију и Далеки Исток. Тај човек има шансу да сутра буде шеф CIA или неке друге америчке службе, а ником не треба објашњавати шта то значи. Не верујем да нам америчке личности које су директоно учествовале у Бљеску некад могу бити наклоњене, без обзира на сву њихову често потенцирану професионалност.

Америчка амбасада је била веома активна за време избора у Србији – до непристојности. Сада је већ очито да раде на окупљању опозиције и рушењу Вучића. Својим јаким утицајем спајају у исти фронт неспојиво. Није сад битно ко је од нас за Вучића, а ко је против, него какве ће бити последице. Не верујем да ће са оволиким процентом на изборима моћи да сруше Вучића кроз парламент, алтернатива је улица и хаос. Да ли нам стварно то треба? Да ли је то решење за међусрпске неспоразуме? Обојене револуције су амерички изум. Да ли је то решење за нас? Да ли нам они желе добро или нам вежу очи и усмеравају нас у провалију, говори и ова кратка анализа злочиначке операције Бљесак.

Извор: Нови Стандард

Везане вијести:

Наручено убиство због „Бљеска“

Вojнa тajнa

21 година без казне за убијене Србе у „Бљеску“