Српски академик Матија Бећковић рекао је вечерас у Бијељини да у народу још живи култ пјесника, поезије и да тога скоро више нема нигдје на свијету, те да га Бијељина и често враћање овом граду увијек изнова подсјете на славна времена пјесништва.
Говорећи стихове, у којима је опјевао историјске личности, али и на врло оригиналан и духовит начин правио пародије на актуелне ситуације данашњице, Бећковић је држао све вријеме пажњу генерацијски различите публике заједно са члановима СКУД-а „Семберије“.
Бећковић, који је у Центру за културу „Семберија“ дочекан овацијама публике, рекао је да није ни чудо што га Бијељина подсјећа на славна времена поезије и пјесништва, јер је у завичају можда највећег српског песника Филипа Вишњића, у опјеваној, славној Семберији.
„У народу још, видимо то овде, живи култ песника, поезије и да тога скоро више нема нигде на свету. Када бисмо то видели код неког другог више бисмо то ценили“, примијетио је Бећковић.
Он је оцијенио да је жалосна чињеница што српски народ одавно не цијени себе и има мањак самопоуздања и самопоштовања. „Када бисмо редове људи који иду на вече поезије видели код неког другог, ми бисмо жалили што то нема код нас, а има и дешава се, али не ценимо, па не примећујемо“, каже Бећковић.
Српски академик је рекао да је поезија „матерњи језик човечанству“, а то, подсјећа, показује и чињеница да никада ниједан пјесник није писао на страном језику, ма колико да их је знао.
„Време поезије не може да прође, то је вера у вечни живот и у вечност. Човек никада неће престати да у то верује, посебно не ми Срби који смо је створили у `страшним вековима`, када нисмо ни постојали у свести других народа“, рекао је Бећковић новинарима.
Из те таме, додао је, изнијели смо своју поезију и своје поетске ликове, важније од оних за које зна историја.
„Она не зна, на пример, за Косовку девојку или за Девет Југовића, али поезија то зна, и како се зову, и како су обучени, и како су живели, и где и како су погинули“, рекао је Бећковић и додао да је око тих ликова садјенута свијест нашег народа.
У оквиру вечери Матије Бећковића, Бошко Вујачић пјевао је уз гусле пјесме из Мојковачке битке аутора Радована Бећарића Требишког, поводом обиљежавања 100 година од ове битке.
Стихове Бећковића највећим дијелом говорили су чланови рецитаторске секције СКУД „Семберија“.
Градоначелник Бијељине Мићо Мићић уручио је вечерас академику Матији Бећковићу Златни грб града Бијељина, а од Удружења Црногораца „Острог“ Бећковић и Вујачић добили су по гусле.
Везане вијести: Матија Бећковић