Неукост је већа од злобе

Фламанске новине користе атентат за међусобно идеолошко вређање и препуцавање, користећи се притом запрепашћуjуће простим jезиком

То што холандски часопис „Тукомст” средином 1917. године немачког цара jош назива „мирољубивим” заиста звучи комично, али знамо да су таj холандски недељник финансирали Немци како би ширили своjу пропаганду. Фламанске новине, пак, сместа користе атентат за међусобно идеолошко вређање и препуцавање, користећи се притом запрепашћуjуће простим jезиком. Католички лист „Ханделсблад” први почиње 30. jуна 1914, два дана после атентата:

„Из либералне штампе послат jе сигнал у читав свет; прочитаjте неке либералне новине, у нашоj земљи, у Холандиjи, Енглескоj, Францускоj, Немачкоj или Италиjи, jедина замерка коjа се упућуjе пострадалом надвоjводи jесте његов католицизам. Представљаjу га не само као католика већ као роба клерикализма, оруђе у рукама jезуита – наравно! – и реакционара. А истина jе да jе престолонаследник био неко ко jе имао исправан поглед на светске догађаjе и ко jе веома дуго увиђао како су се такозване либералне теориjе свуда подредиле борби против вере и уроти са социjализмом. Као и његов блиски приjатељ, цар Вилхелм, надвоjвода Фрања Фердинанд био jе дубоко прожет свешћу да jе Држава коjа не почива на хришћанским основама, изгубљена Држава. (…)

У вишим круговима убеђени су да Босанци никад не би предузели такав атентат да их нису већ неко време, као што то лоjално становништво веома добро зна, хушкали из иностранства, што jе пре свега утицало на младе социjалисте из средњих школа српског православног усмерења. ’Ноjе фраjе пресе’ извештава: ’Дубљи узроци атентата несумњиво леже у бескрупулозноj социjалистичкоj пропаганди коjа jе подстицана из Србиjе и коjа je ухватила корена у веома jакоj групи српског народа у Босни’.”

Дан касниjе, социjалистички лист „Волксхазет” (1. jул 1914) реаговао jе чланком под насловом „Поводом jедног убиства – клерикално ђубришно штиво”:

„У Аустриjи су убиjене две особе краљевске крви. Наjпре jе осуjећен бомбашки напад, а онда су убиjени револверским хицима. Ову вест jуче су обjавиле све новине. Антверпенски канализациони лист jе, међутим, сматрао неопходним да у свом ударном чланку каже како социjализам има разлога да ликуjе због овог двоструког убиства; другим речима, социjалисти су криви за злочин. И то нам пребацуjе наjпрљавиjи орган партиjе коjа jе ваздан злоупотребљавала краљевство у Белгиjи, и коjа jе гаjила љубав према краљу док год jе он био вољан да буде слуга њихових jезуитских смицалица. Има ли потребе да цитирамо клерикална писаниjа у коjима су претили да ће скратити краља за главу зато што ниjе хтео да опструира либералну владу? (…)

Још нисмо заборавили шта су клерикални духовници писали на адресу краља Белгиjе када оваj ниjе хтео да погне главу пред папинском расом.

Таj огавни лист затим jош пише да су све краљоубице стекле своjе образовање у народним или либералним школама, а прљавштина испливава jош на видело у њиховоj тврдњи да онаj ко jе либералан и социjалиста неумитно постаjе анархиста. (…)

Трагични догађаj у главном граду Босне сигурно никог ниjе зачудио. Убиство човека увек jе за осуду. Човек ниjе крив за околности: кривица jе до система. (…) Постао jе то неподношљив режим против кога jе канцелариjа Социjалистичке интернационале више пута уложила протест. У том тренутку су социjалисти већ увиђали опасност такве политике. Ако се лук сувише напне, он пуца. Лук jе напет. Фрањо Фердинанд jе убиjен заjедно са своjом женом.”

Католички ориjентисани „Хазет ван Антверпен” ниjе импресиониран социjалистичким аргументима (3. jул 1914):

„Немогуће jе негирати везу коjа постоjи између мучких убица из Сараjева и социjалистичке партиjе.

Уосталом, оне бедне новине антверпенских социjалиста ни наjмање се не труде када jе о томе реч. Напротив – а тешко да може бити друкчиjе – труде се свим силама да правдаjу убице и да одговорност за њихово кукавичко злодело свале на сироте жртве.”

Петог jула и либерални лист „Ниуве хазет” упушта се у полемику:

„Из последњих извештаjа о драми у Сараjеву jасно произлази да смо од самог почетка тачно сагледали ствар када смо писали да анархиjа нема никакве везе са краљеубиством.

Истовремено се доказуjе да jе код клерикалних новинских пискарала коjа су социjализам и, опрости Боже, чак и либерализам окривљавала за ово гнусно злодело, неукост можда jош и већа од злобе. (…)

Принцип и Чабриновић нису убили како би ослободили своj народ тиранина већ су се jедноставно жртвовали за оне коjи желе да подведу Босну и Херцеговину под другу круну: под круну Србиjе. Далеко од тога да су социjалисти или анархисти, они су, дакле, српски империjалисти. А jедино оправдање коjе у очима jедног социjалисте може постоjати за њихово злодело, то jе, ето, да су убили крунисану главу.!”

Наставиће се

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

Књига се може наручити од издавача: CLIO, Господар Јованова 63, Београд, тел. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: forum@clio.rs, саjт: www.clio.rs

Извор: Политика, сриjеда 07. октобар 2015., стр. 26

Везане виjести:

Фељтон: Последице jедног пуцња (1)

Фељтон: Последице jедног пуцња (2)

Фељтон: Последице jедног пуцња (3)

Фељтон: Последице jедног пуцња (4)

Фељтон: Последице jедног пуцња (5)

Фељтон: Последице jедног пуцња (6)

Фељтон: Последице jедног пуцња (7)

Фељтон: Последице jедног пуцња (9)

Фељтон: Последице jедног пуцња (10)

Фељтон: Последице jедног пуцња (11)

Фељтон: Последице jедног пуцња (12)

Фељтон: Последице jедног пуцња (13)

Фељтон: Последице jедног пуцња (14)

Фељтон: Последице jедног пуцња (15)

Први свjетски рат – Јадовно 1941.