Легија смрти

Током евакуациjе српских трупа преко Албаниjе Добровољачки одред маjора Воjина Поповића представљао jе заштитницу 2. српске армиjе.

У Добровољачком одреду било jе „обвезника добровољаца – српских поданика”, 244 и 86 „добровољаца српских поданика – необвезника”, што значи да jе држављана Краљевине Србиjе у Добровољачком одреду било 330, или 17,4 одсто од укупног броjа добровољаца у Добровољачком одреду, док су 82,6 одсто били Срби аустроугарски држављани или укупно 1.564 људи. Од тог броjа, њих 153 се затекло у Србиjи и приjавило се у добровољце (осам одсто), 183 њих jе дошло из САД као добровољци (9,6 одсто), 708 су били Срби, аустроугарски држављани, српски ратни заробљеници (37,3 одсто), а 520 Срби, аустроугарски држављани, руски ратни заробљеници, коjи су Дунавом, септембра 1915. године, дошли у Србиjу (27,4 одсто). Дакле, 64,7 одсто Добровољачког одреда чинили су Срби из Аустроугарске, ратни заробљеници коjи су се добровољно приjавили у српску воjску 1914-1915. године.

Српска Врховна команда Србе, аустроугарске држављане, као ратне добровољце упућивала jе у добровољачке батаљоне и у жандармериjске jединице ка источном фронту, односно ка бугарским трупама, избегаваjући на таj начин да их сучели са воjском државе чиjи су држављани били, како би избегли последице по добровољце и њихове породице. Сремски добровољачки одред, коjи jе готово уништен у борбама за одбрану Београда 6-9. октобра 1915. године, био jе наjвећим делом састављен од српских држављана: омладинаца, занатлиjа, студената и ђака, „старих четника”, Срба из Срема и поjединих аустроугарских држављана немачке националности (команданти одреда: Игњат Кирхнер, Јохан Гринвалд, Михаел Шварц).

Ниво обучености и ратног искуства добровољаца унутар добровољачких формациjа 1915. године ниjе био хомоген. Док су Први и Други добровољачки батаљон имали времена за обуку током 1915. године, а Први добровољачки батаљон учествовао у противкомитским акциjама у Македониjи, добровољци коjи су Дунавом стигли из Русиjе прошли су минималну воjну обуку и ступили врло брзо у борбу што се одразило и на губитке Четвртог добровољачког батаљона, коjи jе новембра 1915. године морао бити расформиран. У Сремском добровољачком одреду били су добровољци са ратним искуством из 1914. године и „стари четници”, али и београдска омладина и 70 младића коjи су као прекоброjни били одбиjени у подофицирскоj школи у Скопљу и коjи су изгинули у првим сукобима у Београду, jер „нису издржали ни наjпотребниjу обуку, те су знали jедино да напуне пушке. Некима су властите бомбе експлодирале у рукама. У jуришу су срљали, не заклањаjући се.” По сведочењу добровољца Сремског добровољачког одреда Мирка Илића, „млади добровољци су изгинули гађаjући из стоjећег става” у борбама у Београду, октобра 1915. године.

У борбама 1915. године добровољачке формациjе показале су изузетно висок борбени морал. Добровољци Сремског добровољачког одреда последњи су напустили Београд октобра 1915. Добровољачки одред штитио jе одступницу 2. армиjе приликом извлачења српских трупа преко Црне Горе и Албаниjе. Припадници жандармериjских формациjа, састављених од добровољаца из Лике и Воjводине, месец дана су бранили Качаничку клисуру у jесен 1915. године, спречаваjући бугарске трупе да продру на Косово. Таj изузетан морал добровољаца 1915. године као последицу jе имао велике губитке добровољачких jединица jер су то биле jединице коjе су, као и 1914. године, обављале наjтеже ратне задатке, и jединице коjе, упркос ратном поразу 1915. године, нису дезертирале.

После евакуациjе српских трупа преко Албаниjе 1916. године, током коjе jе Добровољачки одред маjора Воjина Поповића представљао заштитницу 2. српске армиjе и претрпео велике губитке, одред jе прозван и „легиjом смрти”. „Добровољци овог одреда опорављали су се од тешких борби и напорног повлачења преко Црне Горе и Албаниjе. Велики броj добровољаца су као болесни или рањени евакуисани у Француску”, навео jе потпуковник Душан Јездић у своjоj представци од 25. децембра 1916. године команданту 2. Пешадиjске бригаде Дринске дивизиjе, говорећи о опоравку бораца Добровољачког одреда у зиму 1916. године. У логору Гувиjа 23. марта 1916. године Добровољачки одред броjао jе 1.894 људи, од чега више од 1.600 бораца. Међу првима jе пребачен на Солунски фронт, у периоду од 18. априла до 7. маjа 1916. године, у реjон Лерина.

Прва српска jединица коjа jе ступила у борбе на Солунском фронту против бугарских трупа био jе Добровољачки одред, 17. августа 1916. године, када jе почела бугарска офанзива и одред jе водио тешке одбрамбене борбе до 28. августа 1916. године. У Горничевскоj бици 12-16. септембра 1916. године учествовао jе Добровољачки одред и допринео првоj српскоj победи на Солунском фронту, продирући до железничке станице у Лерину.

Наставиће се

Пише: Милан Мицић

Књига се може наручити од издавача: РТС издаваштво и Банатски културни центар, Ново Милошево, тел. 011/655-27-35, e-mail: izdavastvo@rts.rs

Извор: Политика, уторак 20. октобар 2015., стр. 26

Везане виjести:

Фељтон: Добровољци српске воjске (1)

Фељтон: Добровољци српске воjске (2)

Фељтон: Добровољци српске воjске (3)

Први свjетски рат – Јадовно 1941.