Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Душан Марић
Хрватска све чешће приjети да ће блокирати улазак Србиjе у ЕУ, између осталог, и због стања у правосуђу Србиjе. Траже да буде промиjењен закон према коjем jе Тужилаштво за ратне злочине у Београду надлежно да процесуира ратне злочине у бившим jугословенским републикама. Што се тиче блокада приjема Србиjе у ЕУ, тиме би нам учинили услугу. Нити ће Србиjа уласком у ЕУ профитирати, нити jе таj савез дугог виjека. Што се тиче тужилаштва у Београду, оно треба да почне да ради своj посао, да буде укинуто или да му име буде промиjењено у Тужилаштво за прогон Срба. Јер, откад га воде Воjислав Вукчевић и Бруно Векарић, од 64 оптужнице коjе jе ово тужилаштво подигло, 57 jе против Срба. Значи, 90 одсто.
У међувремену, био би ред да званични Београд проговори о томе како Хрватска процесуира ратне злочине. У недавно обjављеном извjештаjу Комитета за људска права УН пише да jе државно тужилаштво у Загребу до краjа 2013. године поступке за ратне злочине покренуло против 3.446 особа. Међу њима jе 3.300 Срба и 146 Хрвата.
У рату од 1991. до 1995. године из Хрватске jе протjерано 600.000 Срба. Половина из окупиране РСК, а друга половина из Загреба и других подручjа у коjима ниjе било ратних деjстава. У „Олуjи“ jе убиjено 2.000 Срба, у „Бљеску“ наjмање 290. У операциjи „Масленица“ у jануару 1993. године убиjено jе 392 Срба, међу њима 35 жена и троjе дjеце. У Медачком џепу 9. септембра 1993. године масакрирано jе 88 Срба, од чега 13 жена. На Коранском мосту 21. септембра 1991. године заклано jе 13 заробљених воjника ЈНА. Миро Баjрамовић jе признао да jе само он, као припадник специjалне jединице полициjе, своjом руком, у логорима у Пакрачкоj Пољани и Марином Селу, убио више од 70 српских цивила. Србима jе одузето 50.000 станова. Запаљено им jе неколико стотина хиљада кућа и других обjеката. Уништена имовина вриjеди десетине милиjарди евра. Српство у Хрватскоj jе безмало уништено, затрто, налази се на граници заборава.
Двиjе децениjе од завршетка рата, Хрватска jе за те масовне злочине осумњичила мање од 150 Хрвата. Међу њима огромну већину чине обични воjници или каплари, а нема високих официра хрватске воjске и полициjе, оних коjи су наређивали злочине. За сваког ко зна основне чињенице о посљедњем рату у Хрватскоj и размjерама злочина коjи су почињени над Србима коментар ниjе потребан. Осим ако jе таj неко луд. Или jе усташа.
Извор: PRESS
Везане виjести:
ОПТУЖНИЦА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАКОН „ОЛУЈЕ“ – Jadovno 1941.
„ПАЛА“ И ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ САЧИЋА?! – Jadovno 1941.
Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo „Otkosom“ novembra 1991 …
