Hrvatska mora razviti novu kulturu sećanja

Marinko Čulić

Tešku, deprimirajući blamažu doživela je vlada Zorana Milanovića uoči skore dvadesete godišnjice „Oluje”. Sve zemlje pozvane da učestvuju na vojnoj paradi u Zagrebu, a pozivnica je uredno poslata članicama NATO- a, jednako su uredno otklonile taj poziv. Ne, naravno, osorno i s visoka, naprotiv pozvani su uložili mnogo hvale vrednog truda da se ne zamere najmlađoj koleginici unutar Severnoatlantskog saveza. Ali, ispod te naglo zapečene pokorice uljudnosti probijala je na sve strane debela naslaga izmotavanja. Pa su Slovenci javili u Zagreb da su mislili kako je reč o nekakvom vojnom mimohodu NATO-a, nevešto se praveći da ne znaju kakvu ratnu godišnjicu slavi prvi sused preko Sutle. Amerikanci, jasno, nisu mogli tako postupiti, jer predobro znaju šta je „Oluja”, štaviše tadašnji ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt ovih dana prvi put je otvoreno priznao da su odobrili tu vojnu akciju. Zato su na brzinu smislili opravdanje da na paradu šalju dva generala i aktuelnog američkog ambasadora u Zagrebu. Sada Milanoviću i njegovoj vladi ostaje da pogode prave razloge nedolaska zapadnih saveznika, od kojih neki mogu izgledati čak utešno, ali zato ostali ubijaju u pojam, pogotovo jer su jedan gori od drugoga.

Dakle, ovako. Ako su Amerikanci, pa redom svi ostali, izbegli dolazak u Zagreb zbog upozorenja iz Beograda da će učešće na vojnom mimohodu smatrati gestom uperenim protiv Srbije, to u Banskim dvorima još mogu i progutati. Jer, time Vašington samo reaguje na buduće svrstavanje Srbije, koja se još nećka hoće li se prikloniti Zapadu ili Rusiji. A tu Milanovićevoj vladi niti nešto ulazi u džep niti izlazi iz džepa, pa s olakšanjem može zaključiti kako su u pitanju viša geostrateška pregrupisavanja koja se nje puno ne tiču. Ali, nema mesta olakšanju ako osim ovog postoje još neki razlozi za odbijanje poziva sa Zapada.

U ovom slučaju to se manifestuje tako da HDZ iz petnih žila pumpa godišnjicu „Oluje” u Kninu, a SDP se razlikuje samo toliko što istu tu godišnjicu pumpa dan ranije u Zagrebu. I, jasno, kada u svetu vide tu silnu trku ko će brže zidati istu hrpu ratnih memorabilija koje izazivaju kontroverze u regiji, pa zar im nije najpametnije ostati po strani i praviti se lud.

Treći razlog za bojkot zagrebačkog mimohoda naslanja se na to i za aktuelnu hrvatsku vlast je najporazniji. Očito se procenjuje da u Hrvatskoj još nije stvorena atmosfera u kojoj bi proslava oslobođenja zemlje bila zaštićena od utiska da se time jednako slavi i progon i masovni odlazak srpskog stanovništva. Doduše, oslobađajućim presudama Gotovini i Markaču s Hrvatske je skinuta formalna pravna odgovornost za ovo drugo. A ima i podosta uverljivih indicija da su se Amerikanci potrudili da bude tako, zbog vlastitog interesa za uklanjanje ili barem ograničavanje tzv. komandne odgovornosti. Ali, oni sigurno ne žele da im se svakog leta to stavlja pod nos i verovatno su sa zadovoljstvom dočekali protest iz Beograda da se izvuku iz ove neugodne i gnjecave priče. Naravno da im to ne daje odstupnicu od odgovornosti kako je „Oluja” izvedena, pa u krajnjoj liniji i kako se njene godišnjice svih ovih godina u Hrvatskoj obeležavaju. Pogotovo takvu odstupnicu nema HDZ, koji je sada jako živnuo i optužuje SDP i partnere na vlasti da su ishitrenom organizacijom zagrebačke parade izazvali ovu smutnju.

Jer, ta je stranka najodgovornija za tamne strane „Oluje”, kao što je i najodgovornija što su te tamne strane proteklih godina praktički postale sastavni deo oslobodilačkih svetkovina. Nasuprot tome, Zoran Milanović je ipak uspevao na godiišnjicama ove vojne akcije pronaći nekoliko reči kojima je iskazao pijetet i žal nad srpskim žrtvama „Oluje” i zločinima koji su posle nje usledili. To dosad nije prešlo preko usta, makar i najprigodnije istisnuto, nijednog „hadezeovca”. Ali, ono u čemu je realna krivica SDP- a jeste što je uletevši u ovo s paradom koju je kicoški, ali amaterski hteo dići na nivo atlantske vojne alijanse, pokrenuo lanac događaja koji su izmakli racionalnoj kontroli. I koji su blamažu oko vojnog mimohoda pretvorili u blamažu cele ze mlje. HDZ je, naime, vojni igrokaz u Zagrebu shvatio kao izazov da upriliči još veću predstavu u Kninu, u čemu je osvedočeni majstor, pa će se u njegovoj superiornoj scenografiji tamo otvoriti golema crkva s više od hiljadu mesta i Muzej „Oluje”, otkriti spomenik Tuđmanu… A u Knin će se prvi put preseliti i ustašostalgični pandemonij Marka Perkovića Tompsona s njegovih već standardnih stotinak hiljada fanova. I taj zloslutni cirkus trebalo bi kao uvesti Hrvatsku u treću deceniju slobode. Ko tu koga u glavu?! Pa jasno je da to novo sveto trojstvo hrvatske politike – Tuđman, konzervativna megacrkva, novoustaše – predstavlja Hrvatsku kao nakazu koju pre treba izolovati i asanirati nego joj dolaziti s poštovanjem na godišnjice oslobođenja.

I još se, da farsa bude gora, zove da tome prisustvuju predstavnici srpske i drugih nacionalnih manjina, što je cinizam bez presedana. Jer u Kninu se zapravo simbolički reprizira ona strana rata od koje su oni najviše stradali i sigurno im ne pada na pamet da se toga na ovaj način sećaju. I tu je poenta. Ove godišnjice ne bi smele proći bez odavanja poštovanja svim nevinim žrtvama, a baš je „Oluja” odgovorna što njih na srpskoj strani ima koliko i na hrvatskoj, zapravo i više. I zato Hrvatska nasušno mora razviti novu kulturu sećanja u kojoj će tražiti pijetet ne samo za svoje žrtve nego i za žrtve drugih. Pogotovo ako ih je sama skrivila. A da bi se do toga došlo najpre treba demilitarizovati, pa čak i deustašizovati godišnjice „Oluje”, kako one sada izgledaju.

Izvor: POLITIKA, četvrtak 30. jul 2015., str 24-25

Vezane vijesti:

Frljić u Rijeci organizuje kontra-Oluju

„OLUJA“ NAJVEĆE ETNIČKO ČIŠĆENjE NAKON DRUGOG SVJETSKOG RATA

HRVATSKA NIJE SPREMNA DA SE SUOČI SA ZLOČINAČKOM PROŠLOŠĆU

Oluja – Jadovno 1941.