Zejtinlik: Legende o junaštvu srpskih ratnika nastavljaju da žive

Legendu o hrabrosti, požrtvovanosti i junaštvu srpskih vojnika tokom Prvog svetskog rata i danas sa nesmanjenim žarom neumorno pripovreda starina, osamdesetosmogodišnji Đorđe Mihailović

 Đorđe Mihailović

SOLUN- Srpsko vojničko groblje u Solunu, na Zejtinliku svakoga dana poseti više ljudi nego vojnička groblja Francuza, Engleza i Italijana, koja se nalaze u neposrednoj blizini, tokom cele godine.

Legendu o hrabrosti, požrtvovanosti i junaštvu srpskih vojnika tokom Prvog svetskog rata i danas sa nesmanjenim žarom neumorno pripovreda starina, osamdesetosmogodišnji Đorđe Mihailović, koji poslednjih 55 godina brine o ovom monumentalnom spomeniku i senima srpskih junaka.

Mihailović od prošle godine ima i pomoćnika, četrdesetsedmogodišnjeg Predraga Nedeljkovića, rođenog u Kraljevu, koji poslednjih godina živi u Grčkoj, a ujedno je i potomak Solunca, što je bio i uslov uz poznavanje grčkog jezika da može jednog dana naslediti slavnog deda Đorđa.

Pogrbljen i naslonjen na štap, deda Đorđe i danas ne prestaje da pronosi slavu srpskih junaka. Iako jedva stoji na nogama i dalje podignute glave i vedra čela neretko sa suzama u očima, pripoveda o herojima koji su svoje živote dali za majku Srbiju i zauvek postali deo legende o ratnicima, koji nisu ustuknuli pred daleko nadmoćnijim neprijateljem kako bi sačuvali svoju otadžbinu od zavojevača.

„Treća sam generacija čuvara vojničkog groblja u Solunu. Pre mene, taj posao je radio moj deda Savo, koji je bio prvi čuvar groblja, a bio je i dobrovoljac. Nakon njega taj posao je nastavio da radi moj otac Đuro i nakon njega ja, već 55 godina. Ta tradicija se prenosi sa generacije na generaciju na muškog potomka, međutim, ja imam ćerku, ali i ona je rodila ćerke, a ne sina, a ovaj posao mora da radi muškarac, tako da sam dobio naslednika Predraga koji je dobar i siguran sam da će se dobro brinuti nakon mene“, priča za Tanjug deda Đorđe.

Predrag kaže da je ogromna čast naslediti veličinu poput deda Đorđa.