НЕЋАК: СЈЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО ДА СЕ СПРИЈЕЧИ ПОНОВНО ЗЛО

Конференциjа за новинаре на коjоj су представљена нова издања Музеjа жртава геноцида

Члан Управног одбора Музеjа жртава геноцида Александар Нећак изjавио jе поводом 22. априла – Дана сjећања на жртве геноцида у Другом свjетском рату да ниjе довољно само сjећање на жртве, већ jе потребно обимно истраживање о жртвама, околностима под коjим су убиjене и њиховим егзакуторима да се страшни злочин не би поновио.

Нећак jе на конференциjи за новинаре у Београду, на коjоj су представљена нова издања Музеjа жртава геноцида, указао да само записано сjећање остаjе валидно за историjу и може бити употриjебљено за едукациjу младих коjи нису ни свиjесни тежине коjу у себи носе риjечи геноцид и холокауст.

„Ми смо, нажалост, у времену након злочина коjи се десио над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом светском рату у бившоj Југославиjи, а због братства и jединства, учили политичку историjу коjа jе сакрила злочине, жртве учинила невидљивим и допринела да зло оживи деведесетих“, указао jе Нећак.

Он jе, говорећи о наjвећем балканском стратишту Јасеновцу, рекао да не може неко на jедноj обали риjеке, конкретно у Хрватскоj да буде светац, а на другоj у Републици Српскоj да буде злочинац, већ да су институциjе, првенствено музеjи, обавезни да се позиваjу на чињенице и да истраjаваjу на њиховом утврђивању.

„Не смемо да дозволимо да нашу децу уче лажно. Евидентан и ефикасан начин спречавања зла jе истина“, сматра Нећак.

Антрополог Данило Трбоjевић упозорио jе да се на Дан сjећања на жртве геноцида Београд само формално и кроз блиjеду церемониjу власти сjећа жртава, а истовремено ништа не чини да мjеста на коjим су страдали отме од корова и учини мjестима на коjима ће младе учити гдjе су страдали њихови сународници због фашистичке идеологиjе и само због имена.

„Београд jе ретко место са четири конц логора. Сем Саjмишта, коjе jе како- тако обележено, трагова других у овом граду више и нема. Где да одведемо децу. Холокауст jе наjраширениjи систем сећања, а Београд има много места за сећање коjа jе бивши поредак лагано уклањао jер су била превише `трауматична` за државу братства и jединства“, рекао jе Трбоjевић.

Виши кустос Музеjа жртава геноцида Ненад Антониjевић присутнима jе читао диjелове из књиге „Повратак из мртвих“ аутора Николе Костура, коjу jе Музеj ове године поново штампао као вриjедно и документовано сjећање преживjелог логораша Костура на страдање Срба у систему jама и логора на Пагу у Независноj држави Хрватскоj.

Извор: 

Везане виjести:

Музеj жртава геноцида: Представљање основне дjелатности и нових издања Музеjа

Проф. др Вељко Ђурић Мишина: Попис српских жртава …

Вељко Ђурић Мишинa: Над Србима jе извршен геноцид …