Dejan Jović: Hrvatska hoće teritorije ali ne i Srbe

Politikolog iz Zagreba o odnosima Srba i Hrvata, međusobnim tužbama,progonu koji je doživeo zbog svojih stavova: Može se očekivati povećanje straha kod svih manjinskih zajednica. Za stanje nacije nekada je bolje izgubiti rat. U Zagrebu postoje tabui u koje ne smete dirati

Dejan Jović

ODLUKA suda u Hagu da odbaci tužbu Hrvatske i kontratužbu Srbije je trezvena i stvara novu šansu za poboljšanje odnosa, jer uklanja jednu značajnu prepreku. Naime, paradoksalno je da neku zemlju tužite za genocid, a istovremeno tvrdite da sa njom želite dobre odnose. Ona – u njena oba dela – omogućuje uravnoteženiji pristup analizi ratnih i poratnih događaja. Naše su ocene tih događaja i dalje pod snažnim uticajem propagande i mitova. Da li će, međutim, odluka biti iskorišćena u tu svrhu? Sumnjam. Dosad je bila praksa da odluke međunarodnih sudova prihvatamo samo onda kada se s njima slažemo. Kad se ne slažemo, prvo spinujemo kako bismo pokazali da smo „pobedili“, a ako to ne možemo, onda napadamo sud koji ih je doneo. Potom nastavljamo sa starom propagandom. Bojim se da će se to dogoditi i u ovom slučaju.

Ovako odluku suda u Hagu vidi politikolog Dejan Jović, redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu. Jović je najširoj javnosti postao poznat kada ga je odlazeći predsednik Hrvatske Ivo Josipović, nekoliko meseci pred izbore, smenio sa mesta savetnika zbog njegovog stava o hrvatskom referendumu.

– Nije bilo dovoljno slobode. A nema je ni danas. Agresivnost i nasilje bile su glavne karakteristike naših referenduma o nezavisnosti – ocenio je tada Jović.

Nekoliko dana kasnije, dok je boravio u Beogradu na jednoj konferenciji, Josipović ga je pozvao telefonom i saopštio mu da je smenjen.

Na Jovića se sručila lavina. Javnost je histerično uzvikivala da je Jugosloven i ideolog treće Jugoslavije, velikosrbin, engleski špijun…

Napade je komentarisao s ironijom:

– Pišu da sam velikosrbin, ja mislim da su njima u velikom strahu velike oči.

Ponekad ga, kaže, napadaju i na ulici, ali ima i onih koji mu prilaze i čestitaju.

POVRATAK „TUĐMANIZMA“ I DESNICE NA POLITIČKU SCENU

* Zbog čega su se desnica i „tuđmanizam“ na velika vrata vratili na hrvatsku političku scenu?

– Što se tiče povratka „tuđmanizma“ – o tome vođa opozicionog HDZ Tomislav Karamarko govori potpuno otvoreno. Štaviše, da će se tuđmanizam pojaviti i u ustavu, i da se u javnosti neće moći baš sve reći, nego će se morati paziti što se govori. Međutim, on zapravo reinterpretira Tuđmana onako kako mu odgovara. Zaboravlja da je Tuđman sebe još 1989. opisao ovako: „Ja sam hrvatski čovjek, marksist, revolucionar i povjesničar“. Ili da je do kraja bio protivnik uklanjanja naziva Trga maršala Tita iz centra Zagreba. Ili da je rekao da je njegova politika bila bliska onima koji su u Drugom svetskom ratu ginuli s parolom: „Živjela sovjetska Hrvatska“. Tuđmanov pogled na samoodređenje bio je inspirisan lenjinizmom i staljinizmom, a i njegove metode vladanja su bile takve. Dakle, rekao bih da nam se po sadržaju vraća pola Tuđmana, a po metodama vladanja – ceo. Naravno, ako HDZ pobedi na sledećim parlamentarnim izborima.

Ipak, satisfakcija mu je da ga njegovi studenti brane, navalili su da baš kod njega diplomiraju. Upozorio ih je da bi zbog toga mogli imati problema, ipak, niko nije odustao.

Oni koji su mu naklonjeni kažu da je vrlo talentovan, izvanredno obrazovan… Završio je Fakultet političkih nauka, magistrirao u Ljubljani, a doktorirao na Školi visoke ekonomije u Londonu, predavao je na više univerziteta po Evropi.

O trenutnim odnosima Srbije i Hrvatske, u razgovoru za „Novosti“, kaže:

– Loši su, nažalost. Ako se uporede sa odnosima u doba Vojislava Koštunice i Ive Sanadera, ili sa onima između Ive Josipovića i Borisa Tadića, vidimo da je u tim odnosima došlo do potpunog zastoja.

* Utisak je da u Hrvatskoj vlada antisrpska histerija – lome se ćirilične table, napadaju Srbi, otvoreno se propagira ustaštvo…

– Dobro, mogli bismo i drugačije da opišemo situaciju, uzimajući u obzir takođe da je hrvatska vlada pokazala odlučnost da uvede ćirilične ploče svuda, pa i u Vukovaru. Pre nekoliko dana ih je postavila i na ulasku u Donji Lapac – tako da mislim da joj ipak treba priznati da se hrabro drži zakona.

* Ipak, Srbi teško da mogu biti spokojni, naročito nakon povratka HDZ preko nove hrvatske predsednice…

– Može se očekivati povećanje straha kod svih manjinskih zajednica. Već sad vidimo povratak govora mržnje, uključujući pretnje i najave lustracije, pa čak i kriminalizacije nekih vladajućih partija. No, sadašnji HDZ nije toliko direktno antisrpski koliko je zabavljen bitkama s nekim imaginarnim „Jugoslavenima“ i „komunistima“. HDZ ima šaroliku prošlost kad se radi o Srbima: bilo je razdoblja saradnje i čak i koalicija između HDZ i SDSS.

* Kako je Srbima između HDZ i SDP?

– Nisu svi Srbi u Hrvatskoj „levo“ orijentisani – raste trend povratka tradiciji i konzervativizmu i kod Srba u Hrvatskoj. Srbi su prilično razočarani i u SDP, a ne samo u HDZ. Mnogi misle da je HDZ daleko opasniji kad je u opoziciji, jer onda mobiliše nacionalističke osećaje, a kad dođe na vlast, onda ih smiruje i drži pod kontrolom. Tako da tek treba da se vidi kako će se taj odnos razvijati.

* Atmosfera se bitno pogoršala nakon ulaska Hrvatske u EU. Zašto Brisel ćuti?

– Brisel nema adekvatne mehanizme borbe protiv nacionalizma u zemljama članicama EU. Mnogo je efikasniji kad se radi o kandidatima nego o članovima. Nacionalizam je jednim delom i reakcija na procese globalizacije, i događa se i u nizu drugih zemalja koje su u Uniji, uključujući i neke „stare“ članice.

* Na koji način se ispoljava?

– Vidi se kroz antiimigracione politike, antimuslimansku retoriku, kroz povećano naglašavanje bezbednosti, pa i po cenu redukovanja slobode. U Evropi nikada nije prestala bitka sa nacionalizmom. Kada bi nestala Evropska unija, nisam siguran da bi se mogao održati mir u Evropi, upravo zbog snažnih nacionalizama koji bi se razvili u tom slučaju.

SRBIJA I ČLANSTVO U EU

* Kada će Srbija postati članica EU i koju će cenu za to morati da plati?

– Da bi Srbija ušla u EU mora da se postigne konsenzus svih 28 članica. Srbija bi morala da poveća broj prijatelja i smanji broj protivnika među zemljama-članicama. Zasada, izgleda kao da nema volje da se proširenje EU ubrza, ali EU bi morala da shvati da uskoro možda više neće moći da se širi gde želi i kad želi, jer se na rubovima Evrope pojavljuju alternativni igrači, kao što su Rusija i Turska, a tu su i SAD i Kina, koje imaju svoje interese. Ja sam zagovornik brzog ulaska svih zemalja Zapadnog Balkana u EU, a za to je potrebno mnogo dobre volje u političkom smislu, kao i potpuna predanost kandidata tom cilju. Ako se, međutim, pokaže da to nije realan plan, onda treba razmisliti o nekom drugom bezbednosnom, ekonomskom i političkom aranžmanu.

* Kako vi ocenjujete „Oluju“?

– Bila je to vojna akcija kojoj je primarni cilj bio reintegracija najvećeg dela teritorije koja se jednostranom odlukom odvojila od Hrvatske, i u tom smislu je bila separatistička.

* A šta je posle „Oluje“ ostalo?

– Rezultirala je etničkom homogenizacijom Hrvatske, što je i bio glavni cilj hrvatskih etnonacionalista, koji su u tom sukobu nadvladali. Konačan ishod je vidljiv iz brojeva: u Hrvatskoj je 1991. svaki peti stanovnik bio pripadnik neke od manjinskih zajednica, a danas je to tek svaki deseti. To nije rezultat samo „Oluje“, nego i namernog sprečavanja povratka, kao i politike asimilacije manjina, te jedne opšte atmosfere u kojoj ni danas nije moguće slobodno govoriti i slobodno iskazati manjinske identitete bez određenih rizika. Hrvatski nacionalisti hteli su reintegraciju teritorija, ali ne i ljudi. S druge strane, kod onih koji su napustili Hrvatsku u devedesetim takođe nema veće želje da se vrate.

o Zbog stava o referendumu smenjeni ste sa mesta Josipovićevog savetnika, a doživeli ste i javni linč. Šta vaš „slučaj“ govori o slobodama u Hrvatskoj?

– Pokazuje da u Hrvatskoj postoje mitovi i tabui, uglavnom vezani uz teme iz devedesetih, ali i neke druge, koje još uvek nije moguće dodirnuti i dovesti u pitanje bez rizika – čak ni ako ste predsednikov savetnik i redovni profesor univerziteta. To je posledica rata. Naime, u Hrvatskoj se stvorila interpretacija da je Hrvatska bila žrtva i pobednik u ratu, koji se ovde naziva Domovinski rat. Kada sebe definišete kao žrtvu i pobednika, ne dozvoljavate mnogo slobode za nova propitivanja prošlosti. Za stanje nacije nekada je bolje izgubiti rat nego ga dobiti. Kad izgubite rat krećete od početka, a svaki početak je nova šansa. Kada ga dobijete, gledate stalno u prošlost i nespremni ste da se menjate.

* Kada vas napadaju tvrde da ste jugofil, velikosrbin… kako se nosite sa tim?

– Svašta se govorilo i pisalo o meni, ali ja nisam političar i nije mi preterano važno da li sam popularan ili ne. Dužnost mi je da govorim šta mislim i ono što zaključujem kao profesionalni politikolog. Mojim kritičarima kod mene smeta sve, pa i moje poreklo, koje je delimično srpsko, a delimično hrvatsko. Staram se da budem profesionalan i fer prema svima, ali govorim i govoriću ono što mislim, a ne ono šta je popularno ili što je postalo deo političke propagande.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Nerešeno ili još jedan poraz

PEČAT – Šta je danas Jasenovac Hrvatima? (VIDEO)

ISPOVEST KRAJIŠKOG SRBINA: Mene je proterala moja žena, a da ne bih išao sam ona je krenula sa mnom

BASTAŠIĆ: DOKAZI O GENOCIDU NAD SRBIMA KAO „POMOĆNO SREDSTVO“

PRESUDA U KORIST VELIKIH SILA, PODJELE I SUKOBI ĆE OSTATI

međunarodni sud pravde počeo vijećanje o … – Jadovno 1941.

Međunarodni sud (ne)pravde? – Jadovno 1941.

VIŠE POVJERENjA U MEĐUNARODNI SUD … – Jadovno 1941.

ŠABAS: „OLUJA“ JE BILA GENOCID – Jadovno 1941.