Годишњица страдања припадника ЈНА у Бјеловару (29.09.1991)

Уjутро у 7.20 часова, 29. септембра 1991, припадници Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске отпочели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом.

Пошто jе изостала помоћ виших команди ЈНА, а настала ситуациjа на измаку дана ниjе давала никакву шансу за даљу успjешну одбрану, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Воjновићу, пуковник Раjко Ковачевић, наредио jе обуставу даље одбране, одлагање оружjа, предаjу воjника и старjешина и њихово построjавање у кругу касарне, након чега су око 19 часова припадници ЗНГ ушли у касарну из коjе се више ниjе пружао никакав отпор.

По уласку у касарну, Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе из строjа извео команданта Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, одвео их педесетак метара даље од строjа и у свакога испалио по два метка из пиштоља, усмртивши их на лицу мjеста. Сутрадан су, по Шимићевоj наредби, грађани Бjеловара обилазили заузету касарну, у коjоj су били изложени лешеви убиjених официра, коjе су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.

Поред троjице поменутих официра у тоj касарни погинула су jош шесторица припадника ЈНА (Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Еjупи Бертоли и Горан Радовановић), а заробљено jе 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 воjника, коjи су, након физичких и психичких злостављања у логорима у Бjеловару, размjењени 9. новембра исте године у Босанском Шамцу.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручjа Бjеловара (Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосjак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић), издвоjени су и затворени у полициjску станицу, одакле су их, четири дана касниjе, извела униформисана лица са фантомкама на главама и стрељали их исте ноћи у шуми Чесма, недалеко од мjеста Мало Кореново. Са њима jе био и цивил Саво Ковач из Бjеловара, коjег су дан раниjе ухапсили у његовом стану под оптужбом да jе “снаjпериста”, коjи jе, игром случаjа, иако jе задобио три прострелне ране, преживио стриjељање.

Док jе траjала борба за касарну на Воjновићу, маjор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутана” у селу Беденик, недалеко од Бjеловара, с циљем спречавања његове предаjе припадницима ЗНГ, дигао га jе у ваздух са 170 тона експлозивних средстава, и том приликом су страдали и он и воjник, деветнаестогодишњи Стоjадин Мирковић, коjи, упркос Тепићевоj наредби, ниjе хтио да се преда. Хрватска страна jе потврдила губитак 11 своjих воjника, због чега су, после предаjе, из освете, стрељали командира страже на том обjекту, стариjег водника Ранка Стевановића.

Породица покоjног Драгише Јовановића jе у jулу 1998. године упутила захтjев Хашком трибуналу за покретање службене истраге против Јуре Шимића и његових сарадника, али Тужилаштво тога суда никада ниjе отворило службену истрагу.

Воjно тужилаштво у Београду jе 1992. године подигло оптужницу против Јуре Шимића и његових сарадника, коjа му jе, преко Већа за ратне злочине у Београду, достављена у августу 2011. ради уручења, што jе испровоцирало Хрватски сабор да, у октобру 2011., донесе Закон о ништавости одређених правних аката правосудних тиjела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Републике Србиjе, коjи jе сприjечио даљње поступање по њоj. Иако jе предсjедник РХ, већ у децембру исте године, затражио, а Влада РХ, у марту 2012., подржала оцjену уставности овога закона, Уставни суд РХ о томе jош ниjе донио одлуку.

Жупаниjско тужилаштво у Бjеловару, у маjу 2006. године, након што им jе Хашки трибунал уступио документациjу, затражило jе провођење истражних радњи о убиствима официра ЈНА у бjеловарскоj касарни против непознатих починилаца.

Након што jе 2006. године на годишњицу овог догађаjа РТС емитовао снимке на коjима се виде злочини почињени над припадницима ЈНА, и након што су видео записи доспjели у надлежне правосудне установе у Србиjи и Хрватскоj, Жупаниjски суд у Бjеловару jе, по захтjеву Жупаниjског тужилаштва у Бjеловара, против Јуре Шимића, у новембру 2010., покренуо истрагу “због основане сумње на почињење кривичног дjела ратног злочина против ратних заробљеника”. Истрага jе jош увиjек у току, с тим да jе у међувремену пребачена на делегирани Жупаниjски суд у Риjеци, а осумњичени jе, након 11 дана проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе.

За убиство шесторице заробљених резервиста ЈНА и покушаjа убиства jедног цивила, Жупаниjско државно одвjетништво у Бjеловару jе, у септембру 2001., оптужило четворицу припадника бjеловарске полициjе: Луку Маркешића, Зденка Радића, Зорана Мараса и Ивана Орловића због кривичних дjела ратног злочина против ратних заробљеника и ратног злочина против цивилног становништва. Након шест суђења, у десетогодишњем траjању, пред четири различита суда, оптужени су пресудом Жупаниjског суда у Загребу, из новембра 2011., ослобођени оптужбе “jер дjела за коjа се терете (измjењеном оптужницом) по закону нису кривична дjела”. На посљедњу пресуду жалба ниjе ни уложена, па jе иста постала правоснажна.

Дакле, за описане злочине над припадницим ЈНА, у то вриjеме jедине легитимне и регуларне воjске у држави СФРЈ, у чиjем саставу jе у то вриjеме формално правно била и Хрватска, jош нико ниjе осуђен.

Предсjедништво СФРЈ jе краjем 1991. прогласило маjора Милана Тепића народним хероjем, посљедњим и jединим у протеклом рату. Његово име данас носе улице и касарне у градовима широм Србиjе и Републике Српске, а у његову част Воjска Републике Српске jе установила посебан Орден за заслуге у рату. У Комленцу код Козарске Дубице, Тепићевом родном мjесту, сваке године се обиљежава годишњица његове хероjске погибиjе.

Воjник Стоjадин Мирковић – Цоле тек jе 31.12.1999. године одликован “Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена”. Његови посмртни остаци су у jулу 1995. сахрањени у родном селу Доње Лесковце код Ваљева, гдjе му jе прошле године откривена и спомен биста. Приjе неколико година град Ваљево му jе додиjелио наjвеће признање “Септембарску повељу” а и jедна улица у том граду носи његово име.

У Бjеловару се 29. септембар слави као Дан града и Дан бjеловарских бранитеља.

У Београду и Бања Луци, 28.10.2014.

П Р Е Д С Ј Е Д Н И К

Саво Штрбац

Извор: Веритас

Везане виjести:

Одржан помен Народном хероjу, маjору Милану Тепићу

ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ЗЛОЧИНА У БЈЕЛОВАРСКОЈ КАСАРНИ

У име части – говор маjора Милана Тепића