ОТВАРАЊЕ СОКОЛСКИХ ДОМОВА

Соколски домови били су главни услов успешног рада соколских друштава. Приликом отварања домова соколи су организовали прославе на коjе су долазили и они коjи се нису бавили телесним вежбањем.

Соколско друштво Скопље I приредило jе 20. децембра 1931. отварање свог новоподигнутог дома. Од оснивања друштва, залагањем директора Учитељске школе Душана Ивановића, уз помоћ свих наставника Учитељске школе, радило се на подизању дома. План дома израдио jе подстарешина жупе Рад. Радуловић. За изградњу дома био jе заслужан Милоjе Борић, професор Учитељске школе, коjи jе свесрдно радио са ученицима и ученицама Учитељске школе. Зидање дома помогла jе општина града Скопља и бан Вардарске бановине Лазић. Свечано отварање извршено jе 20. децембра 1931. у присуству бана Лазића, са начелницима одељења, команданта армиjе М. Недића са официрима, директора Финансиjске дирекциjе Беговића, чланова суда општине града Скопља, жупске управе, грађанства и свеколиког соколства у Скопљу.  Пошто jе соколска музика отсвирала марш прота Р. Пешић, председник духовног суда, уз асистенциjу двоjице свештеника извршио jе освећење дома. Затим jе Радуловић извршио предаjу дома управи друштва Скопље I. Присутне jе поздравио старешина друштва Скопље I, Миодраг Петрашковић, истичући значаj соколске мисли, а уjедно jе похвалио напоре и заслуге оних, коjи су радили на подизању дома. После њега говорио jе просветар друштва Скопље I професор Никола Ђорђевић о значаjу соколства уопште, а нарочито у Јужноj Србиjи, истичући, да ће се у дому припремати будући учитељи и учитељице, коjи ће по свршетку школе ићи у разне краjеве да васпитаваjу народ у соколском духу. Мешовити хор певао jе Соколску песму и химну, а затим jе старешина жупе Раде Убавић унео заставу праћен управним одбором жупе. Раде Убавић говорио jе о соколству и његовом развитку, као и о напретку соколства и соколске мисли. Увече истог дана, била jе свечана академиjа. Гостима се обратио просветар Никола Ђорђевић. Затим jе оркестар отсвирао две тачке. После тога деца су изводила своjе тачке. Наjбоље jе успела вежба са заставама. Мешовити хор отпевао jе „Козара” и „Осму руковет”. Њихов диригент био jе Савченко, коjи jе радио на ширењу националне песме. Вежбе са лопатама извеле су чланице друштва. За рад на спремању вежби били су заслужни начелница Ружа Соколовска, и начелник друштва Скопље I А. Соколовски. После свршеног програма била jе игранка. Ученице домаћинског течаjа Учитељске школе спремиле су бифе. (1)

Соколско друштво Јаjце завршило jе краjем октобра 1934. своj дом. Отварање дома било jе заказано за 11 новембар 1934. али jе због жалости после убиства краља Александра била одложена. Управни одбор Соколског друштва jе по одобрењу управе жупе у Бања Луци одлучио да се дом отвори 9 jуна 1935.(2)

Соколско друштво Јаjце отворило jе 9 jуна 1935. своj Соколски дом Краља Петра Великог Ослободиоца. Том приликом развиjена jе друштвена застава. На свечаности jе присуствовао министар за физичко васпитање народа др. Ауер. Увече 8 jуна 1935. цео град jе попримио свечани изглед, ниjе било куће на коjоj се ниjе вила застава. Дом jе био расветљен рефлекторима и искићен венцима. Исте вечери стигли су соколи из Зенице, Бугоjна, Травника и Сараjева са музиком сараjевског друштва. Сутрадан су возовима на прузи Шипада,  и посебни воз из Сараjева, аутобусима и колима стизали соколи из Дрвара, Приjедора, Санског Моста, Кључа, Мркоњић Града, Бања Луке, Градишке, Гламоча, Бугоjна, Купреса, Зенице, Високог, Травника и Сараjева. Гостиjу на прослави било jе око 2.000. Након наступа на стадиону Електробосне свечана поворка кренула jе испред новог дома кроз град. После поворке и дефилеа отворен jе дом. Свечаност jе отворена “Соколским поздравом” коjу jе певао певачки хор  Соколског друштва Јаjце. Након поздрава старешине друштва дра Бранисављевића, изасланик краља маjор Никола Басараба отворио jе свечано дом. Говорио jе  министар за физичко васпитање народа др. Ауер, старешине жупа из Бања Луке и Сараjева. Свечаност jе завршена песмом “Из братског загрљаjа”. После подне на стадиону Електробосне одржан jе окружни слет. За време вежби свирала jе музика друштва Сараjево, а за време  наступа и отступа месна ватрогасна музика. Вежбало jе 544 вежбача, од тога 130 из друштва Јаjце. Соколске чете су биле из Дрвара, Кључа, Приjедора и Санског Моста. Увече jе у дому приређена свечана академиjа на коjоj jе певао мешовити певачки хор друштва Јаjце под управом просветара Милана Илића. На програму су биле ритмичке игре друштава Јаjце и Мркоњић Град, а академиjа jе завршена алегориjом “На врелу братства”. (3)

На прослави и слету у Јаjцу били су представник Савеза сокола др. Марковић и представници Соколске жупе Сараjево Радмило Грђић, Иван Радић и Јово Плавшић. Застави jе кумовао бан Врбаске бановине др. Куjунђић. Изасланик Савеза сокола и Бањалучке жупе др. Лазо Марковић предао jе соколском друштву диплому Савеза. Испред сокола Босанске краjине поклонио jе соколима у Јаjцу портрет Петра Мркоњића, рад Шпире Боцарића. (4)

Соколско друштво Стари Футог осветило jе своj дом и заставу на први дан Духова 31 маjа 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима jе стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургиjе на коjоj jе певао хор Соколског друштва формирана jе поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка jе на  путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многоброjне публике. Кад jе поворка стигла почео jе свечани обред, коjи jе извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено jе на слетишту. Потом jе одржана jавна вежба, коjа jе у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече jе приређена свечана академиjа. (5)

Соколски дом у Олову отворен jе 11. октобра 1936. Изасланик краља, пешадиjски потпуковник Тихомир Стоjадиновић, помоћник команданта сараjевског воjног округа  стигао jе моторном дресином у Олово. На станици jе био соколски одбор са старешином друштва инг. Кузманом Милевићем, вежбаће чланство, многоброjни грађани и сељаци како из ближе околине тако и из даљне. Са краљевим изаслаником дошли су Никифор Тодић, старешина Соколског друштва Тузла и Мехо Салихспахић, члан жупске управе. Ученица основне школе Мими Лоци предала jе  краљевом изасланику киту цвећа. Затим су стигли возови из Хан Пиjеска и Завидовића коjима jе дошло мноштво гостиjу са свих страна. На улазу у летње вежбалиште  краљевом изасланику девоjчица Зора Цвиjетић дала jе со и хлеб.   Изасланик краља пресекао jе државну тробоjку и отворио врата. Предао jе дом на чување старешини Милевићу, са жељом да новоотворени дом буде светионик сваког добра. Старешина  Милевић поздравио jе изасланике краља, бана, делегате Савеза, жупе, и осталих друштава, представнике цркве, те остале посетиоце. Верски обред су извршили прота Михаjло Савић из Кладња и муслимански свештеник Абдурахман Мехмедовић. Мехмедовић jе одржао  говор истакавши за соколство да га као организациjу Ислам толерише. Увече била jе забава у соколани. Позоришни комад “Соколска маjка” од Душана Ђ. Цвjетковића извели су друштвени дилетанти. (6)

Соколски дом у Сараjеву  отворен jе 6.  новембра 1937. Свечаности су почеле доласком представника ССКЈ. 4. новембра 1937, када су у Сараjево стигли Е.Гангл, инг. Коста Петровић, Стаjа Стаjић, инж. Радуле Радуловић и пуковнок Димитриjе Павловић. Министар за физичко васпитање народа др. Вjекослав Милетић стигао jе у Сараjево  5. новембра 1937.У Сараjево су дошли броjни соколи из ближих и даљих друштава и чета.  На  прославу отварања Соколског дома у Сараjеву, 6 новембра 1937. дошли су бугарски Јунаци на челу са старешином Витошке jуначке области Атанасовом.  Приређена jе бакљада. У оквиру прославе отварања Соколског дома у Сараjеву, 6 новембра 1937. приказан jе у биоскопу “Империjал” филм „Оj  летни  сиви  соколе” . Пре почетка филма просветар жупе Сараjево Љубунчић укратко jе изнео значаj соколства. Проjекциjи филма су присуствовали броjни представници воjске, банске управе, општине, Савеза СКЈ и Соколске жупе Сараjево, соколи и грађани. У име бугарских Јунака поздравио jе соколе  старешина Витошке jуначке области Атанасов, а у име руских сокола у Сараjеву Покровски jе предао Соколском друштву  Сараjево-Матици спомен-пехар. У свом говору старешина Соколске жупе Сараjево др. Воjислав Бесаровић истакао jе : „… У то доба када jе наш неприjатељ распиривао верску мржњу, наши Соколи исповедаjу ону основну народну мисао „Брат jе мио коjе вере био” и проповедаjући велика соколска начела братства, jеднакости и слободе утиру стазе заjедничком раду …  Наша прва соколска друштва су основана у доба наjцрње реакциjе, када нисмо имали ни основних грађанских права, те су Соколи били међу првим носиоцима слободарске мисли, коjи су и на своjим заставама исписали борбу за ослобођење. … Српски Соко у Сараjеву се … сматра творцем Српске соколске жупе Бос. Херцеговачке, у коjоj сараjевски Соколи наjактивниjе сарађуjу и своjим неуморним радом доприносе, да већ 1911 год. та жупа броjи 40 соколских друштава, 40 жаришта националне мисли, у коjима се спремаjу Соколи за своjе велике соколске задаће, коjе су за време рата тако достоjно вршили, борећи се као добровољци у редовима хероjске српске воjске. ….  Многи сараjевски Соколи су се у почетку рата као добровољци борили …  Сараjевски Соколи иза четири године наjтежег живота по интернациjама и затворима састаjу се са своjом браћом сараjевским Соколима, коjи су као српски официри поносно стигли у своjе Сараjево. У братском загрљаjу пре свега одаше пошту своjим друговима, коjи за време рата по тамницама и боjиштима положише своjе животе на олтар отаџбине.” После њега говорио jе Гангл, коjи jе у свом говору истакао : „… Погледаjмо испод овога крова на све стране, да видимо шта се догађа изван наше соколске заjеднице ! Зар се можда не бацаjу пред крила полета некомпромисне идеjе словенског соколског братства жалосни остаци душевног ропства, желећи да се наш … народ поново расцепа на троjе и да сам утоне у своjоj ситности и ослабљености, да као плен падне у панџе птица грабљивица из туђих гнезда, да поновно  постане човек човеку вук, …”.У оквиру свечаности отварања Соколског дома приређена jе соколска изложба. Биле су изложене успомене на Гаврила Принципа, његове другове, и остале хероjе. Било jе  изложено његово одело у коме jе тамновао у Терезину. Затим слике о сараjевском атентату, хапшењу Принципа и о терору аустриjских власти над народом.

Бугарски Јунаци приредили су 8. новембра 1937. у свечаноj дворани соколског дома вече бугарских народних игара. Извели су неколико народних идила, песама на кавалу (дудуку), коjе jе изводио Станил Пеjаков, и бугарска народна кола. Публику су одушевиле народне песме, коjе jе певала Атанаска Тодорова уз пратњу на кавалу Станила Пеjакова. После тога изведен jе народни балет, бугарска народна кола и народна игра „На прелу”. Извођење jе пратио на хармоници Васко Михаjлов. Кореографиjу и режиjу водила jе начелница друштва Јунак у Софиjи, професорка Руска Колева.(7)

Соколи  нису приређивали прославе отварања само соколана већ и других обjеката неопходних за рад њихових друштава. Соколско друштво Сента (жупа Нови Сад) отворило jе 9 jуна 1935. своjе ново купатило, коjе jе заменило старо. Купатило jе имало 104 кабине, два велика затворена базена, две доње и jедну горњу терасу за одмарање и сунчање. За љубитеље скакања били су уређени трамбулини различите висине. Приликом отварања одржана jе jавна вежба друштва. На вежби су учествовала друга соколска друштва и чете суботичког окружjа као и државна гимназиjа у Сенти. (8)

Соколски домови били су главни услов успешног рада соколских друштава. Домови су били културни центри за место и за околину. Приликом отварања соколи су организовали приредбе, jавне вежбе, поворке … . Приредбе су   привлачиле и оне коjи се нису занимали телесним васпитањем. Током Другог светског рата соколане су користиле све зарачене стране. Пошто су соколи били забрањени после Априлског рата 1941, нису могли да утичу на догађаjе. За судбину соколских домова илустративан jе пример Соколског дома у Јаjцу. У НДХ служио jе дом за затварање и убиjање Срба.  Дом jе запаљен и обновљен од стране партизана. У Соколском дому у Јаjцу одржано jе II заседање АВНОЈ-а 1943. Одмах после рата новине су писале да jе то био Соколски дом, али касниjе како jе протицало време у СФРЈ то jе било заборављено.  У дому jе основан Музеj  II заседања АВНОЈ-а. Током рата у Босни музеj и дом су девастирани. После рата обновљен jе дом  и   Музеj  II заседања АВНОЈ-а.
Напомене  : 1. И.Р. „Освећење и отворење соколског дома друштва Скопље I”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8. jануара 1932, бр. 2, стр. 6;2. „Отварање соколског дома”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, 26 априла 1935, бр. 18, стр. 4;3. „Окружни слет поводом свечаног отворења соколског дома Краља петра Великог Ослободиоца и развиjања друштвене заставе”, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 jула 1935, бр. 29, стр. 3,4;4. „Соколи Сараjевске жупе на сок. свечаностима у Јаjцу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 jуна 1935, бр. 26, стр. 4;5. „Соколско друштво  Стари Футог осветило jе своj дом и заставу”, „Соколски гласник“, Љубљана,  19 jуна 1936, бр. 25, стр. 4;6. Б.Ф, „Отворење Соколског дома Витешког Краља Александра I Уjединитеља у Олову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 октобра 1936, бр. 42, стр. 3;7. „Свечано отворење велебног Соколског дома Витешког Краља Александра I Уjединитеља у Сараjеву”,  „Соколски гласник“, Београд, 20 новембар 1937, бр. 36, стр. 1, 2, 3,4;   8. „Отварање Соколског купатила”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 jуна 1935, бр. 25, стр. 3;

Писе: Саша Недељковић члан  Научног друштва  за  историjу  здравствене  културе  Србиjе

Везане виjести:

110-а годишњица Српског Сокола у Сремским Карловцима …

БОРБА САВЕЗА СОКОЛА И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ – Jadovno 1941.

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.