ЗВЕРСКО НАРЕЂЕЊЕ АУСТРОУГАРСКОГ ГЕНЕРАЛА – Убијали, вешали, набадали на бајонете и живе спаљивали жене, старце и децу по Србији

У наступању, а нарочито у повлачењу, аустроугарска воjска jе за 12 дана окупациjе, од 12. до 24. августа 1914. године, починила нечувена зверства, искаљуjући своjу мржњу и бес убиjањем недужних људи – неjачи, понаjвише деце, жена и стараца. Пред упад у Србиjу, командант 9. корпуса генерал Филеп, у заповести своjим трупама наредио jе:

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године.

„Аустриjска воjска водиће рат у неприjатељскоj земљи, чиjе jе становништво испуњено фанатичном мржњом према Аустриjанцима и да према таквом становништву никаква хуманост и благост нису ни наjмање умесни, него штавише штетни.

Наређуjем да се за време ратних операциjа поступа према свима са наjвећом строгошћу, наjвећом оштрином и наjвећим неповерењем. Неуниформисани, али наоружани људи из Србиjе, било да се нађу у групама или поjединачно, имаjу се безусловно на лицу места побити. Ко у овим случаjевима буде имао милости, таj ће наjстроже бити кажњен.

При заузимању места одмах узимати таоце – попове, учитеље, угледне поседнике. При поласку повести их са собом до последњих кућа и безусловно их побити, ако само иjедан метак из места буде испаљен на трупе.

Чим се трупе задрже у месту, становништво се има одмах скупити, наредити прикупљање свег оружjа и обjавити да ће се извршити претрес и том приликом свака кућа разрушити у коjоj се нађе оружjе. Ако становништво исте не буде ухваћено, биће обешени наjугледниjи мештани коjи су, према околностима, у могућности да даjу обавештење о одсутним па очевидно то не учине. Ово се мора извршити!

Свуда се оружjе мора предати и предузети претрес кућа.

Наредити да више од три човека на улици у групама не буде; да наступањем мрака ниjедан становник не сме кућу напустити. Официри и воjници мотриће строго на сваког мештанина и увек се опходити с наjвећом строгошћу и чврстином. Сваки покушаj нуђења лоjалности, обећања и томе слично има се грубо одбити. Томе не поклањати вере, па ни онда када би то искрено изгледало. У сваком становнику коjи се нађе изван насељеног места, а нарочито у шуми, не гледати ништа друго до члана банде. Ове људе одмах убиjати, ако ма по чему изгледаjу сумњиви.“

Аустроугарски воjници су – поступаjући по наређењу – убиjали, вешали, набадали на баjонете и живе спаљивали жене, старце и децу.

Ове дивљачке, дотле нечувене злочине, као очевидац, документовано и верно описао jе др Арчибалд Раjс, професор Лозанског универзитета, коjи jе на позив српске владе дошао у Србиjу и први обавестио свет о злоделима аустроугарске воjске над становништвом Подриња:

„… Приближавамо се Шапцу и већ се види високи црквени звоник коjи се издваjа бео на плавом небу. Сваког тренутка констатуjемо да су овуда прошле трупе Франца Јосифа по запаљеним кућама и пластовима сена. Ровови су остали нетакнути… Ту jе Јовановац са кућом у коjоj су ‘културтрегери’ искасапили 40 српских заробљеника и рањеника. Наjзад улаз у Шабац обележен jе потпуно изгорелим касарнама.

Што наjвише пада човеку у очи кад долази у ову варош, то су разваљена врата и прозори и гвоздени застори радња, обиjени полугама или секирама. Средина вароши jе потпуно опустошена дивљачким бомбардовањем. Црква носи многоброjне ране; окружно начелство и пошта испробиjани су рупама. Пожар jе уништио многе куће; од других ниjе остало ништа више до неколико накривљених зидова коjи се лелуjаjу.

По улицама леже многоброjне касе, обиjене од Аустриjанаца. Парчад граната и зрна од шрапнела покриваjу земљу. Неки становници коjи су остали или коjи су се вратили, повукли су се у краjње делове вароши, али и тамо су падали топовски меци и разорили скромне кућице. Шабац jе био богата варош, весела, трговачка и чиста – данас то jе хрпа рушевина! А бомбардовање се продужава. За време целог мога боравка, дању и ноћу,
гранате су падале као киша.

Ипак, бомбардовање jе било само jедан део пустошног рата ових фамозних воjника ‘Културе’. Они су jош и опљачкали целу варош. Можете ући у коjу било кућу, богату или сиромашну: свуда jе исти призор – све jе опустошено и опљачкано. Оно што се ниjе могло однети, поцепано jе, поломљено или на неки начин учињено неупотребљивим. Тако су душеци распорени, огледала разбиjена, столице, столови, ормани, разлупани секирама…

Биланс ‘рада’ Аустро-Мађара (до 25. септембра 1914) jе оваj: у Шапцу jе разорено или озбиљно оштећено 2.500 кућа; око 2.500 особа изгубиле су све бомбардовањем и пљачком; 1.500 грађанских особа погинуло или било одведено од неприjатеља; 537 породица нестало jе. У мачванском срезу: 457 кућа разорених, 359 особа убиjених, 371 особа одведена, од коjих jе много убиjено успут. У азбуковачком срезу: 182 особе убиjене, 228 запаљених кућа и 42 особе одведене. У jадарском срезу: 741 кућа разорена, 1.738 породица у беди и много искасапљених особа. За рађевски срез засад jе немогуће добити податке…

Што се тиче вароши Шапца, зверства коjа су извршили аустроугарски воjници, била су нечувена. Тако су воjници Франца Јосифа купили све жене и девоjке: око 2.000. Један део њих jе затворен пет дана у Хотелу ‘Европа’; женама ниjе давано ништа друго сем мало хлеба и воде. Прва ноћ jе прошла без инцидента. Друге ноћи, каплари и наредници водили су жене у jедну засебну собу и питали их: „Где су ваши мужеви? Где су положаjи? Где су трупе?“ Кад су жене одговарале да не знаjу, тукли су их кундацима. Наредних ноћи, воjници су улазили у салу где jе спавало женскиње и одводили су девоjке. Један од воjника узимао их jе за ноге, а други за главу. Ако су викале запушили су им уста марамом. Шта су радили с овим девоjкама?

… Липолист jе jедно од оних мачванских села коjа изгледаjу да никад немаjу краjа. То jе пре рата било богато село, као што су готово сва села у Мачви, главноj житници Србиjе. Али сада, како jе све тужно! Аустро-Мађари су туда прошли. Ено куће Маринковића, ишарана куршумима. Сељаци и сељанке склонили су се у ову кућу, мало jачу од осталих. Швабе су пуцале на њих кроз прозор као на зечеве; 5 убиjених и 5 рањених!

Друге од ових животиња ушле су код Марте Стоjковић, чиjи jе муж на фронту. Опљачкали су целу кућу и убили, из пушака, њеног 12-огодишњег дечка Веселина, па његов леш приковали за врата где jе остао два дана. Сама маjка jе рањена у кук и ногу баjонетом. У многим воћњацима видим мале хумке у коjе jе пободен крст и бачено неколико цветова. То су гробови аустроугарских жртава за коjе Аустро-Мађари нису дозволили да се сахране на гробљу. Ови варвари су чак затрпали неколико мученика у jарак поред пута…“

ОПУСТОШЕНЕ РАДЊЕ, БАНКЕ

По радњама. роба jе разбацана по земљи, чак загађена људским изметом, шешири су пробиjени, слике и фотеље разбацане. Обиjено jе више од хиљаду каса. У владичанском двору, у начелству, по банкама, архиве су опустошене, а документи и књиге поцепане. Однесени су сва сребрнариjа, накит и богата гардероба, забележио jе др Раjс.

ПАПИН ОПРОСТ ЗЛОЧИНА

Егон Ервин Киш jе у свом Дневнику записао да jе већ 9. августа, пре почетка операциjа, „регимента маршовала око 4 километра од Биjељине до чистине, где се одржавала миса за воjнике. Дивизиjски свештеник држао jе проповед у коjоj jе саопштио да jе папа Пиjе Х свим воjницима дао опрост грехова (читаj: масовних убистава)“.

Извор: Интермагазин

Везане виjести:

СТОГОДИШЊИЦА ЦЕРСКЕ БИТКЕ

ОЖИВЉАВАТИ СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ ОД АУСТРОГАРСКЕ ВЛАСТИ

КАМЕНА СУЗА