Pod tuđim krstom: Puškom čistiti veru! (5)

Župnik Mate Mugoš: Dosta smo radili molitvom i krstom. Kako su pokršteni Budimci sa 2.300 duša

Vlasti i katolički kler su grozničavo radili na prisilnom katoličenju Srba širom NDH: u Grubeškom Polju 26. aprila 1941. godine katolički sveštenik Petar Sivljanović, naplaćujući visoke takse, preveo je u katoličku veru oko stotinu Srba govoreći im: „Spašavam vašu dušu, ali ne garantujemo za vaše tijelo“. Kasnije su svi ovi Srbi pobijeni.

Katolički sveštenik Dionizije, ustaški oficir, Pavelićev prijatelj, zadužen za sprovođenje genocida nad Srbima, kasniji dvorski kapelan Poglavnika u selu Staza, na silu doteranim Srbima je rekao:

„U ovoj zemlji ne može da živi više niko osim Hrvata, jer ovo je zemlja Hrvatska, a tko se neće pokrstiti, mi znademo kud ćemo s njim“.

Župnik iz Gračaca Morber otišao je u selo Štikadu i skupio srpski narod na Štikarskim barama da ih prevede u katoličku veru. Umesto da to učini, on ih je sa ustašama sve pobio – puškama, sekirama, maljevima.

Katolički sveštenik, župnik u Udbini Mate Moguš, ukazujući na potrebu istrebljenja Srba, koji su odbijali da sepokatoliče, govorio je: „Dosta smo za katoličku vjeru radili molitvenikom ikrstom, sad je došlo vrijeme da radimo puškom i revolverom… Pa ako budete to radili, uživat ćete plodnost mutilačkih bara“, tj. kraja koji su naselili Srbi, savetuje on svoje verne.

Slučaj prisilnog pokatoličenja srpskogživlja sela Budimci kod Našica kazuje jasno kako su i pored otpora, svi Srbinajzad bili pokatoličeni posle više uzastopnih pretnji sveštenika Sidonija i sveštenikaMarića. I tek pošto su Srbi iz susednog sela Poganovci poklani zato što se nisuhteli prekrstiti, Srbi iz Budimaca su popustili.

O tome govori izveštaj objavljen u„Karlovačkom listu“, glasilu Zagrebačke biskupije, u broju 38 iz 1941. godinena strani 451:

„Celo selo Budimci prešlo je u katoličku crkvu. Budimci su na granici zagrebačke i đakovačke dijeceze blizu Podgorača. U nedelju 14. 09. na blagdan uzvišenja Svetog Križa cijelo je selo s pravoslavlja prešlo u katoličku crkvu. U selu je osnovana župa za 2.300 duša. Pripravi za prelaz izvršio je našički otac Sidonije Šulc, tako da je dulje vremena prelaznike podučavao u vjeri. Obredu prelaza prisustvovali su uz Šulca
više drugih svećenika, te veliki župan župe Baranja iz Osijeka. Kod banketa je u Zadružnom domu izrečeno više značajnih govora s poklicima „Poglavniku i Hrvatskoj“.

Pokatoličenje srpskog življa u Vukovaru, takođe je izvršeno pod prisilom. To su učinili fratar Silvester Zubići gardijan Dionizije Andrašec. Pošto su Srbi odbijali da pređu u katolike, Silvester im je rekao, da onaj ko ne pređe u katoličku veru, može računati na najgore posledice i da „neprelaznike rimokatolička crkva ne bi mogla uzeti u zaštitu i sačuvati od prisile vlasti“.

Dionizije je poručio da „Katoličkacrkva želi samo izvršiti volju državnih vlasti, dakle, ima dobru nameru spasitisve grko-istočnjake koji se vraćaju svojoj prađedovskoj vjeri. Ko se odupre voljidržavnih vlasti, mi za toga ne možemo jamčiti njegovu građansku sigurnost, niti možemo prevideti šta državna vlast želi učiniti sa onima koji ne izvrše prelaz u našu crkvu“. Tek posle toga Srbi su „dobrovoljno“ prešli u katoličku veru.

Katoličenjem Srba rukovodio je Odbortrojice – predsednik dr Alojzije Stepinac i članovi biskup senjski dr ViktorBurić i apostolski administrator križevačke biskupije dr Janko Šimrak. On će usvom radu tesno sarađivati sa ministrom pravosuđa i bogoštovlja. Pored ovog
odbora izabran je i radni izvršni odbor u sastavu: dr Franjo Herman, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Zagrebu; dr Avgustin Juretić, konzultor biskupskih konferencija; dr Janko Kalaj, profesor-kateheta u srednjim školama i nastavnik za glagoljicu na Bogoslovskom fakultetu u Zagrebu, i dr Krunoslav Draganović, profesor Bogoslovskog fakulteta u Zagrebu.

Ovaj odbor će rešavati sve posloveoko katoličenja Srba, pod nadzorom Odbora trojice. Stepinac o tome izveštava:„Božjom milošću nam se danas pruža prigoda kao nikad u prošlosti da pomognemohrvatsku stvar i da spasimo veliki broj duša ljudi dobre volje, mirnih seljakakoji žive među katolicima. Oni poznaju katolike i oni njih poznaju. Njihovo
preobraćanje je lako i prihvatljivo…“.

Na Biskupskoj konferenciji novembra1941. godine razmatrane su „greške“ u katoličenju Srba. O tim greškama Stepinacpiše poglavniku i navodi ono što su rekli o prisilnom katoličenju Srba mostarskinadbiskup Alojzije Mišić, banjalučki biskup Jozo Garić, kotarski biskup i
apostolski administrator dijeceze Dubrovnik Pavao Butorac. On zatim kaže: „Izvor svih tih grešaka leži u činjenici da rad u vezi sa konverzijama nije povjeren jedinoj vlasti kojoj je po Božanskom pravcu i kanonskim pravilima trebalo povjeriti – hrvatskim
katoličkim biskupima u korist Svete Rimske Katoličke crkve i Hrvatske nacije“.

I greške prebacuju na druge kad kaže:

„Pokatoličenje je vršeno od straneljudi koji su često postupali kao da crkvene vlasti ne postoje, radi čega su greškeslijedile“.

Stepinac ništa ne preduzima protiv svojihpotčinjenih koji su vršili prisilno katoličenje Srba sa nožem ili puškom u jednojruci, a u drugoj sa križom, ili u prisustvu ustaških jedinica, spremnih da Srbepobiju ako odbiju katoličenje.

(Nastaviće se)

Ostoja Milisavljević

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

Vezane vijesti:

Pod tuđim krstom: Vatikan krsti krštene (1)

Pod tuđim krstom: Carska protiv kaluđera (2)

Pod tuđim krstom : Slovo vladike Teofana (3)

Pod tuđim krstom : Zakon ministra Budaka (4)

Pod tuđim krstom: Biskup savetuje Srbe (6)

Pod tuđim krstom: Gresi Svete stolice (7)

Pod tuđim krstom: Hrvat samo – katolik (8)

Pod tuđim krstom: Planovi fratra Brkana (9)

Pod tuđim krstom: Pokolj na Svetog Iliju (10)

Pod tuđim krstom: Tajnu skriva Vatikan (11)

Pod tuđim krstom: Vatikan krije zločin (12)

Pod tuđim krstom: Četnik već u vrtiću! (13)