Афера Валдхајм у Југославији (7): Усташе га одликовале

Ниjе  био само преводилац у рату: Поручник Курт Валдхаjм (десно)

Чињенице су, међутим, биле тврдоглаве и неумољиве, посебно оне коjе су краjем марта 1986. године саопштили челници Светског jевреjског конгреса Елан Стаjнбер и Ели Розенбаум, односно познати историчар, професор Роберт Херстеjн. Наглашаваjући да своjе тврње темеље на заплењеним таjним нацистичким документима, коjе jе лично потписивао Курт Валдхаjм, они су обелоданили да он ниjе био обичан воjник нити интендант, већ обавештаjни официр вишег ранга и широких овлашћења, директно подређен и одговоран врховноj команди немачке армиjске групе Е, односно главнокомандуjућем фелдмаршалу Александру Леру.

БОРБА БЕЗ МИЛОСТИ

Јевреjи су прецизирали да jе Валдхаjмов задатак у тоj офанзиви био да испитуjе све затворенике, али и пази и проверава политичку опредељеност и немачких воjника и официра. Како jе он био официр од поверења, доказане политичке опредељености, човек за специjалне задатке, неретко jе, према тврдњама руководилаца Светског jевреjског конгреса, и судбина цивилног становништва, односно талаца, била у његовим рукама.
Цитираjући неке од докумената коjе jе током операциjа на Козари потписивао Курт Валдхаjм, Стеjнбер и Розенбаум изводе закључак да jе битка на Козари била „борба без милости, без сажаљења за противника“. Професор Херстеjн то доказуjе и подацима из Валдхаjмових извештаjа врховноj команди. Тако, у jедном од њих, он саопштава да су „Немци изгубили 71 воjника и убили око пет хиљада партизана“, а у другом да су у периоду од 9. до 23. jула 1942. „погинула 33 немачка воjника, да jе убиjено 1.626 партизана и заробљено више од 9.000 противника, док jе 431 особа стрељана за одмазду.“

Ипак, о окрутности и немилосрђу Немаца као врховне команде и усташа као извршилаца и њихове десне руке у овоj офанзиви, наjупечатљивиjе говори стравично сведочење Десе Топић из села Пашини Конаци:

„Народ се пред усташама крио како jе ко знао и умео. Наjтеже jе било са децом. Маjке су их криле по шкриповима. У нашем збегу jе било 32 деце у колевкама са маjкама коjе су их чувале. Али, усташе су откриле скровиште. Са њима су била и четири немачка официра. Гледала сам, скривена у близини, како су их усташе и Немци све побили…“
И ово грозоморно сведочанство потврђуjе да су за покоље на Козари првенствено одговорни Немци као главнокомандуjући, па дакако и Курт Валдхаjм, коjи се за заслуге и испољену ревност у овоj офанзиви окитио високим усташким одличjем.
Наиме, загребачки „Вjесник“ jе 6. марта 1986. године обjавио указ коjи jе 9. септембра 1942. године потписао „министар хрватског домобранства, доглавник и воjсковођа НДХ, витез Славко Кватерник“, а коjи гласи: „Поглавник Независне Државе Хрватске своjом одредбом броj ОЋ. 83 ЗВ(онимира) кол(аjна) – 1942. на моj приjедлог подиjелио jе сребрну колаjну краља Звонимира са храстовим гранчицама за храбро држање у борбама против побуњеника у западноj Босни у прољеће и љето 1942…“ На списку одликованих коjи прати оваj указ, под редним броjем 3 jе име лаjтнанта Курта Валдхаjма из Оперативног штаба Западна Босна.

Даља истраживања у немачкоj и усташкоj архиви показала су да jе Валдхаjму високо одличjе припало на предлог његовог тада непосредног команданта генерал-маjора Фридриха фон Штала. Он jе за одликовање предложен 22. jула 1942. године, дакле у време завршних операциjа на Козари, а сем њега, одликовано jе jош девет немачких официра и само два усташка „часника“ – Нариjе Веселиновић и Стjепан Миличић…

Данко Васовић ће се укупно седам пута срести са Куртом Валдхаjмом. Поред осталог, био jе и први новинар коjем jе дао интервjу након избора за председника Аустриjе. Примао га jе љубазно, не само зато што jе долазио из тада наjтиражниjег jугословенског листа већ првенствено стога што се трудио да коректно, професионално преноси његове изjаве и тврдње. Васовић jе, међутим, напоредо интензивно трагао за новим доказима о Валдхаjмовоj нацистичкоj прошлости и помно пратио шта се пише, до каквих су сазнања долазили други, прикупљаjући тако и припремаjући грађу за обимну књигу, коjа jе углавном била готова већ краjем 1987. године.

АУСТРИЈСКО БРЕМЕ
Упркос сиjасет обелодањених података од коjих jе већина, сваки за себе, могао бити разлог да Валдхаjм поднесе оставку и преузме очигледну одговорност, бреме коjе jе притискало и мучило и већину Аустриjанаца, он jе, ипак, тврдокорно истраjавао и одлагао таj чин jер jе било много оних, не само у Аустриjи, коjи су га отворено бранили и подржавали у томе. Тако jе, рецимо, тадашњи шеф аустриjске дипломатиjе Алоjз Мок на конференциjи за штампу 20. августа 1987. године у Бечу дословце казао: – Не постоjи ниjедан докуменат коjи би доводио председника Валдхаjма у везу са ратним злочинима и повредама људских права у Другом светском рату!

Павелићева захвалност –  Курт Валдхаjм jе, иначе, Други светски рат завршио са пет одличjа на прсима. Три су посебно индикативна. За заслуге и испољену храброст и пожртвовање на Источном фронту, на самом почетку рата, када jе био и рањен, добио jе два одликовања, а jедно од њих jе био гвоздени крст, наjзначаjниjе Хитлерово одличjе за воjничке заслуге. Након офанзиве на Козари за ревност испољену у тоj операциjи лично му jе усташки поглавник Анте Павелић припучио на груди високо одличjе, коjе jе мимоишло чак и Валдхаjмовог директно претпостављеног старешину, генерала Штала, главнокомандаjућег борбене групе „Западна Босна“, односно немачко-усташке операциjе на Козари у коjоj jе било ангажовано око 23.000 Немаца и усташких боjовник. Од тога се само њих двадесетак, претежно Немаца, окитило усташким одличjима – међу њима и Валдхаjм.

Извор: ВЕСТИ

Везане виjести:

Афера Валдхаjм у Југославиjи (6): Сви памте злог поручника

Афера Валдхаjм у Југославиjи (5): Крваве серенаде

Афера Валдхаjм у Југославиjи (4): Крваве серенаде

Афера Валдхаjм у Југославиjи (3): Злочинац са шифром

Афера Валдхаjм у Југославиjи (2): Поноћни састанак

Афера Валдхаjм у Југославиjи (1): Прљава игра из Беча