Спомен-храм за погинуле руске добровољце

Ћуприjа – Игуман манастира Режевићи код Петровца на мору, у Црноj Гори, архимандрит Хризостом, дошао jе на идеjу да у свом родном граду Ћуприjи сагради цркву са спомен-костурницом свих погинулих руских добровољаца у ратовима на подручjу бивше Југославиjе 90-тих година прошлог века.

Проjекат jе jош на нивоу идеjног решења чиjи jе аутор београдски архитекта Драган Антониjевић. Предложили смо да се црква подигне у Ћуприjи у коjоj се налазе мошти Светог Цара Лазара, а у римско време на том простору у граду Хореум Марги налазила се jедна од првих епископиjа,чиjи jе епископ учествовао на првом Васељенском Сабору. Предвидели смо да се у том граду сагради храм, а у поду храма да се сахране кости људи коjи су испунили реч Христову „Од ове љубави нема веће, да ко душу своjу положи за ближњега свога“. Сећаjући се тих руских добровољаца коjи су страдали по Босни, Хрватскоj и Косову, морамо да се сетимо и приче jеванђељске о милостивом Самарjанину коjи jе помогао рањеном човеку у невољи.

Исто тако су и ти људи из свих краjева некадашњег Совjетског Савеза, коjи су били претежно православни, али jе међу њима било и jевреjа, дошли у Босну, а касниjе и на Косово, и ратовали су на страни своjе браће, српског православног народа. И то у тренутку када су многи Срби бежали у Канаду, Америку, Аустралиjу, овамо су дошли људи коjи нису имали никакву обавезу да страдаjу за словенску браћу и православну веру, сем личног убеђења да чине добро помажући себи сличнима.

Наравно, тренутно jе наjважниjе питање финансирања, па смо оца Хризостома питали да ли су нека средства већ обезбеђена.

„Пара за сада нема, али са надом у Бога све се почиње молитвом, жељом и мишљу, и како време буде пролазило, ако jе то дело по Богу – оно ће бити, а ако jе божjа воља да те кости остану тамо где су ти људи погинули, оне ће и даље освећивати земљу коjу су љубили.“

Интересовало нас jе и када би средстава била обезбеђена колико би времена требало да се оваj спомен-храм сагради.

„Зависи од много тога, можда ће бити изграђен за годину, две или три. Али, храмови се никада не праве брзо, већ се граде од душе, са љубављу и молитвом. Градњу храма треба да прати и молитва, да се не испуне речи светог владике Николаjа Велимировића коjе jе своjевремено прекорно упутио српском народу ‘Цркве градите да вас виде људи, цркве градите Богу се не молите’, што значи да треба да градимо цркву и Богу да се молимо.“

Према мишљењу оца Хризостома световне власти у Србиjи неће имати ништа против изградње оваквог храма.

„Нема разлога да се оваj проjекат не подржи. Треба одабрати праву локациjу, купити земљу, и кренути са испуњавањем дуга према нашоj страдалоj рускоj браћи. Такву идеjу нема разлога да не подрже локалне власти.

За сада jе са овим проjектом незванично упознато и неколико људи из Руске православне цркве. Званично Руска православна црква ниjе упозната са проjектом, о њему зна неколико моjих приjатеља из руске цркве и њима се ова идеjа допада.“

За краj овог нашег разговора смо запитали оца Хризостома шта би пожелео православним слушаоцима Гласа Русиjе.

„Покаjање, утеху и наду. Да се спасемо сви.“

И наравно, молитву за свештенике Српске православне цркве у Црноj Гори, коjи нису црногорски држављани, и коjи имаjу огромних проблема jер им Агенциjа за националну безбедност у Подгорици из необjашњивих разлога не дозвољава регулисање боравка, и ускраћуjе им право да легално врше верску службу у православним храмовима широм Црне Горе.

Извор: ВАСЕЉЕНСКА