Последње сведочење (6): Кинески синдром

Настављаjући своjу беседу, убитачну оптужбу НАТО америчких злочина почињених бомбардовањем Југославиjе 1999. године, Слободан Милошевић се посебно осврнуо на бомбардовање кинеске амбасаде у Београду и утврдио да jе то био срачунати потез Клинтонове администрациjе коjа jе желела да покаже своjу милитаристичку премоћ и силобатност. „Седмог маjа у 23.50 гађана jе зграда Амбасаде Народне Републике Кине.

У тоj згради кинеске амбасаде погинули су и дипломате и новинари, а све изjаве о грешци или грешкама су потпуно неистините. Прво су правдали грешком да jе ту некад била нека воjна зграда па нису имали ажуран план, што jе била ноторна лаж, jер jе кинеска амбасада у Новом Београду изграђена на потпуно празном земљишту, више година пре тога, jедна модерна палата.

Друго, огроман броj страних западних дипломата и свих могућих шпиjуна jе долазио на приjеме и на разне догађаjе у кинеску амбасаду, подносили су извештаjе и о томе шта су добиjали за вечеру и како изгледа намештаj и шоље за чаj, а нису знали где се налази кинеска амбасада.

Уосталом, наjвећи броj стратешких обjеката коjи jе гађан, гађан jе на бази обавештаjних информациjа, само све те стотине дипломата коjе су давала све информациjе везане за циљеве, ето, нису знали где jе кинеска амбасада у Београду.

Милост ни за болнице

Потпуно jе jасно, поготово када се зна да jе таj напад извршен директно, чак и без знања неких других чланова НАТО-а, из Америке, авионима коjи се користе само за стратешке ударе на велике даљине, да jе Клинтон желео да буде забележен као први коjи jе бомбардовао кинеску териториjу бомбардуjући њену амбасаду у Београду.

Обjашњаваjући да слике погођене кинеске амбасаде и жртава у њоj ниjе показао jер сматра да су оне обишле свет и већ добро познате, Милошевић jе изразио наду да то неће бити схваћено као мањкавост његовог излагања и да тужиоци неће рећи како нема доказе да jе бомбардована и кинеска амбасада.

Пошто због ограниченог времена ниjе могао шире да говори чак ни о оним наjтежим злочинима, Милошевић jе наброjао и показао слике оних наjизразитиjих, а међу њима jе гро оних почињених над цивилима и невиним људима. Истакао jе да милости и заштите ниjе било ни за болнице, породилишта, старачке домове, школе, водоинсталациjе, рафинериjе и складишта нафте и горива, што jе направило праву еколошку катастрофу и неупоредиво jе већу штету у еколошком погледу, него у материjалном, а нису поштеђени ни путнички аутобуси, возови…

Све су то обjекти и циљеви заштићени Женевском конвенциjом, протоколима и свим другим нормама међународног права, што jасно говори да су све то ратни злочини, злочини геноцида и злочини против човечности: – Ја сам изложио, углавном, и веома рестриктивно и на брзину, ток уништавања цивилних обjеката у НАТО агресиjи на Југославиjу у коjоj су почињени сви ти злочини коjе сам поменуо – додао jе Милошевић.

– Ја сад питам о каквом ви суду можете говорити, ако одбиjате да судите за све ове злочине коjе су извршили лидери и владе, и воjске НАТО пакта, коjе сам наброjао, цитирао, на териториjи Југославиjе, а зовете се Суд за ратне злочине на териториjи Југославиjе? Чак ни у тоj Резолуциjи Савета безбедности коjом сте ви формирани, коjу jе он донео, додуше ненадлежно, чак ни у тоj Резолуциjи од злочина на териториjи Југославиjе нису изузети ни Американци, ни Немци, ни Французи, ни сви други и нигде ниjе написано да jе то за суђење за злочине у Југославиjи само оне коjе ви будете установили да су извршили Срби.

– Ви сте, дакле, сами своjу надлежност тумачили тако да све извршиоце злочина изузмете од одговорности, па да судите само онима коjи су се бранили од нападача у своjоj кући, а одбиjате да сматрате одговорним те нападаче – стварне злочинце. При том, непрестано понављате да jе суђење страни коjа се бранила – поштено суђење.

Тим своjим ставом ви сте сами себе дефинисали као експоненте стране коjа jе извршила злочин и као учеснике у злочину над страном коjа се бранила на своjоj сувереноj териториjи. При том, опет, тврдите и да не судите ни Југославиjи, ни Србиjи, већ само мени, а већ сам вам навео низ аргумената, коjе сте сами овде изнели, да судите свима. Мени кажете да сам одговоран по некаквоj командноj одговорности, коjа, у ствари, нигде не постоjи, ни у jедном праву.

То значи да су оружане снаге Југославиjе, коjима сам командовао, извршиле злочине бранећи своjу земљу уз подршку целог народа. Значи, судите, дакле, држави и народу због одбране од нападача. Уз то, истовремено, овде сте суочени с фалсификатима… Ја питам jавност – да ли тужилац, кад зна да jе нешто фалсификовано и монтирано у оптужници, може даље да обавља своjу функциjу?

Недоступни сведоци

А, иначе, што се тиче ових лажних оптужби и моjих аргумената, а пре свега, што се тиче истине пред светском jавношћу, jа ћу веома користити своjе право да захтевам и испитам сведоке коjи су директни актери ових догађаjа. С обзиром на све околности, с обзиром на мировни процес, с обзиром на одлуке, с обзиром на политику и реализациjу те политике, а посебно с обзиром на злочине, захтеваћу да овде приступе сведоци и да ми се омогући да испитам и Клинтона, и Олбраjтову, и Ширака, и Блера, и Шредера, и Кинкела, и Фишера, и Ведрина, и Кука, и Овена, и Столтенберга, и Јасушиjа Акашиjа, и Диниjа, и Кофиjа Анана, и Волебека, и Шарпинга, и Дола, и амерички тим на преговорима у Деjтону, и државнике присутне на потписивању Споразума у Паризу. Дакле, све осим Блера и Шредера са коjима нисам разговарао…
Поред разjашњавања узрока и последица злочина почињених над моjом земљом и моjим народом, биће важно да се разjасни одговор на питање како то да сам jа имао општу подршку, на пример 1995, 1996, 1997. и тако даље, и сада после читаве jедне децениjе постаjем предмет оптужбе, ни мање ни више, него за геноцид 1991, друге, треће и не знам већ све када, али свакако пре тога. А и на многе друге политичке и материjалне околности од коjих ћу jош на неке да укажем сада, на неке касниjе.

Нећу побећи

Везане виjести:

Последње сведочење (1): Даjте милиjарду и ваш jе

Последње сведочење (2): Нису му дозволили да каже

Последње сведочење (3): Три лажи не даjу истину

Последње сведочење (4): Почело jе jедном лажи

Последње сведочење (5): Цео народ мета