Председничка артиљерија за Туђмановог Србина

Шта се то догодило да иначе смирени и у свакоj комуникациjи краjње уздржани Иво Јосиповић насрне на Милорада Пуповца речником коjи према лидеру Српске самосталне демократске странке никада ниjе користио ни Владимир Шекс, на пример

Сви су затечени, а изненађење jе
потпуно. Иво Јосиповић, председник Хрватске, неспорно култивисана личност,
човек коjи jе у нову хрватску политику, у поjавном облику, унео дух Владимира
Бакарића, експлодирао jе као кинеска петарда и супротно ономе како га виде и
Хрвати и Срби, напао jедног Србина – Пуповца. Напад jе био бруталан. Очекивао
сам после тога да из Загреба стигне информациjа (срећом ниjе) како jе испред
зграде у коjоj стануjе, палицом за беjзбол, претучен Милорад Пуповац, а да jе
загребачка полициjа, као нападача, привела Иву Јосиповића.

ПУПОВАЦ – ХРВАТСКОЈ СКУП
И НЕПОТРЕБАН

 Председник Хрватске jе легитимног
представника Срба из Хрватске Милорада Пуповца – таj легитимитет добио jе на
парламентарним изборима и искористио да себе промовише у неупитног лидера
тамошњих Срба – назвао рекеташем хрватске владе, особом коjа се бави
етнобизнисом, представником Срба „коjи jе за Србе учинио веома мало, а за себе
изнимно пуно“. Признаћете да jе ово ударац испод каиша. Пуповац jе остао на
ногама, али се, ено, jош увек пресабира. Ни ваjним политичким аналитичарима
хрватског и српског поднебља, ни Пуповцу самом, ниjе до краjа jасно шта jе
навело Јосиповића на тако жесток напад. Свака теориjа, обjашњење, има слабу
тачку. Ако jе ово Јосиповићева реакциjа на нешто, онда jе та реакциjа
вишеструко непримерена. Топовски удар на кокошку. Или се варам?

Има у овом случаjу неколико слоjева, дубинских разлога и више могућих тумачења.
Знамо где jе петарда експлодирала, али ко jе и зашто загреjао сумпор… то баш и
ниjе наjjасниjе. Већина анализа своди се на матрицу по коjоj jе Милорад Пуповац
Хрватскоj постао скуп и непотребан. Наиме, Пуповчева партиjа (Српска самостална
демократска странка) добиjа из буџета Хрватске материjална средства као партиjа
коjа jе на парламентарним изборима освоjила мандате, у овом случаjу три
саборска места, и то jе законски, нормално, никоме не смета, наjмање
Јосиповићу, али овде jе интересантан други jаз коjим се немали државни новац
слива према Пуповчевоj каси, према Српском националном виjећу (СНВ), органу
претвореном у неку врсту Скупштине, кровне организациjе Срба из Хрватске,
коjом, погађате, руководи Милорад Пуповац.

И Јосиповић и сви значаjниjи Срби у Хрватскоj, изузев, разуме се, Пуповчевих
сарадника, тврде да Милорад таj новац не троши на побољшање положаjа Срба у
Хрватскоj, већ за личне потребе и одржавање лоjалности своjих наjближих
сарадника. Српско национално виjеће има и своjе гласило, недељник, зове се
„Новости“, а о том фактору ћемо нешто касниjе.

Дакле, Пуповац располаже са врло значаjним средствима, трошио их како хоће,
никоме не подносио рачуне, Скупштину СНВ-а ниjе сазвао ево већ две године. По
горњоj теориjи некоме jе то дозлогрдило – хаjде да кажемо Иви Јосиповићу – и
почео jе обрачун на српско-хрватскоj псеудолевици.

ЗАБОРАВ НЕПРОЦЕЊИВИХ
ЗАСЛУГА

 Пуповац jе за Хрватску, на њеном путу према Европскоj униjи, урадио више него
пола хрватске политичке елите заjедно. Лично jе у Бриселу уверавао тамошње
значаjне људе да jе – Хрватска демократска земља коjа поштуjе сва мањинска
права, укључуjући права Срба у Хрватскоj; да jе држава коjа води бригу о
културноj баштини српског народа, поштуjе принцип неповредивости приватног
власништва и као таква, ван сваке сумње, заслужуjе чланство у ЕУ… Хрватска jе
пред упаљеним зеленим светлом и у jулу следеће године постаће пуноправни члан
Европске униjе. У испуњавању услова коjи стоjе пред сваком земљом кандидатом,
наjвеће проблеме ова држава имала jе са Поглављем 23; Правосуђе и основна
права. И ту jе посао завршен, а питање jе како би се све окончало, да ли би
Хрватска уопште добила чланство сада или за, узмимо, пет, шест година, да ниjе
имала Пуповца коjи jе у Бриселу рекао оно што jе рекао.

Милорад Пуповац jе Хрватскоj уштедео неколико милиjарди евра, jер jе пристао да
се проблем станарских права Срба протераних из Хрватске решава на начин коjи
Србима фактички заувек отима станове. Уз Пуповчеву сагласност Хрватска jе
донела некакав Закон о стамбеном збрињавању коjи неће моћи да искористи ни пет
одсто бивших власника станарског права, а они коjи га искористе добиће шансу да
станове откупе по скоро економскоj цени.

На пример, неком Душану из Загреба, коjи се 1991. године спасаваjући главу и
породицу склонио у Србиjу, Словениjу, Немачку, Босну… стан jе узурпирао неки
Хрват и откупио га за неколико стотина марака. Данас том Душану, ако jе жив и
ако докаже (обратите пажњу на следеће) да у Србиjи, Босни, на Новом Зеланду…
нема некретнине, а хоће да се врати у Загреб, држава Хрватска обезбеђуjе стан
коjи он може и да откупи, али по незнатно умањеноj економскоj цени. Без Пуповца
то ниjе могло да се озакони, крене у проведбу и као позитиван доказ у корист
Хрватске доспе на бриселске столове. Све ово познато jе и Србима и Хрватима,
Јосиповићу посебно, али он у актуелном сукобу са Пуповцем не спомиње шта jе
Милорад урадио за Хрватску. Не спомиње, истина, а било би му за душу, ни Бориса
Тадића коjи се у потпуности сложио са свим загребачким одлукама на штету Срба
из Хрватске. Али, то jе друга, ништа мање жалосна српска прича.

Сада кад jе све окончано – мада неки Срби веруjу да се jош може интервенисати
по основи Поглавља 23 – Пуповац Хрватскоj, овакав какав jе, више ниjе потребан.
Да ли jе баш тако? У великоj мери jесте, jер све наведено jе тачно, али ниjе то
jедини могући угао посматрања у тражењу одговора због чега се први човек
Хрватске обрушио на првог Србина данашње Хрватске. Неко ће рећи да jе Јосиповић
пукао jер Пуповац ни ове године ниjе хтео да дође у Книн, на прославу годишњице
„Олуjе“. Дошао jе Џакула, нови надолазећи „службени Србин“ хрватског режима, па
у будућем распореду фигура Пуповац и ниjе неопходан у мери коjа jе доскора била
на снази. Може да буде, али не мора да значи. Свестан jе Јосиповић да Џакула
због много чега не може да седне у Пуповчеву фотељу. Различити
су то габарити.

АФЕРАШКА ПРИЧА
„ФЕРАЛОВОГ“ ДВОЈНИКА

 Али да се вратимо на горе споменуте „Новости“. Рекох, то jе гласило СНВ-а,
поjављуjе се у продаjи сваких седам дана, занатски jе солидно и постављено и
рађено, али има jедну значаjну ману; неодољиво подсећа на покоjни „Ферал“. У
„Новостима“ jе запослено или ангажовано на сарадничкоj основи неколико врло
значаjних имена из покоjног „Ферала“. Главни уредник „Новости“ jе Ивица Ђикић,
своjевремено новинар и jедан од уредника у „Фералу“. Да не буде забуне, о
„Фералу“ сам увек имао високо мишљење, али правити од jединог српског гласила у
Хрватскоj нови „Ферал“, прилично jе будаласто. И штетно, по Србе. „Новости“ у
сваком броjу значаjан простор посвећуjу проблематици Срба у Хрватскоj, то jе
истина, али се сасвим непотребно баве неким проблемима хрватског друштва коjе
би требало да истеруjу остали медиjи – хрватски. Ту налазимо непосредан повод
Јосиповићевог напада на Пуповца. Ево шта jе било.

Пре одређеног времена, зимус ако се не варам, наjпосећениjи информативни портал
на простору бивше Југославиjе, index.hr, отворио jе аферу у чиjем се средишту
нашао Иво Јосиповић. Индексовци су открили да jе и пре и после доласка на власт
Јосиповић пресудно утицао да фирма „Емпориjум“, власништво његовог приjатеља
Марка Воjковића, добиjе ексклузивно право наплате „музичког новца“, а по основу
Закона о заштити ауторских и музичких права. Велики новац jе у питању. На ту
причу накачиле су се „Новости“ и Јосиповић jе урадио њима, а посебно Пуповцу,
оно што ниjе могао „Индексу“, коjи живи без дотациjа из државног буџета.
Отворено jе запретио да ће им заврнути буџетски вентил.

 Ова афера открила jе jош неке детаље коjи су ако не срушили, онда значаjно
окрњили слику Иве Јосиповића у хрватскоj jавности; миран породични човек,
бескраjно веран супрузи, брижан отац, у слободно време композитор тзв.
алтернативне музике. Откривено jе – пренећу то уз све ограде, jер се помало
гадим таквих ствари – да Јосиповић већ дуже време има љубавницу. Ко jе она?
Рођена сестра Марка Воjковића, иначе директор дискографске куће „Цантус“ коjа
издаjе албуме са музиком композитора Иве Јосиповића. Интересантан jе и податак
да jе одмах после смене власти у Хрватскоj – пораза ХДЗ-а и победе Кукурику
коалициjе, чиjи jе Јосиповић био кандидат на председничким изборима – та жена,
зове се Санда Воjковић, именована на место равнатељице музичке производње
„Хрватске телевизиjе“. Истина, „Новости“ се нису бавиле љубавничким
активностима актуелног хрватског председника, нису Јосиповића гурале у кревет
Санде Воjковић, али су дотичну у своjим текстовима представљале као
„Јосиповићеву приjатељицу“.

Шта jе од свега овога било пресудно да Јосиповић онако насрне на Пуповца… ђаво
ће га знати. Можда ниjе ни важно. Као што ниjе важно да су Срби у Хрватскоj
изгубили представника од кога нису имали никакве користи. Шта ће сада Срби, а
шта Пуповац? Првима нема помоћи, они већ годинама присуствуjу сопственоj сахрани,
чак и буквално, а Пуповац ће, као и Џакула, на тоj несрећи покушати да узме jош
неку корист. Он то зна, пекао се до сада на разним ватрама, претурио jе преко
главе Туђмана, Рачана, Санадера и увек улазио кроз главну капиjу.

Пише Ратко Дмитровић

Извор: ПЕЧАТ

Везане виjести:

Пише: Ратко Дмитровић