Волков: Geschichtspolitik – Историјски инжењеринг

Ниjе касно да Скупштина Србиjе донесе сериjу Резолуциjа или Декларациjа коjима ће одредити политику безбедности и заштиту државних интереса. Нови Документи не треба и неће да унесу немир, неће имати лустрационе намере за Резолуциjе или Документе коjе jе донеле Скупштине раниjих сазива. Просто, стручни ентузиjасти, да не кажем експерти, треба да припреме материjале са коjима ће упознати jавност, да их преко независних и зависних средстава пропаганде (медиjа) пусте на jавну дискусиjу. Након расправе, професионалних круглих столова и резултата коjи буду достигнути, Скупштина може да утврди и обзнани Документа. Да обзнани народну вољу, да се око те воље окупи власт и конзензусом изнесе план средњерочног економског развоjа и безбедносне политике.

Пођите од аксиоме да се истина и догађаjи не могу констатовати било каквим одлукама, резолуциjама, политичким договорима, заштићеним или лажним сведоцима. Познато jе да jе Међународни суд доносио разне одлуке коjе тешко оптужуjу српски народ. Последице тих Одлука тешке су за Србе. Срби, српски воjни и цивилни руководиоци су оптужени, а неки осуђени на дугорочну робиjу за наjтежа кривична дела, па и за геноцид.

Зна се шта jе геноцид, дефинициjа са свим модификациjама jе позната. Чланом II и III Конвенциjе Генералне скупштине ОУН о спречавању и кажњавању геноцида из децембра 1948. геноцид се осуђуjе као дело извршено у намери да се у целости или делимично уништи нека национална, етничка, расна или религиозна група. По клаузулама Конвенциjе казниће се сви извршиоци, саучесници и подстрекачи, као и покушаjи и удруживања ради вршења геноцида. Ако се утврди да се десио геноцид, планери и организатори треба да сносе већу одговорност него идентификовани извршиоци. Има индициjа и чврстих доказа да су планери и наредбодавци тог трагичног догађаjа пореклом из Америке и Босне. Помињу се Билл Клинтон и Алиjа Изетбеговић са Насером Орићем као извршиоцем. Разлог jе био – наместићемо злочин коjи би имао за последицу – оправдање за бомбардовање српских положаjа, да се уништи воjска Републике Србиjе.

Србиjа jе обавезна да предузме све мере да се историjски инжењеринг и таj „планирни геноцид“ истражи, да се утврде чињенице и догађаjи како се стварно десиле. Да се почне од програмске Декларациjе коjу jе написао Алиjа Изетбеговић, потом од „прве испаљене пушке“, почетка ратних операциjа, планирања акциjа, до дана данашњег.

Одлука Међународног суда да jе извршен геноцид донета jе на основу изjава извршиоца конретног дела, Многи извршиоци – конкретна лица – су идентификоваи, а нису ни саслушани нити позвани на одговорност, нити су Срби. То аутоматски значи да имаjу заштиту, да њихов заштитник стоjи иза њиховог дела. Нажалост, српске власти стале су иза тих инжењеринг одлука, значи и и као заштитници тих зликоваца. Већина извршилаца нису познани ни пред иjедан суд, него су разним декларациjама и манипулациjама ослобођени, а Србиjа преузела туђу одговорност. Приведите извршиоце суду. Они имаjу шта да кажу и као сведоци, посебно што акт геноцида не застарева.

У немачком jезику постоjи назив Geschichtspolitik. Могло би да се преведе као „напричана политика“. Код Срба jе постоjао израз „историjска истина“. У време комунизма то jе била „испричана политика“ тj. jедно те исто. Наиме, политичарима, одн победницима ниjе била важна истина, него су историjу узели у своjе руке. Једноставно су рекли – што да се бавимо историjском науком, шта ће нам историчари, ми треба да узмемо историjу у своjе руке. И узели су. Нашли су међу собом историчаре, поделили партиjске улоге и одредли шта да пишу, шта да изоставе. Писали су истину на основу докумената коjа их jе величала. Она историjска документа коjа им нису одговарала у достизању славе и циљева jедноставно су или уништавали или прошли мимо њих. Тако jе написана лажна односно непотпуна историjа, историjа са jедне стране, историjа победе, прича о победи .

Задатак садашње и будућих генерациjа ниjе да бришу ту историjску причу, него да jе допуне чињеницама коjе су претходници мимоишли, да сви сазнаjу шта се дешавало, да чињенице заузму своjе место. Ово се пре свега односи на догађаjе на Балкану у последњоj децениjи ХХ века. Треба написати историjу Балканских ратова у деветоj децениjи ХХ века, узроке и последице, перспективе.

Ево како Јуриj Володарски (www.2000,com.ua) разврстава већину ангажованих историчара: – кариjеристи, коjима ниjе важно шта пишу и говоре, само да им за таj посао плате. Убеђени, историjски узбуђени (копаjу по архивама и траже истину) и на идиоте, коjих jе наjвише. Наjбоље пролазе плаћени, коjи пишу и говоре како диктира моментална ситуациjа на терену. Убећени су у мањини, њих сви остали прогоне, оправдаваjући своj нерад и незаслужене зараде.

Оставимо по страни питање да ли jе неки злочин геноцид или ниjе геноцид, наjпре установимо чињенице шта се стварно десило и зашто се десило. Уствари – у Србиjи никога ниjе интересовало шта се десило у Сребреници. Циљ скупштинске већине (126) био jе да се додвори Међународном суду и самозваноj Међународноj заjедници, коjи су „на невиђено“ били донели Одлуку  да се геноцид десио. РТС као „Јавни сервис (проблем) грађана Србиjе” коjи „не зна ништа“, на сав глас пропагирао jе ову срамну Резолуциjу..

Што се саме Сребренице тиче, ниjе потребно да међународноj заjедници узалудно доказуjете да ли jе или ниjе био геноцид. Не гураjмо ником прст у око. Они су донели Одлуку. Треба доказати шта се стварно десило. То би морао да буде циљ свих убеђених историчара и демократских умова. Тек када се утврде детаљи, када се утврди ко jе планирао злочин, узроке, припреме и организациjу – само по себи ће се наметнути и квалификациjа догађаjа. Чини се да организатор бежи од утврђивања чињеница, за њих jе Одлука донета – краj њихове приче. То jе та Geschichtspolitiк (у Пољскоj jе употребљаван термин Polityka historycyhna), уместо утврђивања чињеница, одлучивање да се утврди нешто што ниjе било, као да jе било. Дакле, ради се о „историjском инжењерингу“, чињенице се мимоилазе, уопште се не помињу, о нечему победници ћуте као у гробу, о другом говоре и одлучуjу како им се свиђа, како силеџиjама одговара. Нажалост, тако се пише и савремена историjа.

Карактеристичан jе пример голодомора у Украjини. Председник Јушћенко планирао jе и чинио све да „међународна заjедница“ донесе Одлуку да jе голодомор геноцид Украjинског народа. Како – паролом – даjте што више жртава. Ишао jе по селима, агитовао народ да приjављуjе жртве. Чињеница да jе у исто време голодомор био у Руском Поволжjу, у Кини, Афричким земљама, ниjе важно. Важно jе да се донесе Одлуке да jе у Украjини био геноцид над украjинцима.

Можете се сетити сличног историjског инжењеринга коjи се десио на српском Косову и Метохиjи. Показала га jе и телевизиjа. Наиме, у дечиjем интернату, где су била смештена српска, албанска и друга деца, храном су била отвована само албанска. Иста храна, смештаj, особље. То jе било тровање – по етничком признаку. Да ниjе трагично било би смешно. Албанци су иснструирали своjу децу како да се понашаjу, да изиграваjу отроване, да се ваљаjу по креветима тражећи помоћ, док су се неалбанска деца смеjала и понашала нормално. Албанска деца ко деца, наjавом телевизиjе била су по креветима, болесна, а када телевизиjа „оде“ – камерман телевизиjе омане и покаже секвенцу како се та деца радуjу.
С правом господин Чворовић у чланку „Сребреница и Воjводина у фокусу петоколонаша“ констатуjе да jе РТС „ у погледу новинарске „истине” и даље хашки, вашингтонски и бриселски сервис, а да jе у домену финансирања остао „Јавни сервис грађана Србиjе”. Диригенти растурања Југославиjе не могу да се зауставе. Организатори балканске кланице раде све, предузимаjу и финансираjу конкретне мере да комадање продуже, све под паролом „борбе за демократиjу и људска права“. Њихови домаћи лобисти подгреваjу атмосверу таквом жестином, тражећи нове „хероjе“, коjи би полако и сигурно довели до велике свађе и грађанског рата. Наjвише остатака комунизна аустро-угарског типа jавља се у Воjводини. Самозване перjанице галаме свим средствима, машу заставама. хералдиком, Статутом, Бриселом. Србиjа их не интересуjе. Очекуjте да се брзо jаве њихови спонзори, да их заштите. Спречите их у своjим намерама. Имате подршку целог мирољубивог света.

Андреj Волков

Извор: Видовдан