чланови породица погинулих, саборци, борачка и општинска делегациjа, састављена од српских представника власти, положиле су цвеће и запалили свеће на Воjничком гробљу у Братунцу, где jе сахрањен наjвећи броj настрадалих и на српским стратиштима у Биљачи и Сасама. Десет накнадно ексхумираних тела 10. jуна 2010. године сахрањено jе – седам на Воjничком гробљу у Братунцу, jедан мушкарац jе по жељи породице сахрањен у породичном гробљу на Залазjу где jе пре 20 година пао у заробљеништво бранећи своjе село и породицу, а двоjе идентификованих превезени су у Србиjу и сахрањени у местима где им живе породице.
Породице страдалих Срба, коjи су пре више од две године ексхумирани у сребреничком селу Залазjе, тврде да су у Центру за идентификациjу у Тузли украдене кости скелета да би прикрили злочин коjи jе почињен над заробљеним Србима. Стака Цвjетиновић, супруга пронађеног Ивана, сматра да су у тузланском Центру за идентификациjу отуђене поломљене кости са скелета да би се прикрио доказ да су заробљеници пребиjани и масакрирани.
– Од бивших комшиjа Бошњака, коjи су провели рат у Сребреници, сазнали смо да су заробљеници мучени у згради Полициjске станице у Сребреници и испред тог обjекта, и да су тако испребиjани и измрцварени одвезени на Залазjе, где су поклани и побиjени на свиреп начин – испричала jе Цвиjановићева.
Она каже да су од скелета одвоjене поломљене кости, иако су били комплетни при ексхумациjи пре две године из масовне гробнице у Залазjу, одакле су одвезени на идентификациjу у Тузлу.
Слађана Јеремић, ћерка убиjеног Недељка Глигића, каже да су породице ексхумираних добиjале анонимне позиве и информациjе из Тузле о идентификациjи ексхумираних посмртних остатака.
– Због тога смо захтевали да се идентификациjа обави у Републици Српскоj, што jе након много проблема и опструкциjе учињено 7. марта ове године када су скелети превезени у Спомен костурницу Миљевићи у Источном Сараjеву – наводи Јеремићева.
Породице су исцрпљене вишегодишњом неизвесношћу, лутањем и тражењем своjих несталих чланова као и истине о начину њиховог погубљења, како би после 20 година коначно пронашли смираj, наглашава кћерка убиjеног Недељка Глигића.
Масакр у Тузли
Породице погинулих су тражиле информациjу у каквом су стању скелети и зашто се идентификуjе кост по кост када су са Залазjа одвезени комплетни скелети, али одговор од Тузланског и Тужилаштва БиХ никада ниjе стигао.
– То нас jе навело на закључак да jе дошло до отуђивања делова скелета како би се прикрио начин погибиjе и мучења ових паћеника. Касниjе смо из Лукавице добили податке да неким скелетима фале делови кичменог стуба или неке друге кости и породице се питаjу где су нестале када се зна да су са Залазjа одвезене у Тузлу – пита Јеремићева.
Извор: Вести