„Књигоцид – уништавање књига у Хрватској 90-их“

Уништавање књига током 90-их протекло jе у потпуноj шутњи, уз одобравање политике и броjних интелектуалаца, а наjвећа ирониjа сваког књигоцида и jест у томе да ће на концу сваки завршити у књизи, речено jе на промоциjи књиге „Књигоцид – уништавање књига у Хрватскоj тиjеком 90-их“, аутора Анте Лешаjе, пензионисаног универзитетског професора економиjе. Он jе 20-ак година истраживао уништавање књига писаних на ћирилици и дjела српских аутора по Хрватскоj, али и оних коjа су се бавила антифашизмом и радничким самоуправљањем.

– Анте Лешаjа jе истраживао како су се од 1992. систематски уништавале књиге коjе су се jезички, писмом, национално, идеолошки или на неки други начин разликовале од стања духа 90-их година у Хрватскоj, рекао jе предсjедник СНВ Милорад Пуповац, истичући да jе Лешаjа своjе прве текстове на ту тему обjавио у сплитском „Ферал Трибунеу“, али и у часопису Српског културног друштва „Просвjета“.

– Прихватио се поштеног посла и поштено га одрадио, даjући своj допринос историjи и сjећању на вриjеме кад су они коjи су отписивали књиге, отписивали и људе, рекао jе Пуповац.

Другачиjе се ниjе ни могло у државноj установи

Лешаjин рад указуjе и да су поjединци ионако велик броj уклоњених и уништених књига у медиjима преувеличавали, па тако у књижници у Карловцу ниjе било уништено 60.000 него 600 књига, нити jе 70.000 књига било уништено у књижници у Вуковару.

Књижевни критичар Велимир Висковић коjи jе 90-их био руководилац у Лексикографском заводу „Мирослав Крлежа“ одакле jе почетком 90-их у резалиште послато 40.000 примjерака Југословенске енциклопедиjе, рекао jе да су у Заводу покушали спасити неке од тих енциклопедиjа, покушаваjући их продавати по далеко нижоj циjени, али су због протеста људи и мале продаjе одустали.

– Тако jе пропало и моjих 15 година рада колико сам био укључен у рад на заjедничком проjекту енциклопедиjе, рекао jе Висковић, истичући да се другачиjе и ниjе могло у државноj установи. Наводио jе примjере да су неки библиотекари с нелагодом отписивали и уклањали књиге и додао да му jе драго да су неки од оних чиjи су ставови 90-их бли врло ригидни, сада заступаjу став помирења.

Награда за злочин, казна за савjест
Подаци до коjих jе дошао Лешаjа у своjоj књизи на око 600 страна су, благо речено, застрашуjући. Током 90-их из хрватских jе књижница, према грубоj процjени, одстрањено скоро 2,8 милиона књига или 13,8 посто укупне грађе. Књига документира и уништавање око 3.000 споменика антифашистичке борбе. 
Због тих уништавања нитко ниjе одговарао, али су Милан Кангрга и Ферал Трибуне коjи су критички проговорили о случаjу уклањања књига на Корчули кажњени за клевету jер jе суд оциjенио да се радило о клевети зато што ниjе наглашена формална разлика између спаљивања и бацања књига у контеjнер. Директорица библиотеке коjа jе самовољно „отписала“ књиге на краjу jе добила и одштету. 
Лешаjа сматра да jе jош увиjек могуће да одговорни буду санкционирани jер то подлиjеже конвенциjама коjе jе и Хрватска потписала. Само кад би било политичке воље …

На тему еволуциjе ставова осврнуо се онда и Пуповац, споменувши примjер неименованог државног руководиоца из 90-их коjи jе изjављивао да ће државним парама помоћи уклањање књига, „а сада улаже у малине у Србиjи“.

Спаљивање књига под полициjским надзором

Некадашњи уредник „Ферала“, новинар и писац Виктор Иванчић подсjетио jе како су хрватски националисти на главном сплитском тргу сатима спаљивали на стотине примjерака „Ферала“ коjе су покупили с киоска, док jе полициjа циjело вриjеме стаjала, не ометаjући хулигане.

– Ферал jе спаљиван у почетку излажења, а током 15 година никад нисмо имали оглашаваче, иако смо имали тираж коjи jе у моменту престанка излажења листа био већи од свих осталих политичких недељника, рекао jе Иванчић.

Сам Лешаjа говорио jе о свом раду и помоћи коjу су му пружили поjедини интелектуалци као што jе био наjзначаjниjи филозоф Милан Кангрга или Предраг Матвеjевић биваjући, као и он сам, суђени због наводне клевете на новчане казне.
Књигоцид у библиотеци на Корчули гдjе jе уклоњено и отписано 400 наслова, од тога 19 наслова Бранка Ћопића, био ми jе подстрек за даљња истраживања, па jе и наjвише истражен и документиован, иако ниjе ни био наjопсежниjи ни наjгори, рекао jе Лешаjа указуjући да jе Хрватска jединствена jер нико ниjе кажњен због уништавања књига, али су кажњени они коjи су о томе говорили.

Нема ничег чудног у шутњи

– Био сам међу волонтерима коjи су судjеловали у подизању књижнице у Корчули. Тако сам и ушао у ту тему и почео прикупљати наjразличитиjе податке о свим случаjевима коjе сам могао наићи. Корчулански случаj приjавио сам и Државном одвjетништву, но одбили су се бавити њиме jер jе, како су истакнули, доказива штета била занемарива, рекао jе Лешаjа.

Он сматра и да нема ничег чудног у шутњи коjом jе оваj културоцид праћен у хрватскоj jавности. – Броjни су се интелектуалци упрегли у националистичке дискурсе, а многи су се боjали и држали по страни. Слична прича догађала се на циjелом простору бивше Југославиjе и свугдjе jе било тек неколико храбрих људи коjи се нису боjали говорити да jе то погрешно, рекао jе Лешаjа и навео све коjи су на неки начин учествовали у скидању вела таjне с књигоцида.

За подсjећање jе прочитан став уредника издања Милана Шарца: – Наjвећа ирониjа сваког књигоцида и jест у томе да ће на концу сваки завршити у књизи. Књиге узвраћаjу ударац.

Промоциjи књиге коjу су издали СНВ и књижевна кућа „Профил“ присуствовао jе велик броj jавних личности Хрватске, од бившег предсjедника земље Стjепана Месића до научника, професора и умjетника, као и представника српске заjеднице, а био jе ту и амбасадор Србиjе у Хрватскоj Станимир Вукићевић.

Аутор и фото: Ненад Јовановић 

Извор: СНВ