НАРОД КОЗАРЕ ПОКАЗАО НЕСАЛОМИВОСТ

МРАКОВИЦА, 3. ЈУЛА (СРНА)- Предсjедник Републике Српске Милорад Додик рекао jе да jе Битка на Козари приjе 70. година показала несаломивост народа овога краjа у настоjању да живи у слободи и да jе Српска настала као закашњели одраз српског националног опредjељења из Другог свjетског рата.

„Историjске чињенице говоре да су у партизанскоj Народноослободичкоj воjсци наjвећи дио бораца су били Срби.

Припадници других народа тек када су видjели како ће завршити Други свjетски рат и ушли су у партизански покрет када се знало ко ће побиjедити“, рекао jе Додик.

Он jе навео да то треба рећи због оних коjи сада покушаваjу фалсификовати историjу и себи бесправно прибавити заслуге или опредjељења њихових предака из тог времена.

„Српски народ jе дуго остао залуђен идеjом jугословенства и због тога платио велику циjену и у овом отаџбинском рату“, истакао jе Додик на Мраковици код Приjедора, гдjе jе данас обиљежено 70. година од Битке на Козари.

Он jе додао да су Срби, док су други хомогенизовали своjе нациjе и државе, бранили Југославиjу као пропали проjекат коjи се ниjе могао одбранити.

„Постали смо криви jер на вриjеме нисмо показали своjе националне тежње. Данас живимо слободно у Републици Српскоj коjа jе настала као закашњели одраз српског националног опредjељења управо из Другог свjетског рата“, истакао jе Додик.

Додик jе додао да на Народноослободилачку борбу могу бити поносни и борци посљедњег отаџбинског рата коjи данас, са своjим дjедовима и очевима учесницима НОР-а, обиљежаваjу оваj значаjан датум из историjе српског народа.

„Републику Српску волимо и бранимо, увjерени да бранимо слободу и достоjанство свих коjи овдjе живе. Она jе довољно широка да прихвати све, без обзира на нациjу и вjеру, коjи овдjе живе и поштуjу њен уставни поредак“, поручио jе Додик.

Предсjедник Српске jе истакао да поруке да слободе са Козаре и свих других таквих мjеста мораjу бити jасне. „Поруке о прихватању свих мораjу бити jасне, али и поруке о неприхватању фалсификатора историjе и неприхватања Републике Српске мораjу истом снагом да буду одбачене“, навео jе Додик.

Министар борачко–инвалидске заштите РС Петар Ђокић поручио jе окупљенима на на Мраковици да jе српски народ прертпио геноцид у Другом свjетском рату и да та чињеница никада не смиjе бити заборављена и увиjек мора бити истицана.

„Много jе покушаjа да се минимизираjу и потисну у заборав жртве коjе су пале за слободу нашег народа и народа на просторима бивше Југославиjе. Треба истаћи чињеницу да jе носилац народоноослободилачке борбе био српски народ и да jе у тоj борби наjвише страдао“, рекао jе Ђокић.

Он jе нагласио да се народ Краjине и Козаре тада супротставио далеко jачем неприjатељу у настоjању да сачува слободу и право да живи у свом и на свом.

„Козара jе дубоко урезана у наша срца и та славна епопеjа симболизуjе хероjство, отпор и витештво овог народа, његову непотрошиву вољу да живи слободно и равноправно“, истакао jе Ђокић.

Предсjедник СУБНОР-а Благоjе Гаjић поручио jе да jе Битка на Козари била морални испит сваког борца, чете, батаљона и читавог народноослободичаког покрета и тиме неисцрпно дjело снаге и поноса будућим поколењима.

Обиљежавање годишњице организуjе Одбор Владе РС за његовање традициjе ослободилачких ратова, а манифестациjа под називом „Козара спомиње и опомиње“ почела jе приjемом, коjи jе ресорни министар организовао за представнике СУБНОР-а и госте.

У оквиру обиљежавање служен jе парастосом погинулим борцима и цивилним жртвама народно-ослободилачког рата, а броjне делегациjе положиле су виjенце испред мемориjалног зида на Мраковици.

Битка на Козари jе почела 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође.

Битка на Козари, у коjоj су малоброjне партизанске jединице браниле народ у збиjегу, била jе значаjна за цjелокупни партизански покрет отпора, jер jе представљала примjер jунаштва и одлучности бораца пред надмоћниjим и добро наоружаним неприjатељем.

На Мемориjалном зиду на Мраковици уписана су имена 9.921 партизанског борца погинула у борбама на овом подручjу током Другог свjетског рата. Историчари су прикупили пшодатке о 33.398 побиjених бораца цивила, док судибна многих ни до данас ниjе позната.

Извор: