Новац се чека, а изградња наставља

Донаторска конференциjа, одржана 24. априла у Сараjеву, била jе резултат опсежних припрема, jер ваља прикупити средства за рjешавање повратка или интеграциjе 26.898 домаћинстава с укупно 73.592 члана коjи jош живе у избjеглиштву у Хрватскоj, Србиjи, БИХ-у и Црноj Гори.

За рjешавање Регионалног програма стамбеног збрињавања, коjим би се сви коjи су jош у избjеглиштву у сљедећих пет година враћали или интегрирали, потребна су 583 милиjуна еура – тим би се новцем градиле стамбене jединице у четирима земљама региjе, коjе су за ту намjену дужне осигурати 83 милиjуна еура из своjих буџета. Према критериjима што их jе приjе Конференциjе одредио УНХЦР, Србиjи би припало 335 милиjуна еура (57 посто) укупног износа за изградњу 16.800 стамбених jединица, Хрватска би добила 120 милиjуна за изградњу и обнову 3.500 кућа и станова, БИХ 101 милиjун за обнову 5.400 кућа и станова, а Црна Гора 28 милиjуна за изградњу 1.200 стамбених jединица.

Наjвећи поjединачни донатор jе Европска комисиjа, коjа ће у склопу предприступне помоћи дати 230 милиjуна еура. Влада САД-а наjавила jе да ће издваjати десет милиjуна долара годишње. Швицарска, Њемачка, Италиjа и Норвешка донират ће по пет милиjуна, Данска 1.300.000, Турска милиjун, а Луксембург 500.000 еура. Донациjе од по 50.000 еура осигурале су и владе Румуњске, Ципра, Словачке и Чешке, а Мађарска jе обећала 30.000. Међу донаторима jе и посебна гошћа УНХЦР-а Садако Огата, коjа jе регионални проjект подржала с 25.000 еура.

Отворен процес

– Ово jе регионални процес коjи од све четири државе захтиjева да заjеднички рjешаваjу проблем избjеглица и повратка или интеграциjе, при чему jе jедан од приоритета коначно затварање прогнаничких насеља везаних уз ратове од 1991. до 1995. године – каже Станко Јанић, помоћник министра регионалног развоjа и фондова ЕУ-а.

– Чињеница да jе од планираних 583 наjављено око 300 милиjуна еура не треба бити разочараваjућа: ово jе отворен процес и средства обећана на Конференциjи нису коначна, у наредним ће годинама бити jош сличних конференциjа или поjединачних донациjа – додао jе. Исто тако, Јанић указуjе да обећано тек и треба формално прикупити, као и организациjски риjешити питање управљања средствима. Развоjна банка Виjећа Европе (ЦЕБ) финализира припрему управљачке структуре Фонда регионалног програма у сурадњи с ЕУ-ом и САД-ом.

– До jула би се требали одржати састанци са свим донаторима, како би се омогућило да Фонд прими прва донаторска средства – каже Јанић.

У припреми jе и документ за државе партнере везан уз Управни одбор програма, а припрема се и натjечаj коjим ће се одабрати конзултант коjи би почетком jесени требао почети израђивати студиjу изводивости. Све у свему, почетком jула сви учесници процеса требали би се поновно састати негдjе у региjи те договорити што треба подузети да до краjа године буде риjешена сва папирогиjа те да се може почети с изградњом станова и кућа.

– То ће, бар што се тиче Хрватске, бити и потицаj за домаћа грађевинска подузећа, али и индустриjу грађевинског материjала, при чему ће бити риjеч о много малих проjеката, па могу конкурирати и домаћи понуђачи – каже Јанић.

Рањивима приоритет

– Хрватска jе добила 5,25 милиjуна еура из националних предприступних фондова (ИПА); остатак потребног jош се треба одредити од стране САД-а, структуралних фондова, техничке помоћи Виjећа Европе и других – кажу у УНХЦР-у и додаjу да се Хрватска обавезала да ће дати 25 посто буџетских средстава од тражених 120 милиjуна еура.

У Хрватскоj би по Регионалном програму стамбеног збрињавања у мjесту повратка био осигуран дом за 2.977 породица, у мjесту смjештаjа за 412, а унутар институциjа социjалне скрби за 152 породице. Наjвећи дио стамбеног збрињавања у мjесту повратка односио би се на наjам станова (2.889), наjам кућа (46) и обнову обитељских кућа (25).

– У мjесту смjештаjа 293 породице збринуле би се наjмом станова, 79 наjмом кућа, а 40 обновом кућа – каже Јанић и додаjе да би се у 162 случаjа збрињавање рjешавало изградњом домова за стариjе.

Занимљиво jе да би се збрињавање у Хрватскоj и БИХ-у, како jе предвиђено, риjешило у прве три године провођења програма: у Хрватскоj сваке године по трећина у односу на утрошена средства, у БИХ-у прве године два посто, а сљедеће двиjе по 49 посто. За успоредбу, у Србиjи би прво било риjешено тек десет посто породица, а наредне три године рjешавало би се по 26, 25 посто и 14 посто. У Црноj Гори стамбено збрињавање почело би тек друге године од почетка програма и траjало би укупно три године.

Јанић каже да су рањиве групе приоритети програма, а то су приjе свега они коjи живе у прогнаничким насељима и бивши носитељи станарских права. У Хрватскоj би требало збринути 334 породице коjе живе у прогнаничким насељима, 387 изван њих и 2.747 обитељи бивших носилаца станарског права, укупно 3.468 породица. По Јанићевим рjечима, до краjа ове године бит ће збринуто 556 породица бивших носилаца станарског права и 118 породица у прогнаничким насељима, од коjих би нека, као што су Блаце или Мала Горица, била затворена или би се значаjно смањио броj људи ондjе смjештених, односно 19,4 посто од укупног броjа породица коjе треба збринути. Подсjећа и да су броjке породица и њихових чланова наведене у регионалном програму оквирне, jер ће сљедећих година засигурно бити jош оних коjи би на оваj начин жељели риjешити стамбено питање.

Хрватска не чека

Надлежна министарства и службе у Хрватскоj не чекаjу да се риjеши питање финанцирања и проjектирања кућа и станова коjи ће бити додиjељени корисницима, то jе овдjе већ у пуном замаху. Кажу да су до 1. априла ове године имали 1.079 административних позитивних рjешења изнад мjерила за 2009., при чему су за 233 породице риjешене стамбене jединице, а за осталих 846 то тек треба учинити: од тог jе броjа 536 корисника на подручjима посебне државне скрби, а 310 изван њих.

Иако jе почетком 2008. било евидентирано око 14.000 нериjешених жалби уложених на првоступањска рjешења уреда државне управе надлежних за поступке обнове, ангажирањем додатних 14 дипломираних правника на другоступањском поступку у 2010. и 2011. елиминирани су сви наведени заостаци, при чему су пресуде Управног суда РХ потврдиле готово сва другоступањска рjешења.

За 314 корисника коjи нису стамбено збринути до краjа априла прошле године била jе осигурана опциjа потпоре за наjам стана у износу од 25 куна по особи на дан до усељења у додиjељене станове и куће. Досад су одобрена 143 захтjева за укупно 314 особа. Од тога jе, у међувремену, за 91 породицу са 194 члана реализирано стамбено збрињавање, а подстанарство се и даље плаћа за 52 корисника, односно 120 особа.

Хрватска jе лањског децембра поновно отворила рок за подношење захтjева изван ППДС-а, коjи jе требао истећи поткраj априла ове године. У новом року поднесено jе 1.048 захтjева, а досад jе риjешен 51; за 15 корисника су осигурани станови, а за 36 корисника утврђено jе право на стамбено збрињавање.

– Многи се питању што значи позитивно рjешење без стана, али то jе важно jер сада купњу и изградњу кућа и станова организирамо на основи рjешења, тако да сваком кориснику можемо наћи или саградити одговараjући стан. Раниjе су се рjешења одређивала на темељу расположивих станова, па смо некога тко jе био на реду за добивање стана морали угурати у стан мање квадратуре или некоме тко jе болестан понудити стан на петом кату у згради без лифта. А ако га jе одбио, морао jе опет чекати своj ред – каже Јанић и додаjе да се сада могу урачунати све специфичне потребе корисника. Јанић указуjе и да се настоjи организирати посао по фазама, односно да се, док се неке куће или станови граде, ради проjектна документациjа и осигураваjу дозволе за стамбене jединице коjе ће се градити касниjе.

Обавиjест о могућности купње станова изван ППДС-а достављена jе на адресе 1.317 корисника, при чему jе захтjеве за купњу након достављене обавиjести досад подниjело 1.237 корисника стамбеног збрињавања изван ППДС-а. Припремљено jе шест уговора о купопродаjи, коjи су прослиjеђени надлежним опћинским одвjетништвима на мишљење, на темељу коjег ће се интензивирати припрема преосталих уговора за све комплетиране захтjеве. Јанић истиче да су броjни приговори да jе процедура спора основани, због чега ће се она настоjати убрзати. Нажалост, рекао jе, нема могућности да се смањи постоjећа откупна циjена квадрата.

Настављен програм обнове

Осим градње нових станова, ради се и на обнови кућа и станова. У Влади и Министарству подсjећаjу да jе свим досад кориштеним моделима обнове и поправка у рату оштећених или уништених стамбених jединица обновљено њих 148.792, за што jе из државног буџета издвоjено 2,37 милиjарди еура.

Настављено jе провођење програма обнове у рату оштећених или уништених обитељских кућа, укључуjући нову фазу започету у октобру 2011. (с предвиђеним роком завршетка до средине 2012.) на 550 обитељских кућа од четвртог до шестог ступња оштећења. Новчане помоћи корисницима права на поправак обитељских кућа од првог до трећег ступња оштећења исплаћуjу се редовито, а обитељи корисника тих права остваруjу и право на испоруку намjештаjа и биjеле технике. Према плану обнове оштећених обjеката и исплате потпора, од 2012. до 2014. бит ће организирана обнова 700 обjеката од четвртог до шестог ступња оштећења, у што ће се уложити 25,93 милиjуна, а за исплату потпора за 550 обjеката од првог до трећег ступња оштећења бит ће исплаћено 1,16 милиjуна еура.

Кад jе риjеч о поправцима и санациjи зграда, у прва два квартала ове године предвиђена jе примопредаjа 23 стана у Кореници, седам у Кистањама, 25 у Пакрацу, 58 у Петрињи, 16 у Грачацу, 80 у Книну. Примопредаjа 19 станова у Оточцу предвиђена jе за трећи квартал. Осим тога, у Вуковару би с трећим овогодишњим кварталом требало поправити и санирати 115 станова.

Јанић каже да досад ниjе обновљена електро-мрежа у 46 насеља с укупно 219 домаћинстава, коjих jе више него 2010. стога што су накнадно подниjети захтjеви за у међувремену обновљене куће. Ипак, има ли се на уму да jе 2004. без струjе било око осам хиљада домаћинстава у више од 900 насеља, ситуациjа jе знатно боља. Чињеница jе да многе од обновљених кућа стоjе празне, но то су већ неки други проблеми.

И у Србиjи ближе коначном рjешењу

У Србиjи, коjа за регионални програм треба издвоjити око 33 милиjуна еура, предвиђена jе изградња 10.000 стамбених jединица, откуп 2.000 домаћинстава с окућницом, изградња 1.200 монтажних кућа и донациjа 3.580 пакета грађевинског материjала за завршетак започетих и адаптациjу неадекватних стамбених обjеката.

Према риjечима Милоjка Будимира, предсjедник Асоциjациjе избегличких и других удружења Срба из Хрватске, процjењуjе се да ће тако бити риjешена стамбена питања свих избjеглица коjи живе у неком облику колективног смjештаjа, као и стамбени проблеми оних у приватном смjештаjу. Нагласио jе да jе Асоциjациjа – и поред свих нериjешених проблема и права коjа су избjеглицама ускраћена у Хрватскоj, земљи пориjекла – подржала организирање Донаторске конференциjе оцjењуjући да ће се њоме барем уважити њихове потребе и риjешити стамбени проблеми наjугрожениjих избjегличких категориjе из Хрватске и БИХ-а.

Но, без обзира на подршку Конференциjи, наjавио jе да ће и даље лобирати у међународноj заjедници да се коначно усвоjе акти коjи би jамчили примjену Бечког споразума о сукцесиjи: у анексу тог документа jасно се каже да ће грађанима и правним лицима бити призната, заштићена и враћена права коjа су имали на дан 31. децембара 1990, што би значило да се избjеглим и прогнаним Србима из Хрватске треба вратити одузета имовина и станарска права, као што jе учињено у БИХ-у.

Извор: novossti