Застава дугиних боја

Стати у одбрану символа завета Бога и човека: символа дуге и символа Крста морални jе императив сваког човека коjи jош веруjе да има смисла живети.

За почетак преносим вам део из кратке приче Виолете Милићевић „Чиjе су дугине боjе?“, коjу сам пронашао радећи на овом тексту:

„Зар jе могуће да jе моћ новог доба и нових трендова, брендова и броjних наказних тумачења толико велика да брише из људске свести и оно што jе плод и знамење вишевековне колективне свести?

Зар jе могуће да они коjи нису прихватили „вредности“ коjе се негуjу у окриљу нечега што се данас проглашава поштовањем туђих права и слобода, тих тековина тзв. демократиjе, коjе заправо значе добровољно или несвесно пристаjање на духовно ропство и изопаченост, и сами пристаjу на нова тумачења, а да при том мисле да су они коjи не пристаjу и не прихватаjу нова тумачења – наивни, примитивни, смешни?

Зар jе могуће да jе прва асоциjациjа модерног човека, кад угледа дугине боjе на кишобрану, одевном предмету, ташни, књизи, небу или било чему – сексуална опредељеност, и то истополна?

Зар jе могуће да су дугине боjе у двадесет првом веку само боjе изопачености или, jош горе, пристаjања на савез са нечастивим?

Зар дуга ниjе – упркос онима коjи теже да jе присвоjе и поистовете само са своjим сексуалним опредељењем – и даље опште добро, лепота, знак и завет, подсећање на велики потоп али и на велику радост коjа предстоjи онима коjи веруjу у вредности као што су породица и Бог?
Када jе дуга постала – туга?“

Крађа и злоупотреба символа ниjе ништа ново, нарочито на брдовитом Балкану. Шљивовицу су „брендирали“ Немци, Италиjани и Чеси, у циклусу хрватског филма на ХРТ-у приказуjе се „Бановић Страхиња“, Иван Гундулић нема никакве везе са Србима, а  Његош испаде црногорски писац…

Списак примера затирања, кривотворења и прекраjања српске културе и идентитета jе, на жалост, jако дугачак. Кад се томе прикључи систематско уништавање свега што jе српско, па и архиве почев од Балканских и Првог Светског рата (махом уништена од Аустро-угарске), преко Другог  и последњих ратова 90-тих (сетимо се бомбардовања Београда 1999. и гађања зграде где jе била похрањена архива Комесариjата за избеглице о страдању Срба, силовању и мучењу Српкиња у БиХ, а нарочито у  Сараjеву и логору „Дретељ“.
Види: http://www.pravda.rs/2012/06/06/dusica-bojic-hag-unistio-dokaze/) добро jе да уопште знамо како се зовемо. Ако се овако настави, ни то нећемо знати.

Не умањуjући страдање свих народа коjи су учествовали у ратовима 90-тих, последица свих, па и ових последњих кривотворења и умањавања српског страдања кроз историjу,  jе да се и даље у светским медиjима Срби коjи су реално били жртве ових ратова, приказуjу као геноцидан народ.

То jе и последњи jезуитски ударац коjи треба да се зада православноj цивилизациjи: да се жртва прогласи злочинцем и да жртва на то пристане! Но, то jе наш српски удео у историjи цивилизациjе да се томе успротивимо и докажемо супротно! Међутим, на планетарном нивоу, читаво човечанство, уз помоћ тих истих медиjа и заменом теза  – из дана у дан губи jош jедну цивилизациjску битку, битку за дугине боjе.

Да се потсетимо на део приче о Ноjевоj барци  из књиге Постања:

„Рађаjте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њоj. И рече Бог Ноjу и синовима његовим с њим, говорећи: А jа ево постављам завет своj с вама и с вашим семеном након вас, и са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што jе изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.
Постављам завет своj с вама, те одселе неће ниjедно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. И рече Бог: Ево знак завета коjи постављам између себе и вас и сваке живе твари, коjа jе с вама до века:

Метнуо сам дугу своjу у облаке, да буде знак завета између мене и земље. Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, и опоменућу се завета свог коjи jе између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.
Дуга ће бити у облацима, па ћу jе погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу коjе jе на земљи.

И рече Бог Ноjу: То jе знак завета коjи сам учинио између себе и сваког тела на земљи. А беху синови Ноjеви коjи изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам jе отац Хананцима. То су три сина Ноjева, и од њих се насели сва земља.“
(Извор: Свето Писмо Старог Завета, Прва књига Моjсиjева, 9.глава)

Дакле, више jе него очигледно одакле потиче и коjи jе символички смисао поjављивања дуге. Мимо овога, постоjе и многа друга тумачења од коjих су нека чисто суjеверjе као оно да пролазак испод дуге мења пол.

Чини ми се да управо оваква суjеверjа и погрешно поимање Бога – Створитеља од стране ЛГБТ популациjе – створила су jедан медиjски симулакрум о значењу дугиних боjа. Различитост у заjедници на коjе се позиваjу ЛГБТ особе, немаjу баш никакве везе са дугиним боjама! Ако jе то само пуки избор боjа коjе су различите, а налазе се на jедноj застави, онда су могли да изаберу било коjе друге боjе, па би опет биле различите у заjедници (тj. на jедноj застави), али не би биле дугине.
Ипак, мислим да су свесно, а делимично и несвесно, баш дугине боjе изабране као застава ЛГБТ особа.

Ево и зашто:
Да размотримо свесни разлог:  ЛГБТ-овци би могли да кажу да jе управо обећање Божиjе  да више неће бити потопа, уjедно и обећање да ће бити дозвољено да људи живе како им се прохте и да jе Бог љубав и да нема ништа против љубави, макар она била и хомосексуална.

Већина њих тако тумачи Божиjу љубав, сматраjући да њихов емотивни  однос ка истополном партнеру не представља грех пред Богом.  Таквим ставом и начином поимања ствари, коjи jе далеко од отривењско-благодатне спознаjе воље Божиjе, ЛГБТ-овци своде Бога на меру човека, потирући чињеницу да jе Бог личност, да jе жив и свеприсутан и да има принципе и уставе, космичке и земаљске, нама откривене, видљиве и невидљиве.

Пренебрегаваjу чињеницу или напросто не виде да jе реч о живом Богу коjи jе нас створио, а не ми Њега, и да jе у динамичком односу са нама, човечанством, али и са сваким од нас понаособ кроз опште и личне завете, односе Бога и човека – на коjима почива, и уз помоћ коjих се остваруjе смисао нашег постоjања.

Наjочигледниjи пример на коjем се види да ЛГБТ особе нису у заветном односу са Богом љубави jе немогућност биолошког добиjања потомства, као што jе суштински немогуће променити пол и дати тоj особи репродуктивне способности, већ се ради о  пуким козметичким, а не и суштинским  променама ( реч jе само о пластичноj хирургиjи и „кљукању“ хормонима).

Пол и улога човековог пола  одређена jе онтолошки и не односи се само на телесно, већ и на духовно. Такву промену ниjе могуће извршити на земљи. Из угла вечности, човек и његов пол се по смрти не мењаjу већ се преображаваjу.

Одатле jе очигледно да имати порив за променом пола, значи имати озбиљне духовне проблеме коjи су тешки, али решиви уколико их jе човек свестан и ако се потражи решење на правом месту.

Одакле  транссексуална мисао да се ове особе осећаjу као жене, а мушкарци су по рођењу и обрнуто? Ту долазимо и до оног несвесног избора дугиних боjа за заставу ЛГБТ популациjе, коjи се темељи у вечитом опортунизму света палих духова и палих људи према Богу.

Константно противити се Богу и људима коjи се труде да одрже Завет са Богом основна jе ентропиjска потка палог човечанства,  дела човечанства коjи има свесни, али и несвесни завет са оцем лажи.

Иритирати, исмеjати, ругати се и коначно елиминисати  Бога, Његове символе и Његове људе из историjе човечанства, основно jе деловање палог света и томе jе Црква сведок кроз векове.

Да jе и овог пута тако, говори и назив овогодишње Геj параде „ Љубав, вера, нада“, директно преузет из календара Православне цркве. Но, више jе него очигледно да jе то узалудан посао, jер jе неоствариво елиминисати Творца из његове творевине.  Да има истинске наде за  припаднике  ЛГБТ популациjе говори и следећи део текста коjи сам преузео са њиховог портала, а реч jе о припремама за наредну „Геj параду“ у Београду:

“Provokacija je super, ona je zabavna i često umem da provociram, ali kada je u pitanju Parada ponosa, koja je sama po sebi dovoljna provokacija, zašto dodatno dolivati ulje na vatru? Čemu to služi? Provokacija u kontekstu parade nije solidarna, jer organizatori očekuju da ih policija brani, ali pre toga zlobno priđe već razjarenom biku i maše crvenom maramom i onda se kukavički sakrije iza kordona i uživa u krvoproliću?” (извор: gayecho.com)

Још кад би се опоменули апостолских речи да нам jе све дозвољено, али нам ниjе све на корист! Припадници ЛГБТ популациjе, поред тога и баш због тога што су у духовном проблему, изманипулисани су и искоришћени за много црње циљеве.

То нису њихова права, нити борба против хомофобиjе, то jе промоциjа идеологиjе хомосексуализма као важног дела глобалног проjекта за потирање традиционалних вредности, брисање нациjа, свођење човека на безличног телесног похотника коjи у своjоj самодовољности и себичњаштву живи по принципу „у се(бе), на се(бе) и пода се(бе)“. Краjњи циљ ове идеологиjе jе остварење депопулационе политике коjа се спроводи над читавим човечанством. Наше jе да их опоменемо и позовемо!

Успротивимо се jавно и слободно идеологиjи хомосексуализма! Одупримо се jавно и слободно политичарима коjи зарад ситношићарџиjских и фотељашких амбициjа користе државне ресурсе за промоциjу идеологиjе хомосексуализма! Стати у одбрану символа завета Бога и човека: символа дуге и символа Крста морални jе императив сваког човека коjи jош веруjе да има смисла живети.

Југослав Киприjановић

Извор: dverisrpske