Фашизам дубоко у нама

Latinica

ФАШИЗАМ jе на маргини. Минорна странчица одаjе
почаст усташама и њихову поглавнику. Организира националистички скуп с минорним
странкама из окружења. Антифашисти дижу глас. Влада изражава чуђење на
Тwиттеру. Чак и Матица хрватска одбиjа уступити своjу дворану за одржавање
фашистичког скупа.

На први поглед, Хрватска изгледа као нормална
еуропска држава.

Наиме, у демокрациjи jе чак и будалама
допуштено да буду будале. Јасно, у оквирима Устава и закона.

Играjмо улоге

А овом приликом, у поводу саморекламерске
акциjе Хрватске чисте странке права, свима jе лако одиграти улоге коjе се од
њих очекуjу: од десничарских маргиналаца да провоцираjу, од антифашиста да
реагираjу, од власти да то осуди, од медиjа да одаберу праву страну.

А наjлакше jе притом на сав глас упозоравати
на опасност од тога да фашизам коjим случаjем не метастазира. Као да се овдjе
не ради о пуком рецидиву.

Фашизам на маргини

Фашизам jе безопасан док га пропагираjу
маргиналци. Пуно jе опасниjи кад га пропагира кандидат за предсjедника ХДЗ-а
коjи говори о поглавнику Павелићу као о „трагичноj повиjесноj
личности“, а истодобно му лекциjе држи шефица странке коjа се заклиње у
Фрању Туђмана. Оног коjи jе почетком деведесетих изjавом о НДХ као „изразу
повиjесне тежње хрватског народа“ широм отворио врата фашизму, даjући му
тиме право грађанства.

Лако jе упирати прстом у праваше кад пале
свиjеће за усташку воjску, а пуно jе теже открити што о томе мисле СДП-ови
предсjедници државе и Владе коjи су обоjица посjетили Блеибург, а сада говоре
како се тамо „одаjе почаст воjсци и иделогиjи, а не жртвама“.

Иако jе управо СДП откупио земљиште на
Блеибургу, подигао споменик и увео Хрватски сабор као покровитеља комеморациjе
коjа се одржава сваког свибња.

Гдjе се криjе фашизам

Да не говоримо о бившем предсjеднику коjи jе
говорио како су „Хрвати двапут побиjедили у Другом свjетском рату“, а
онда се претворио у наjгорљивиjег заступника антифашизма. Што опет више говори
о свима осталима, него о њему самом.

Гдjе се данас криjе фашизам?

Рад ослобађа

На ногометним стадионима гдjе десетине тисућа
Хрвата пjева о клању Срба. На глазбеним концертима гдjе тисуће вичу „За
дом спремни“. У црквама гдjе се одржаваjу мисе за Павелића (а предсjедник
Иво Јосиповић тврди како jе то „приватна ствар“). Међу бискупима коjи
шире мржњу против хомосексуалаца. На гаy парадама гдjе се Хрвати-католици
камењем обрачунаваjу са судионицима.

У политици коjа о свему томе постоjано шути.

Фашизам се криjе у изjави градоначелника
Сплита Жељка Керума како „рад ослобађа“, коjа jе само копиjа изjаве
Милана Бандића из 2005. године: „Рад ослобађа! Па не мислите ваљда да су
нацисти били скроз блесави?!“.

Урбани фашизам

Фашизам се налази у скандирању БББ-а
„Бадељу, Србине“ или у графитима „Мамићу Србине“, у
громогласном хукању тамнопутим ногометашима, али и у изjави министра Жељка
Јовановића да „непоћудне поjединце у ногометноj организациjи треба
истриjебити као комарце при исушивању мочваре“, што jе ХХО препознао као
фашистичку реторику из Гоебелсова филма о Жидовима као штакорима.

О позивању Радимира Чачића на злогласни
Гестапо да се и не говори.

Ударање по синдикату

Фашизам се криjе и у иделогиjи „крви и
тла“, али и величању култа „ефикасности“ коjи би требао
прегазити све законске, моралне и људске препреке у остваривању циља. Говори се
о раду, реду и дисциплини, а крше основна људска права. Говори се о криминалу,
а прозиваjу Роми. Служи се крупном капиталу и подилази цркви, а онда удара по
синдикатима.

И сад би нас требао бринути некакав ХЧСП?

Волимо се осjећати добро док пригодничарски
пушемо на хладно, али зато смо спремни константно трпjети да нам гори под
ноктима.

Фашизам ниjе ексцес

Да хрватски фашизам коjим случаjем почиње и
завршава са чистим правашима, био би то разлог за славље. Не би их требало
критизирати, већ уздизати као непобитни доказ да jе фашизам у данашњоj
Хрватскоj сведен на разину ексцеса.

Рецимо, на разину бизарности Младена Сцхwартза
коjи jе недавно добио прилику на циjелоj страници у Слободноj Далмациjи славити
НДХ, заговарати отварање конц-логора и називати државни врх издаjницима. То би
чак у могло бити смиjешно.

Нажалост, заглавили смо пуно дубље од тога. А
то jе одавно престало бити смиjешно.

Пише: Томислав Клаушки

Извор: index