Покушај обнављања улоге Турске као регионалног хегемона

Политички аналитичар из Чикага Срђа Трифковић упозорава да jе на дjелу систематски покушаj званичне Анкаре да обнови улогу Турске као регионалног хегемона, не само на Балкану, већ и у другим региjама коjе су до краjа 19. и почетка 20. виjека биле у саставу Османског царства.

Он истиче да се дjеловање бошњачких политичара, попут члана Предсjедништва БиХ Бакира Изетбеговића, коjи jе рекао да jе турски премиjер Таjип Ердоган лидер и Бошњака у БиХ, надовезуjе на инициjативу Анкаре о оснивању „балканског парламента“, коjа представља jедан у низу примjера дугорочно осмишљене стратегиjе повратка Турске на просторе коjима jе некада владала.

„Неоосманизам не значи само обнову турског утицаjа у некадашњим вилаjетима, нити представља покушаj помирења ‘предкемалистичког’ наслеђа са секуларизмом. Неоосманизам, пре свега, означава негациjу ‘кемализма’ код куће и самоуверену спољнополитичку стратегиjу ширења утицаjа у три кључна региона – Кавказ и централна Азиjа, арапски Блиски исток и Балкан“, рекао jе Трифковић у интервjуу Срни.

Он jе прецизирао да се на Блиском истоку неоосманизам наjвише показуjе истицањем ислама као заjедничког имениоца, а на териториjи бившег Совjетског Савеза етно-jезичког и културног заjедништва, коjе, такође, подразумиjева ислам.

„На Балкану имамо споj ових са трећом и кључном компонентом неоосманизма – што jе геополитички проjекат стављања европског jугоистока у сферу економског, културног и политичког утицаjа Турске“, рекао jе Трифковић.

Он jе подсjетио да jе турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу то потврдио изjавом у Сараjеву 2009. године да ће Турска обновити османски Балкан.

„Такође, Давутоглу jе jош 2001. године у делу ‘Стратегиjска дубина’ нагласио да би за проjекат као ‘грађевински материjал’ послужило муслиманско становништво балканских региjа“, напоменуо jе Трифковић.

Он jе истакао да Давутоглу Бошњаке и Албанце сматра за два темељна и традиционална ослонца на Балкану, гдjе Турска посредством дипломатске, али и неких неформалних мрежа подржава атмосферу у коjоj долази да тензиjа и подjела, па чак и сукоба.

Говорећи о ставу великих сила према тренутноj политици Турске, Трифковић jе оциjенио да САД не представљаjу проблем да Турцима препусте да на Балкану остваруjу своjе интереса због подударности суштине те политике са америчком.

Он истиче да ЕУ Турцима препушта Балкан као утjеху, будући да никада неће бити примљени у чланство, док Русиjи одговара партнерски однос са Турском, jер се нада да ће њен утицаj на просторима од руског интереса бити противтежа радикалним вехабиjама.

Говорећи о рjешавању проблема неосманизма, Трифковић jе оциjенио да се одлучно треба супротставити неоосманскоj ревизиjи историjе и обjективно сагледати стање.

С тим у вези, истиче Трифковић, Срби такође треба да буду свjесни да се у перцепциjи САД такозвани „западни Балкан“ налази на проширеном Средњем Истоку и да се спољнополитички стратези у Вашингтону и Бриселу већ двиjе децениjе на Балкану удвараjу стратешким амбициjама природних савезника неоосманизма.

„Стратези САД и ЕУ нису свесни да олако стечени балкански `залогаjчићи` само разбуктаваjу вучjи апетит Анадолиjе, утирући пут пре или касниjе неминовноj конфронтациjи са све моћниjом, бахато самоувереном Турском, кроз децениjу или наjвише две“, истакао jе Трифковић у интервjуу Срни.

Разговарао: Саша КРСМАН

Извор: