fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Сваки пети Нијемац антисемита?!

Њемачка

Сваки пети Ниjемац латентни jе антисемиста – установила jе владина комсиjа у истраживању коjе jе показало да у Њемачкоj постоjи „увриjежена, клишеизирана слика о Јевреjима“.

Млади у Њемачкоj риjеч „Јевреj“ користе као псовку, иако онаj коме jе упућена обично нема везе ни са Јевреjима ни са њиховом вjером.  „Тебе би требало у Аушвиц“ – jедна jе од често кориштених увреда.

Ово се наводи у извjештаjу посебне комисиjе стручњака, коjи ће, према жељи њемачког парламента, убудуће редовно подносити извjештаj о стању антисемитизма.

Један од закључака научника гласи: у кругу приjатеља, на стадиону, у ресторану или на интернету – увреде спадаjу у нешто што доживљава сваки Јевреj у Њемачкоj. Иако jе званично протjеран из друштва и политике, антисемитизам jе свуда присутан.

Двадесет одсто становника  Њемачке jе латентно антисемитски настроjено.

Комисиjа, чиjи су чланови били и историчар из Лондона Петер Лонгерих и ректор Високе хаjделбершке школе за jевреjске студиjе Јоханес Хаjл, у закључцима се користи и налазима до коjих се дошло путем више демоскопских истраживања током протеклих година.

Наjвећи извор антисемитизма су десноекстремни кругови, коjима се приписуjе чак 90 одсто кривичних диjела у вези са антисемитизмом. У таква дjела убраjа се изазивање мржње, скрнављења гробаља и порицање холокауста.

Експерти напомињу да jе потпуно погрешан утисак коjи се ствара у медиjима да су за антисемитизам углавном криви усељеници из арапских држава. С обзиром на конфликт на Блиском истоку, поставља се питање изложености те групе усељеника антисемитскоj пропаганди, али нема поузданих података да су углавном Арапи криви за антисемитизам, кажу научници.

Стручњаци критикуjу и образовну политику, jер се током наставе у школама не третира довољно изучавање прогона Јевреjа за вриjеме нацизма и истицање да Њемачка због тога сноси посебну одговорност према Израелу.

Пажња би требало да се поклони и актуелним формама антисемитизма коjе настаjу као посљедица кризе на Блиском истоку и коjе имаjу везе са исламизмом или финансиjском кризом. То на неки начин обjашњава и тиме да антисемитизам у Њемачкоj не опада стално као што се то дешавало све до седамдесетих година прошлог виjека.

У извештаjу се наглашава опасност да се са критиком међународног финансиjског система поново прошире стари клишеи о „незаситим Јевреjима коjи желе да се обогате“ или о „jевреjскоj завjери“. Тако jе 2009. jедна студиjа Универзитета у Билефелду показала како сваки пети испитаник сматра да „Јевреjи имаjу превелики утицаj на тржишта финансиjа“.

Чак 40 одсто испитаника jе изjавило како „Јевреjи и данас покушаваjу да извуку корист из прошлости, односно од збивања током времена нацизма“.
Експерти су регистровали да се у броjним сегментима друштва води активна борба против антисемитизма, али закључуjу да не постоjи свеобухватна стратегиjа.

Што се тиче антисемитизма, Њемачка ниjе наjострашћениjа – стање jе горе у земљама попут Пољске, Мађарске или Португала, у коjима се биљежи екстремно примjетну поjава антисемитизма – наводи „Доjче веле“.

Извор: срна

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: